Igre 
Izguravanje Briselskog sporazuma iza zatvorenih vrata: Nemačko-francuski plan za Kosovo postaje noseći temelj za dijalog
Komentari07/11/2022
-07:02
Apelujemo da pokažete odlučnost i spremnost da donosite teške odluke - to je bila poruka lidera dve najmoćnije države EU u pismima koja su adresirana na Beograd i Prištinu prilikom angažovanja specijalnih savetnika da pomognu Miroslavu Lajčaku u dijalogu. Iz toga se izrodio francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, čija se sadržina još ne zna u potpunosti. ali koji je od skoro postao i deo Briselskog dijaloga. To se dešava u trenucima pojačanih tenzija na Kosovu, a o novim koracima u pregovorima govori se dok je EU neuverljiva kao garant sporazuma koji su već postignuti.
Šta tačno sadrži francusko-nemački predlog i dalje se da zaključiti samo iz izjava zvaničnika u Beogradu i prištini. Srbija bi prema tom planu, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, trebalo da dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, u zamenu za brže evropske integracije. Sa druge strane, mediji na Kosovu pisali su da predlog za sad ne predviđa da Srbija prizna Kosovo, ali da predviđa da njegovu nezavisnost prizna preostalih pet članica EU koje to nisu uradile.
I iako ovaj plan već neko vreme kruži u javnosti, u posebnom fokusu našao se proteklih dana, presvashodno nakon što je u Berlinu održan sastanak u okviru Berlinskog procesa na kom su učestvovali i nemački kancelar Olaf Šolc, zvaničnici EU, kao i lideri regiona Zapadnog Balkana, a na kom je pitanje Kosova bilo možda i najvažnija tema. Odjeknula je izjava predsednice EK Ursule fon der Lajen koja je rekla da francusko-nemački predlog postaje deo dijaloga, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da se nada odgovoru Beograda i Prištine koji će biti iskorak.
Ovakve poruke, kako ističe nekadašnji diplomata Zoran Milivojević, znače da će francusko-nemački predlog biti ne samo platforma i deo pregovora, već i obaveza u budućim pregovorima i da se od toga neće odustati.
Za Srbiju je, međutim, ovakav predlog nije prihvatljiv jer se u njemu polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, rekao je ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Predlog je, kako je istakao, razmatran na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost.
"Tu se polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, ali mi to ne prihvatamo. Mi hoćemo da razgovaramo i sve vreme pokazujemo da smo konstruktivni, imamo predloge za kompromis, ali te dogovore ne možemo da pravimo od krova. Zaključak sa sednice saveta za nacionalnu bezbednost je da je taj predlog za nas neprihvatljiv i svi smo glasali 'za'. Ne pruža nam šansu da razgovaramo, jer je osnova iz kojih polazi - da je Kosovo nezavisna država, za nas neprihvatljiva. A to, da li ćete da priznate ili nećete u formalnom smislu, ali ćete se složiti da Kosovo bude članica UN, za nas je mnogo teško", rekao je Dačić za "Novosti".
Beograd i Priština "dostavili odgovore"
Francusko-nemački plan samo je jedan u nizu predloga za rešavanje pitanja Kosova, a njega su u Beograd i Prištinu doneli savetnici nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Prve detalje o njemu objavili su albanski mediji, a nešto konkretniji bio je kasnije predsednik Srbije koji je izjavio da takav predlog, koji dolazi od dve takve zemlje, "ne može da baci kroz prozor".
Povezane vesti
Iako se nedeljama zapravo i čekalo da Pariz i Berlin zaista i potvrde da ovakav predlog postoji, najnovije izjave iz EU daju mu dodatno na kredibilitetu. Evropska komisija podržava nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja i integrisaće ga u dijalog, najavila je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.
Ona je na konferenciji za štampu po završetku Samita Berlinskog procesa pozvala dve strane na postizanje dogovora, i rekla da se radi o problemu koji je moguće rešiti, a koji stoji na putu bržem priključenju regiona u EU. Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da je potrebno da se prevaziđu bilateralni konflikti i da je dobro što se vode razgovori.
Tanjug AP/Christophe Ena
Šta bi tačno značilo integrisanje ovog predloga u dijalog? Milivojević ističe da to znači da se potpuno po strani stavlja Briselski sporazum i obaveze EU i pokušava da se sve to preskoči. To je, dodaje, opasno, jer se ulazi u period novih pritisaka i uslovljavanja.
"Mi nismo videli do kraja taj sporazum, ali vidimo da on nastupa sa pozicije da se pregovori ubrzaju, da se do nekog konkretnog rešenja dođe u što kraćem mogućem roku, imajući u vidu i kontekst Ukrajine i svega što se dešava u Evropi. Još jedna stvar koja je nepovoljna za nas – da se insistira na nekoj vrsti priznavanja Kosova na kraju ovih pregovora. Ovaj dokument ruši Briselski sporazum na način kako je postavljen i sa najnovijom porukom da će on biti noseći u budućim pregovorima", rekao je on za RTS.
A nakon što je Borelj pozvao Beograd i Prištinu da daju odgovor, portparolka EU za spoljne poslove Nabila Masrali pojasnila je da su i Srbija i Kosovo to učinili. Precizirala je da će se narednih dana o tome razgovarati sa obe strane.
