Mali za Euronews Srbija: Očekujem brzo novu vladu, želimo da povećanje plata i penzija bude veće od inflacije

Ministar finansija Siniša Mali je za Euronews Srbija rekao da očekuje da nova vlada bude formirana vrlo brzo, s obzirom na iskušenja koja čekaju Srbiju u narendom periodu. On je rekao i da se očekuje rebalans budžeta za ovu godinu, kao i da će biti usvojen budžet za narednu.

Siniša Mali je gostujući u emisiji Direktno kod Minje MIletić rekao da je ovo verovatno najveća kriza od Drugog svetskog rata koja je zahvatila Evropu i ceo svet i da je važno brzo reagovati i izabrati prave ljude koji mogu da se nose sa tim izazovima. 

"Kada imate tako veliku krizu, treba biti mudar, strpljiv i donositi odluke čiji se efekti vide brzo. Veliki su izazovi, vrlo je važno da cela vlada funkcioniše kao tim i nadam se da će to vrlo brzo biti u parlamentu", rekao je Mali. 

Na pitanje da li će ostati ministar finansija rekao je da veruje da će mandatarka odlučiti na pravi način i dodao da još nije razgovarao sa njom o tome. 

"Sa mnom o tome nije razgovrarla. Jutros smo imali ozbiljan razgovor s Vučićem oko energetske krize, snabdevanja gasom i mazutom, ali do te teme nismo stigli", rekao je Mali.

Poručuje da će se nova vlada truditi da joj prioritet bude očuvanje mira i stabilnosti, ali i da se nastavi rast u neizvesnim uslovima i da se obezbedi rast plata i penzija.

"Niko nije mogao da pretpostavi koliko će rasti cene energenata. Projektovali smo neke prihode i rashode očekujući da će da se smiri korona virus, da će godina biti godina stabilizacije, ali desio se rat", naveo je ministar.

Euronews/Printscreen

Kaže da sada i dalje funkcionišemo sa budžetom iz novembra prošle godine. "Tako da, sa formiranjem nove vlade, ono što je sigurno, biće rebalans budžeta za ovu godinu. Biće na kraju krajeva i budžet za 2023. godinu. Pogotovo ono što hoćemo da uradimo u tom rebalansu je da obezbedimo taj dodatni novac i za povećanje plata i za povećanje penzija. Ono što je predsednik obećao kako bismo održali, čak i unapredili standard građana Srbije, da to povećanje bude veće od nivoa inflacije", rekao je Mali.

Ministar Mali je istakao da je sada cena struje oko 10 puta veća, a cena gasa osam puta. Kako ističe, to su ogromne tektonske promene, a sve to utiče na svaki proizvod u svetu i na transport.

"To su stvari koje su neodržive za svaku ekonomiju, ne samo za srpsku. Utiče na proizvodnju, mala preduzeća propadaju. Država je imala niz mera, uspeli smo da zadžimo stabilnost javnih finansija i makroekonomsku stabilnost", rekao je Siniša Mali. 

Dodao je da je u Srbiji istorijska stopa nezaposlenosti, manje nego 2019 godine, pre krize. Mali kaže da je prioritet da se sačuvaju radna mesta i da se poboljša životni standard subvencionisanjem cena gasa i struje, ali napominje da to ne može da se radi dugoročno.

"Kako je rekao predsednik, ova zima će biti hladna, ali naredna će biti polarna. Svaka zemlja ima manjak struje u ovom trenutku, pitanje je da li ćete moći da je kupite", rekao je Mali.

"Energetika će biti jedan od prioriteta vlade"

Osvrnuo se i na povećanje referentnih kamatnih stopa NBS i ECB, i rekao: "Kada povećavate kamatne stope, vi povećavate trošak novca. Što je skuplji, manje će ga koristiti i građani, a onda će se smiriti inflacija".

Sa druge strane, kako kaže Mali, kroz povećanje cene zaduživanja ima manje investicija, a to potencijalno može da znači manju zaposlenost, a građani koji imaju varijabilne kamatne stope imaju povećanje cena kredita.

Mali navodi da smo ušli u proces stagflacije. Objašnjava da je to proces kada postoji visoka inflacija, a nema rasta. "Rast kamatne stope može da dovede velike ekonomije u recesiju. Izuzetno je kompleksna situacija, treba se boriti da ima i stuje i gasa, goriva", naveo je ministar i dodao da Vlada radi uprkos tome što joj je oročen mandat.

Ukazuje da je prošle nedelje potpisan ugovor sa Norveškom za plan rekonstrukcije energetskog sistema. 

"Sada se sve zemlje trude da budu samoodržive kada je u pitanju energija, a to su ogromne investicije i energetika će svakako biti jedan od prioriteta vlade", poručio je Mali i dodao da može da kaže da imamo apsolutno stabilne javne finansije.

Stabilne javne finansije omogućavaju da se reaguje u krizi

MInistar je rekao i da će od novembra biti povećane penzije, i u januaru takođe, što kumulativno znači 10 odsto. Dodaje i da će minimalne zarade biti povećane 14 odsto.

