Igre 
Vučić posle susreta sa Žiofreom: Zameraju nam neuvođenje sankcija Rusiji, to je naša politička odluka i plaćamo cenu
Komentari12/10/2022
-18:23
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre predao je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji 2022. On je nakon sastanka rekao da bezbednosna kriza koja potresa Evropu i svet zahteva jedinstvo i da je vreme da se donesu teške odluke kako bi se išlo napred. Vučić je naveo na zajedničkoj konferenciji za novinare da se najvažniji deo onoga što mu je Žiofre govorio na sastanku odnosi na usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Ljudi iz EU su u pravu. Danas je nivo usklađenosti 45,03 odsto. Ali oni svaki dan izlaze sa deklaracijama protiv Rusije", rekao je Vučić i dodao: "Razumemo mi njih. Mi nismo glasali ni za jednu od tih deklaracija. Sa velikom odgovornošću i ozbiljnošću ćemo uzeti njihove predloge", rekao je predsednik.
On je naveo da je taj deo izveštaja o sankcijama tačan i da "nema šta da doda i oduzme". "To je politička oduka Republike Srbije i plaćamo cenu za to. Ali ćemo razmotriti sve što ste rekli i napisali", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je rekao i da ćemo se u narednom periodu nalaziti na klackalici - nekad će za napredak na putu ka EU biti važne sankcije Rusiji, a nekad KiM.
"Što se tiče Kosova, mi smo sebi zapržili čorbu, i to ne krijem pred predstavnicima EU, kada smo doneli odluku da se pregovori premeste u EU. I sada možemo Svetom Petru da se žalimo, jer šta god govorili da su statusno neutralni, posmatraju Kosovo kao nezavisnu državu ili nas žele da vode ka tome", kazao je Vučić.
Vučić je to rekao povodom primedbi iz srpske opozicije da je zastoj na putu ka EU napravljen zbog vlasti a ne zbog pitanja Kosova, kao i tvrdnji austrijskog poslanika, lobiste Prištine, da Srbija blokirira Kosovo a ne obrnuto, i odgovarajući na pitanje da li sve to govori da se naša budućnost u evropskoj porodici vrti samo oko Kosova.
On je istakao da, osim toga, ne postoji nijedna druga oblast u kojoj je u izveštaju zabeleženo nazadovanje.
Povezane vesti
Zahvalio je ljudima iz Evropske komisije na napornom radu koji su uložili da naprave, kako je rekao, obiman i sveobuhvatan izveštaj.
"Ono što je za nas važno, dakle mi smo prošle godine imali rast u 23,3 odsto u odnosu na 2020. u trgovinskoj razmeni. Konačno smo došli do razmene 37,5 milijardi evra sa EU. To govori koliki je značaj EU kao partnera", rekao je predsednik i istakao da su investicije EU u Srbiju ogromne.
Govoreći o drugim delovima izveštaja, Vučić je rekao da je ponosan na činjenicu što je uprkos otporima sa različitih strana Srbija uspela da izgura referendum o promenama Ustava i nezavisnijem pravosuđu.
"Veoma je važno iako su neki rekli da je limitirani napredak konstatovan u borbi protiv korupcije - nije tačno nego izvestan napredak", rekao je.
Kada je reč o održanim parlamentarnim izborima, Vučić je rekao da je oko 79 preporuka sprovedeno u delo.
Tanjug/Rade Prelić
"To su četiri od šest ocena, između trojke i četvorke - kada kažete 'ograničen' i 'izvestan'' napredak. Najgora ocena je nazadovanje i tu smo nazadovali samo u odnosu prema Rusiji", rekao je i dodao: "Ono što je za nas važno jeste da EK konstatuje da je Srbija spremna da otvori Klaster 3".
Vučić je dodao da izveštaj Evropske komisije otvara mnogo prostora da se sa ljudima "odavde" i sa ljudima iz Brisela radi na sveobuhvatnim reformama i da se do Nove godine uradi mnogo toga kada je reč o vladavini prava.
Povezane vesti
Predsednik je rekao i da je za njega važna analiza u kojoj se kaže da Srbija sa svim gradi dobrosusedske odnose, ali se osvrnuo na to što piše da su odnosi sa Hrvatskom zategnuti. "Ne mislim da su posebno zategnuti, ali svakako nisu našom krivicom", naveo je.
Kaže da se drugo pitanje odnosi sa Crnom Gorom, gde se konstatuje napredak i želja za unapređenje odnosa. "Sa ostalima imamo dobre, veoma dobre i najbolje odnose u savremenoj istoriji Srbije", napomenuo je.