Masrali je rekla i da je "nemačko-francuski predlog bio prezentiran Beogradu i Prištini da bi napravili konkretan i nepovratan napredak na putu ka širokoj realizaciji normalizacije odnosa". Ona je naglasila da u toku ruske agresije u Ukrajini, ne može biti tenzija u Evropi, kao i da se mora savladati permanentna kriza i smanje tenzije između Beograda i Prištine.
"U tom kontekstu je Visoki predstavnik za spoljnu politiku tražio od obe strane na naprave brzi napredak oko predloga i dao je mandat specijalnom predstavniku Miroslavu Lajčaku da produži razgovore sa stranama. Mi pozivamo obe strane da iskoriste ovu priliku i da naprave istorijski korak u normalizaciji odnosa, što je za njih ključno da bi napredovali prema EU", rekla je Masrali.
Tanjug/AP/Michael Sohn
Povezane vesti
Kako u autorskom tekstu za Tanjug piše novinar Dragan Bisenić, sastanak šefova vlada šest zapadnobalkanskih država u tom smislu mogao je da bude veliko dostignuće u unapređenju stanja na Zapadnom Balkanu, da nije simultano praćen entropijskim procesima koji su u potpunoj nesaglasnosti sa berlinskim idejama, ali, paradoksalno, opet od strane istih aktera.
"Ono što je doista moglo da bude sve ono što kaže nemačka ministarka, ili kako je rekla 'važan mirovni signal', začinjen još slavljeničkim šampanjcem i konfetama, palo je u senku ravnodušnosti i neobjašnjive indolentnosti Evropske unije, odnosno Nemačke, da budu uverljivi garanti sporazuma koji su postignuti pod njenim okriljem, u ovom slučaju Briselskog sporazuma iz 2013. Kosovski premijer Aljbin Kurti upravo je nakon potpisivanja 'istorijskih sporazuma' odbacio obaveze Kosova iz Briselskog sporazuma, pa je tako doveo na ivicu diskreditacije samu ideju sporazumevanja uz posredovanje Evropske unije, a uz to nesumnjivo na neodređeno vreme udaljio mogućnost sporazuma Beograda i Prištine. To se dešava upravo nakon što su Beograd i Priština dostavili svoja mišljenja na francusko-nemački predlog i praktično ušli u proces traženja zajedničkog rešenja", naveo je on.
Kako je dodao, nije lako u ovom trenutku razaznati gde se nalazi centar pregovora o kosovskom pitanju i kakav je redosled njihovih prioriteta.
Povezane vesti
"Iz izjave Ursule fon der Lajen može da se zaključi da su briselski pregovori 'uvenuli' i da jedino nemačko-francuski predlog ostaje ono o čemu se razgovara. Izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan, kome se pripisuju zasluge za potpisivanje sporazuma u Berlinu, Manuel Zaracin, opet kaže da je glavna adresa Miroslav Lajčak, da je on (Zaracin) 'spreman da secka luk u Lajčakovoj kuhinji' i da će Nemačka da prihvati ono što Lajčak predloži", piše Bisenić.
"Nije to da ili ne"
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da se francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne može prihvatiti, jer se u njemu polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar. On je za TV Prva na pitanje da li je taj predlog Srbija odbila, rekao da je razmatran na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost i da je predsednik Aleksandar Vučić tražio misljenje o njemu.
"Nije on odbijen. Nije to da ili ne. Ako razgovarate o tome kako bi izgledala nezavisna država Kosovo vi se slažete oko principa da je to već završen posao, a mi se principijelno ne slažemo sa tim", istakao je Dačić.
On je napomenuo da se u dokumentu predviđa da Srbija ne mora da prizna Kosovo, nego da aktima i odlukama, neprotivljenjem članstvu u međunarodnim organizacijama, to učini. On je istakao da Srbi sa KIM kao i Srbija u celini smatraju da to pitanje nije rešeno.
"Oni traže način kako da lakše podnesemo nezavisnost Kosova, a ne traže političko rešenje. To je naše legitmno i istorijsko pravo, to su principi međunarodnog prava i to je situacija na terenu", ukazao je Dačić.
On je ukazao i da međunarodna zajednica, sve dok nema većinu u Ujedinjenim nacijama, ne može ni da zaokruži proces.
Specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Zaracin izjavio je da je na Kosovu i Srbiji da odluče da li žele da prihvate francusko-nemački predlog o normalizaciji odnosa. On je rekao i da oni ne bi bili kažnjeni ukoliko bi se usprotivili planu jer, kako je rekao, međunarodna politika ne funkcioniše tako.
"Ne mogu da predvidim budućnost. Francuska i Nemačka ne bi uradile nešto loše, mi pokušavamo da olakšamo rešenja. Na kraju, rešenja moraju da se dogovore, to su vaše zemlje i vaša odgovornost. Pokušavamo da budemo od pomoći, da pokrenemo stvari. Ali to na kraju zavisi od odluke naroda u Srbiji i na Kosovu, naravno", naveo je nemački izaslanik.
Preporuka za vas
Komentari (0)