Borba za vlast u Prištini: Okršaj Kurtija i Haradinaja zbog odbijanja da se poslušaju zahtevi Vašingtona

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

09/11/2022

14:00

Borba za vlast u Prištini: Okršaj Kurtija i Haradinaja zbog odbijanja da se poslušaju zahtevi Vašingtona - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kosovski premijer Aljbin Kurti sastao se juče sa predstavnicima tamošnje opozicije, ali je posle svega nekoliko minuta taj sastanak napustio lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj. Ne želeći da sluša, kako je rekao, Kurtijeva predavanja, Haradinaj je tako postao možda i najglasniji kritičar kosovske vlasti iz redova opozicije. Njegova glavna zamerka na Kurtijev račun tiče se narušenih odnosa Kosova i Sjedinjenih Američkih Država, a baš zbog toga neki mediji pišu da je upravo Haradinaj već "podigao dva prsta" i prijavio se da zameni Kurtija.

Odluka Aljbina Kurtija da ne posluša pozive sa Zapada i odloži rok za preregistraciju vozila, a potom i odluka Srba da masovno napuste institucije dovela je Kosovo do najnovije etape pojačanih napetosti u kojoj je svaki naredni korak prilično neizvestan. Kurti je zbog toga održao sastanke i s predstavnicima Albanaca na Severu, kao i sa liderima opozicije, ali dok on te susrete ocenjuje kao "veoma dobre", iz opozicionih redova mogu se čuti drugačiji tonovi.

Lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku istakao je nakon susreta da nije video nikakav plan kosovske vlade za izlazak iz nastale situacije, dok je predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Memlji Krasnići čak izjavio da "Kurti ne zna kojim putem ide". Najdalje je u kritikama otišao Haradinaj, koji je na sastanku ostao svega nekoliko minuta.

"Iako sam bio deo sastanka sa premijerom Kurtijem, bio sam primoran da napustim sastanak jer je Kurti držao predavanja i nije nam objasnio zašto je prekinuo odnose sa Amerikom i zašto ne želi da ispuni njihov zahtev. Za mene je neprihvatljivo da u tako osetljivim slučajevima prekidamo odnose sa glavnim bezbednosnim saveznikom", napisao je Haradinaj na Fejsbuku.

Haradinaj je, podsetimo, i pre nekoliko dana pozvao Kurtija da odmah prihvati zahtev SAD, Kvinte i NATO da se odluka o preregistraciji vozila odloži do, kako je naveo, postizanja konačnog sporazuma sa Beogradom. On je rekao i da oni koji ignorišu taj zahtev ne rade u interesu bezbednosti Prištine i optužio Kurtija i "njegove demagoge" da nisu zainteresovani za bezbednost Kosova.

Iako analitičari ukazuju da je Haradinaj sve vreme u delu opozicije koji je veoma kritičan prema aktuelnoj vlasti, ističu i da u celoj situaciji vidi za sebe političku šansu, te da se on nesumnjivo stavio u red onih koji bi želeli da zamene Kurtija jer ne bi radio ništa što prethodno nije usaglasio sa Amerikom.

A jedan od rezultata aktuelne krize na Kosovu, kako je Euronews Srbija rekao direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, jeste gotovo siguran zamah opozicije koja je ojačala ugled među građanima, dok Kurtijevo Samoopredeljenje još od lokalnih izbora održanih u oktobru prošle godine beleži pad podrške.

Kurtijevo političko kockanje, šansa za opoziciju

Kosovska vlada, podsetimo, donela je odluku o faznoj primeni svoje proletošnje odluke da se na terenu sa vozila uklone preostale srpske tablice gradova na Kosovu do 21. aprila. Beograd i Srpska lista se tome protive, zahtevajući povratak takozvanih statusno neutralnih KS tablica.

I pored više upozorenja srpskih predstavnika da će primeniti mere blokade, pa i poziva međunarodnih diplomata da Priština odloži primenu odluke za još deset meseci, Kurti se o pozive oglušio, pa je prva faza otpočela izdavanjem opomena. Svoje nezadovoljstvo prvi su iskazali policajci regona Sever koji su sa gradonačelnicima sopštili da neće sproviiti tu odluku. Ovo je rezultiralo suspendovanjem komandira policije regiona Sever Nenada Đurića, a što je bio i neposredni povod da Srbi masovno napušte kosovske institucije.