Tanjug/Rade Prelić
Govoreći o poglavlju 35 i dijalogu Beograda i Prištine, Vučić je rekao da, ako se pogledaju nijanse izveštaja za Prištinu i Beograd, Beograd je nešto bolje ili manje loše ocenjen.
"Srbija nije izazvala nijednu krizu i po tom pitanju je mnogo težak put. I plašim se da za Srbiju po tom pitanju neće biti mnogo dobrih vesti u narednom periodu. Moramo da čuvamo mir i stabilnost", naveo je.
Žiofre: Očekujemo od kandidata da se usklađuju sa spoljnom politikom, računamo na Srbiju
Na zajedničkoj konferenciji za novinare Emanuel Žiofre je rekao da je Srbija nazadovala kada je reč o usaglašavanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da je to povezano sa merama koje su preduzete nakon ruske agresije na Ukraijinu. On je istakao da se Srbija nije uskladila sa restriktivnim merama mprotiv Rusije i sa preporukama visokog savetnika EU.
"Znate da očekujemo od zemalja kandidata da se progresivno usklađuju sa spoljnom i bezbednosnom politikom", rekao je Žiofre.
Kaže da je važno to što se Srbija pridružila određenim rezolucijama u UN i nekim drugim forumima zato što je to pitanje zajedničke budunćnosti.
"Mi kao EU mnogo računamo na Srbiju i na naše partnere koje smatramo za saveznike", rekao je Žiofre.
On je istakao da trenutka bezbednosna kriza zahteva veće jedinstvo i da je sada vreme da se donesu neophodne teške odluke kako bi se išlo napred.
"Treba da budemo ujedinjeni i kako bismo mogli da prevaziđemo teškoće koje su pred nama u oblasti bezbednosti, ekonomije, enegetske politike i procesa proširenja", rekao je Žiofre.
Tanjug/Rade Prelić
On je istakao da se Evropa sada fokusira na posledice ruske agresije na Ukrajinu, što je događaj koji je promenio bezbednosnu situaciju u Evropi iz korena - "vidimo da civili u Ukrajini svakodnevno ginu, da se razara infrastruktura, ovo ima svakako ogroman uticaj na sve u Evropi ukjučujući i politiku proširenja".
Poručio je da su svi saglasni da je proširenje geostrateška investicija u mir, bezbednost i prosperitet EU.
"Evropska komisija je donela odluku da se status zemlje kandidata odobri BiH. Sve to ukazuje na snažnu želju da se napreduje u politici proširenja i mislim da je ovo prilika da svi pokušaju da prevaziđu aktuelne izazove i iskoriste ovu priliku", naveo je.
"Važni koraci ka jačanju pravosuđa"
Govoreći o izveštaju za Srbiju, napomenuo je da je i da su obuhvaćeni izbori 3. aprila. "Evropski parlament je bio angažovan na unapređenju izbornih uslova i jedan aspekt koji je istaknut jeste da su politički akteri učestovali u procesu, što je dovelo do pluralizma u parlamentu", naveo je šef delegacije EU dodajući da su definisani određeni nedostaci koji treba da se isprave u narednom periodu.
Kaže i da se ističu oblasti u kojima je zabeležen napredak, a posebno se fokusirao na pravosuđe.
"Srbija je preduzela važne korake ka jačanju pravosuđa uz ustavne promene koje su se desile nakon referenduma u januaru, usvojeni su amandmani sledećeg meseca", rekao je i dodao da je sada važno nastaviti implemetaciju toga.
Tanjug/Rade Prelić
Dodaje i da je određeni napredak postignut u borbi protiv korupcije uz preporuke Greko tela Saveta Evrope koje zaključuje da su amandmani zakona u borbi protiv korupcije identifikovali nedostatke koji treba da se prevaziđu.
Kako je dodao, napredak u borbi protiv kriminala je ograničen, a izveštaj nije konstatovao napredak u slobodi medija i izražavanja.
"Kada je reč o bezbednosti novinara, formirane su radne grupe i policija i tužilaštvo su brže reagovali na pretnje, ali pitanje koje je ključno jeste da se glavno zakonodavstvo i strategija ne sprovode u potpunosti", rekako je Žiofre.
Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije zvanično je objavljen danas u Briselu i ocenjen je kao oštriji u odnosu na prethodnu godinu. Ključna zamerka tiče se stope usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU koja je "značajno smanjena".
Ocenjuje se da Srbija treba da uskladi spoljnu politiku sa EU, a Beograd i Priština se pozivaju da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore bez daljeg odlaganja. Između ostalog, navodi se da su politička i medijska scena ostale polarizovane, nakon parlamentarnih izbora, bez napretka u slobodi izražavanja, da je učinjen napredak u oblasti pravosuđa, a to se odnosi na izmene Ustava.
Komentari (0)