"Uvek imate razgovore oko poslodavaca i sindikata, a nisu se do sada dogovorali, a onda država daje predlog. Podsetiću da je 2010. minimalna zarada bila 15.700 dinara, a sada je 35.000 dinara, a naša želja je da bude preko 40.000. Potrošačka korpa je sada porasla na 82.000, ali to nikada nije bilo vezano za minimalne zarade", kaže Mali.

Dodaje da se povećavaju plate i u javnom sektoru, a da će se pomoći i poslodavcima u doprinosu.

Euronews/Printscreen

"Povećanje minimalne zarade povećava troškove poslodavaca, raste i cena nafte, dakle veliki su troškovi, a onda dolazi do otpuštanja, zato će država pomoći. Za to ćemo morati da izdvojimo 350 miliona evra. Pošto imamo stabilne javne finansije, to omogućava da reagujete u krizi", naveo je i dodao: "Mi smo otvoreno rekli da hoćemo da pomognemo, na teret države, ali da država preživi".

On je ocenio da građani danas žive bolje nego ranije, uz konstataciju: "Da li je to dovoljno dobro? Ne. Zato u klrizi insistiramo da plate idu gore, da rastu minimalne zarade".

Kaže da je posao vlade da životni standard iz godine u godinu bude što bolji, da imamo saobraćajnice, škole...

Takođe ministar je ocenio kao važnu odluku da se diverzifikuju spoljnopolitički partneri, a inicijativu Otvoreni Balkan je ocenio kao sjajnu, uz poruku da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u regionu.

Stojanović i Krstić o Kosovu, novoj Vladi i Europrajdu

O aktuelnoj političkoj situacij u emisiji Direktno sa Minjom Miletić govorili su politikolog Boban Stojanović i marketinčki stručnjak Nebojša Krstić   

Kada je reč o Kosovu i Metohiji i pismu nemačkog kancelara i francuskog predsednika, Boban Stojanović navodi da je slanje izaslanika, i prethodno veća angažovanost SAD, u cilju toga da “situacija ode gde ne treba”.  

"Oni šalju pisma o teškim odlukama već 20 godina. Znamo stav Nemačke i Francuske, a to je da priznamo Kosovo, znamo da to Srbija neće uraditi. Samo je pitanje da li će u ovom kratkom periodu nešto uspeti da se uradi, što bi bilo dobro, da se izbori za ZSO", naveo je Stojanović. On dodaje i da je svojim ponašanjem Kurti "uspeo da neke sile malo približi srpskoj strani". 

Takođe, ističe da je važna sednica Skupštine o Kosovu i da bi taj problem trebalo vratiti u skupštinsku salu i institucije.

Nebojša Krstić takođe ističe da su se i mnogo ranije mogle čuti poruke o teškim odlukama vezano za Kosovo. "Sada dolaze Francuz i Nemac koji nisu poslati bezveze, imaće neka leđa, i u tom kontekstu je ono što neće biti odbacivao u Prištini kao nebitna stvar" , kazao je Krstić. 

Kako dodaje, "sve u vezi sa Kosovom je bolna odluka. Vrlo je problemarično doneti bilo kakvu odluku, koja nije 'odbijam sve'. I ovi odkumenti i su tehnička pitanja, ali sadrže statusno određenje Kosova".

Govoreći o formiranju vlade i donošenju bitnih odluka, Boban Stojanović je rekao da je ključan problem sada što Srbija nema vladu od 15. februara, zbog izbora. "Svet je u krizi, problem je sa energijom, a nemate ministre u punom mandatu, koji se bave time. Ministri dakle još ne znaju da li će ostati na tim funkcijama, a razmišljaju šta će raditi", rekao je Stojanović.

Kada je reč o energentima, naveo je da Srbija nema samo problem zbog krize u svetu, nego zbog dve havarije koje su se dogodile u Elektroprivredi. 

Nebojša Krstić je istakao da se "u Srbiji sve politizuje i elementarna nepogoda se pretvori u političku stvar, poslemiše se ko je bolji".

On navodi da je, kada je reč o fomiranju vlade sve u zakonskom roku i da tek u slučaju da nije, može da se kritikuje.

Jedna od tema o kojoj su govorili je i pitanje održavanja Europrajda. Nebojša Krstić je rekao da, dok je bio savetnik predsendika Borisa Tadića, nisu mogli da prihvate održavanje Prajda iz bezbednosnih razloga i informacija koje su dobijali uoči održavanja. Ipak, dodaje da je poslednjih 10 godina situacija drugačija i da je organizovano biše od 10 Parada ponosa. 

"Ako se neko pojavi i kaže da postoje bezbednosni problemi, osećao bih se licemerno da kažem kakvi problemi. Dakle, nije protivustavno da se otkaže", rekao je Krstić.

Boban Stojanović rekao je da policija ima rok 48 sati pre zakazanog događaja da izda saopštenje o održavanju Europrajda. 

"Ako bude zabranjeno, oni će izaći svakako u neku šetnju, i reći da su prošetali i borili se za prava", kazao je Stojanović. 

On smatra da u celo priči postoji i politički aspekt. "To je jedna politička priča, prethodnih godina smo imali parade ponosa, a ove je sad evropska stvar, skočile su značajno polularnosti konzervativnih i nacionalističih gruša i stranaka i mogu da otmu deo glasova SNS-u", kazao je Stojanović.