Kurtijeva "neposlušnost", međutim, nije izazvala samo revolt Srba, već je potencijalno postala šansa i za njegove političke oponente na Kosovu. Haradinaj, koji je i sam bio na mestu premijera, tako je uputio nedavno pismo Kurtiju u kom zahteva da sve aktivnosti koordiniše sa SAD.

"Niko, ni unutar Kosova ni naši međunarodni partneri, ne osporava pravo Kosova da primenjuje zakon u celoj zemlji. Ali trenutak je osetljiv i zahteva razboritost i staloženost, kako se ne bi ugrozio proces ka konačnom sporazumu Kosova i Srbije", navodi se u pismu.

Prvi Haradinajev zahtev Kurtiju je da prihvati zahtev SAD za odlaganje primene odluke o nelegalnim registarskim tablicama. Drugi Haradinajev zahtev je da Kurti "do konačnog sporazuma bez pune koordinacije sa SAD ne preduzme nikakvu radnju koja ugrožava bezbednost bilo kojeg dela zemlje". A pozvao je i Kurtija da se o svim pitanjima koordiniše sa savetnikom za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džejkom Salivanom, "kako bi razjasnio i precizirao akcije koje produžavaju trenutnu bezbednosnu situaciju u regionu".

Kako je za Euronews Srbija rekao Janjić, tokom ove vlade Haradinaj je sve vreme bio u kritičnoj opoziciji. On ističe da i kad se uzmu u obzir pitanja barikada, pa i energetskih problema, lider Alijanse za budućnost Kosova uvek je imao distancu. Janjić ističe da nema spora da Haradinaj i krug oko njega imaju bliske odnose sa, na primer, Velikom Britanijom, ali naglašava i da cela ova situacija sigurno vodi ka mogućnosti da se na proleće održe vanredni izbori.

Reagujući na izjavu poslanika Samoopredeljenja da je Haradinaj stao na stranu Srba u vezi sa dijalogom, portparol Alijanse za budućnost Kosova Ljuljezim Bljaka rekao je da je premijer Haradinaj "komunicirao sa Srbijom preko takse od 100 odsto". Podsećanja radi, ni Haradinaj nije bio imun na radikalne poteze i ignorisanje pozova međunarodne zajednice. Za vreme njegove vlasti uvedene su odluke o carini od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH, a uprkos tadašnjim pozivima međunarodne zajednice da suspenduje odluku, on je govorio da će to učiniti samo onda kada Srbija prizna nezavisnost Kosova.

Kriza koja vodi do izbora?

Na pitanje da li aktuelna situacija na severu Kosova i Metohije daje zamah tamošnjoj opoziciji, Janjić kaže da u to nema nikakve sumnje. Osim pada rejtinga, kako dodaje, problem za Samoopredeljenje je i nova generacija političara u strankama što je ojačalo njihov ugled među građanima. A razloga za pad podrške je nekoliko, smatra Janjić. Jedna od njih su i barikade.

"Onda je došlo to što je katastrofalno vodio vladu, a pogotovo kada je reč o energetici i dan danas imate restrikcije struje. Tako da to se sve spojilo i sad je došla ova kriza koja je stvorila prostor opoziciji. Ako pažljivo prati opoziciju oni njega pre svega kritikuju što ih odvaja od Amerike i naravno ne izjašnjavaju se zbog same krize, ali tu postoji ta velika distanca", rekao je on.

Podsetimo, Kosovo se već neko vreme nalazi u veoma lošoj energetskoj situaciji, a tokom ove godine u više navrata je dolazilo do restrikcija. Kako je ranije upozorio KEDS, Kosovo čeka i "neizvesna zima" zbog energetske krize koja je pogodila Evropu.

"Gotovo sigurno rešenje su novi izbori na proleće. Jedino ova krizna situacija na severu Kosova može to da odloži jer kad se naprave ovako dramatični rezovi kakav je izlazak Srba iz institucija, oni retko kad imaju taj pozitivni efekat da nateraju vladara da menjaju politiku. Jako je nepredvidiv efekat izlaska Srba iz institucija i to je zbog čega Kvinta i Amerika traže da se Srbi što pre vrate, da bi se išlo na put izbora", napomenio je Janjić.