Vučić: Sledi nam period teži nego 1990-ih, ponovo se sprema "Staljingradska bitka", ostaje da se vidi gde ćemo mi Srbi
Komentari04/10/2022
-13:26
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je danas da se plaši kako se ponovo sprema "Staljingradska bitka", rekao je on na predstavljanju knjige "Sabrana dela Milorada Ekmečića".
"Plašim se da će stvarno doći Staljingradska bitka i to brže nego što je iko čekao i veoma sam zabrinut za ishod te Staljigradske bitke, po prvi put u istoriji mnogo zabrinutiji znajući šta dolazi sa jedne i druge stane, ne sumnjajući u bilo čiju hrabrost, ne sumnjajući rešenost, bilo čiju odvažnost. Samo se plašim da danas nešto bolje mogu da računam i vidim", kazao je on.
Kako je dodao, ostaje da se vidi "gde ćemo mi Srbi".
"Ostaje, a gde ćemo mi Srbi, šta ćemo mi sa sobom, hoćemo li uspeti da sačuvamo i desnu i levu obalu Dunava, za sebe za svoj narod, a ne za bilo koga drugog, to treba da nam bude najvažnija stvar i da sa tim zavetom i amanetom gledamo u budućnost", poručio je on.
Prema Vučićevim rečima, pred Srbijom je verovatno najteži period, kako kaže, teži nego onaj 1990-ih godina.
"Na kraju, videćete ko će se kako držati, kako ponašati i sa koliko hrabrosti i odvažnosti u tom procesu učestvovati, sve to ma kakve odluke da smo doneli, da sam doneo, neće promeniti činjenicu da me je strah veći nego ikada od onoga šta se pred Srbijom nalazi", rekao je Vučić.
"Narod koji se 11 puta dizao na razne ustanke ne bi trebalo ponovo pozivati na oružje"
Govoreći o akademiku Ekmečiću rekao je da je njegov prijatelj akademik Matija Bećković kazao da se delo velikog istoričara može nazvati "dubokom mišlju i nadmoćnom vizijom“.
"Dubokom mišlju analizirao je povesnu faktografiju, a nadmoćnom vizijom jasnije od mnogih kroz prošlost video budućnost. Mnogo godina pred smrti predvideo i do detalja opisao događaje koje danas sa zebnjom pratimo i živimo. Jasno je video krizu u Ukrajini i sunovrat ekonomije. Poznavajući i shvatajući kauzalnost prirodnih tokova istorijskih kretanja nije imao pravo da bude optimista, imao je svako pravo, a posebno moralno da nas upozori na sve izazove koje će vreme da postavi pred nas", rekao je Vučić.
Kako je istakao, Ekmečić svoje rodobljublje i pripadnost srpstvu nije temeljio na pokličima, mržnji, već na upornom dokumentovanju i analizi naše istorijske građe ma gde i širom sveta ona bila razasuta. Tananim i pesničkim talentom za detalj oplemenio je svoj pristup istoriji.
“U amanet nam je ostavio želju da nikada više ne ratujemo. Duboko osećajući proživljeno i preživljeno, nadajući se da će neki koji, između ostalog, i o nama razmišljaju, zaključiti da narod koji se 11 puta dizao na razne ustanke ne bi trebalo ponovo pozivati na oružje“, istakao je on.
"Dugo kretanje između klanja i oranja“ je naslov njegovog „magnum opusa“, a naslov se može smatrati svojversnom retrospekcijom, s obzirom da se život autora kretao između „klanja i oranja“, dodao je Vučić.
Podsetio je da je u njegovoj porodici 78 svetih Prebilovačkih mučenika, među kojima je i njegov otac, što je bilo prvo klanje u njegovom životu, a koje je preživeo spletnom srećnih okolnosti kao nezamomčen đak.
Drugi put je, dodao je, sličnog ili istog noža pobegao u maju 1992. kada su ga zajedno sa porodicom uhapsili kriminalci Zelene beretkw, kada je stoički podneo besztidno maltretiranje.
„Znajući da mu, kao uglednom Srbinu, nema života u Sarajevu, organizovao je beg na teritiriju RS. Ostatak života proveo je u našoj Srbiji,slobodnoj, cenjen kao jedan od najvećih naučnika, uživajući svetski ugled nespornog autoriteta kada je istorija Balkana“, rekao je on.
Vučić je ukazao da je oranje uzeto kao simbol pauze u dugoj povesti našeg stavralaštva, daje autoru otklon od svih zala ovog sveta, suprostavivši zločinačku i rušilačko, a s druge kreativno i životno.
„Naslovne strane naših istorijskih knjiga krase obično vladarske freske, nasuprot tome na naslovnoj strani najvećeg istorijskog bestseler je orač, koji na bogatoj srpskoj zemlji izorava brazdu iz koje će nići bogati plodovi. Iz brazde koju je uzorao iznikle su brojne naučne studije na kojima obrazovali najznačajniji naucnci umovi“, naglasio je Vučić.
Istakao je da je širokogrudo delio svoje znanje sa studentima i građanima. Zahvalio se izdavačima na sva tri sabrana dela Dejana Medakovića, Vasilija Krestića i Ekmečića.
„Ove knjige kao udžbenici trebalo bi da budu u svim našim domovima, da svaka naša kuća ima ova sabrana dela. Da ponekad nešto naučimo, ali da sve kroz šta su ti ljudi prošli stoji kao podsetnik za budućnost za naše potomke“, podvukao je on.
Vučić se osvrnuo i na prethodne govornike i preneo utisak da će njegova upozorenja o onome što čeka Srbiju biti loše prihvaćena jer u navijačkom svetu i svetu emocija veoma je teško pronaći ugao u kome možete zemlju da čuvate istovremeno a da se ne zamerite srcu i duši našeg naroda.
Sa Ekečićem imao sam čast dva puta telefonom da razgovaram. To je bio čovek mira i izuzetne snage, koji za razliku od svih nas, koji bi u političkoj strasti neretko išli i levo i desno i ispod granica pristojnosti, koji je savršeno osećao šta je potrebno srpskoj duši i srcu. Uvek kada je sam osetio da je pomalo preterao vratio bi se na srpsku glavu i donosio nepogrešive zaključke“, rekao je on.
Istakao je da je srećan što zna da je nešto učinjeno da najveći od nas budu zapaćeni u istoriji i da o njima brinemo o svom rodu i svojoj zemlji Srbiji.
Komentari (0)