Bilateralne zamke: Novi zahtevi Hrvatske mogli bi da zakomplikuju put Srbije ka EU

Komplikovani odnosi Srbije i Hrvatske dodatno su uzburkani nakon niza izjava hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana koje su redom vezane za potencijal te zemlje da uslovljava evropski put Srbije. Osim najave da Hrvatska podstiče pet članica EU koje nisu priznale Kosovo da to učine, Grlić Radman je u listu uslova za koje smatra da Srbija treba da ispuni na svom evropskom putu ubacio i "priznavanje genocida u Srebrenici". 

Poslednja dešavanja na relaciji Zagreb-Beograd, nametnuli su pitanje da li se zvanična hrvatska spoljna politika okreće u smeru većeg pritiska i uslovljavanja Srbije na njenom putu ka EU, utoliko više jer je Hrvatska jedna od deset zemalja koje su uoči poslednje Međuvladine konferencije Srbije i EU blokirale otvaranje novih klastera u pregovorima sa EU.

To, takođe, nije prvi put da je Hrvatska iskoristila svoju moć veta, koju uživaju sve članice UNije, kako bi blokirala napredak Srbije u pregovorima sa EU. Ta zemlja je 2016. godine stavila veto na otvaranje poglavlja 26. Srbija je, naime, ovo poglavlje trebalo da otvori 12. decembra 2016, ali se grupa zemalja članica, među kojima je najglasnija bila Hrvatska, nije saglasila da do toga dođe.

Razlozi su bili bilateralne prirode - udžbenici za osnovnu školu, a Zagreb je 23. decembra povukao veto na ovu odluku, nakon što su u Beogradu ministar obrazovanja i predstavnici hrvatske nacionalne manjine potpisali sporazum koji se tiče štampanja udžbenika za osnovnu školu na jeziku nacionalnih manjina.

Stručnjaci sa kojima je Euronews Srbija dešavanja ovaj razvoj događaja vide dvostruko. Sa jedne strane ukazuju na uticaj dnevne politike i retorike koja je često i za unutrašnju upotrebu, usmrena ka sakupljanju političkih poena na domaćem terenu. Međutim, drugi deo priče sadržan je upravo u moći veta, koja često poslužu u svrhu bilatelanih pritisaka na kandidata za članstvo u Uniji sa kojim pojedine države imaju otvorene ili nerešene sporove. 

Može li priznavanje genocida da bude uslov 

Može li onda "priznavanje genocida u Srebrenici", uz sve druge političke i sistemske uslove na kojima Srbija još puno mora da radi, da postane uslov za nastavak integracija? 

Potpredsednik Evropskog pokreta Vladimir Međak smatra da je jasan odgovor na pitanje o Srebenici - Deklaracija koju je Srbija usvojila 2010. godine i da je svaki srpski zvaničnik vezan za nju, dok se ne donese neka druga.

"Srbija je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebenici i prihvatila presudu Međunarodnog suda pravde o Srebrenici takvu kakva jeste. Srbija je tu označena kao neko ko nije učestvovao u tome, ali Srebrenica jeste označena kao genocid. Nisu označna kao genocid ona dešavanja u Prijedoru i drugih šest opština što je tražila Bosna i Hercegovina. Tako da, Srbja taj akt ima", kaže Međak za Euronews Srbija.

On navodi i da saradnja sa mehanizmom nastalim nakon zatvaranja suda u Hagu svakako stoji kao obaveza.

"Dakle, pitanje je da li su svesni da je taj akt već usvojen. Što se saradnje sa rezidualnog mehanizma tiče, nama ta obaveza stoji pa stoji. Ona je u godšnjem izveštaju i to se meri", podseća on.

On takođe ističe i da je važno kakva je retorika u Srbiji, jer ona može dovesti do aktuelizacije teme o Srebenici, iako je to pitanje završeno 2010. godine i napominje i sledeće - "koliko je ovdašnja retorika mudra, pa da se to pitanje koje je već zatvoreno ponovo otvori, to je već druga stvar procene domaće politike".

Međak, međutim, ukazuje da druga bilateralna pitanja mogu dovesti do eventualnih problema u saradnji sa Hrvatskom.

"Vidimo koliko sada iskaču bilaterana pitanja. Dnevna politika i retorika mogu sve, tako da i od toga zavisi", rekao je potpredsednik Evropskog pokreta.

Ukazuje i da uoči poslednje Međuvladine konferencije Srbije i EU, koja je održana prošle nedelje, 10 zemalja nije dalo saglasnost za otvaranje poglavlja, a da ih je u decembru bilo sedam.

"Treba gledati da tu ne bude drugih problema. To je već pitanje kako se vodi politika i da li Srbija sa svoje strane daje mogućnost Hrvatskoj za odluke o blokadi", zaključuje Vladimir Međak.

"Za Hrvatsku je bolje da Srbija uđe u EU"

Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj i predsednik Antifašisičke lige ukazuje da je odluka Hrvatske o pregovorima Srbije više stvar premijera Andreja Plenkovića, ali upozorava da je Grlić Radman svakako na visokom položaju i da može svojim stavovima da napravi štetu.

Kako kaže, nada se da stav ministra spoljnih poslova neće dovesti do veta za pregovore Srbije i EU i naglašava da je pristup Srbije toj zajednici zapravo od velikog interesa za Hrvatsku.

"Bolje je da naši susedi što pre uđu u EU jer je to, kada je reč o sigurnosti, mnogo važnije od nabavljanja blo kakvih supersoničnih aviona, posebno u doba kada imate probleme da se u državi urušava zdravstvo", kaže Pusić.

Kada je reč o priznavanju genocida u Srebrenici, Pusić smatra "da bi Srbija trebalo da prizna genocid", nali naglašava da to ne bi trebalo da padne na narod Srbije.

"To nije počinila Srbija, ali postoji odgovornost onih koji su pomogli Mladićeve jedinice i onij koji ga veličaju. To isto se dešava i u Hrvatskoj, sa osuđenim generalima. Odgovornost za ratne zločine postoji na zemljama koje su učestvovale u ratu", kaže Pusić.

On navodi da 99 odsto onih koji su počinili zločine ne bi bili osuđeni da nije bilo haškog suda, jer im se ne bi sudilo pred državnim sudovima u Hrvatskoj i Srbiji.

"Neki političari se ponašaju prema haškom sudu kao prema švedskom stolu, braju samo ono što im se čini da njima odgovora", rekao je Zoran Pusić za Euronews Srbija.

Ko je Grlić Radman

Gordan Grlić Radman funkciju ministra u Vladi Hrvatske obavlja od 2019. godine. Imao je mandate u ambasadama Hrvatske u Švajcarskoj, Bugarskoj i Mađarskoj. Grlić Radman je do 1988. godine živeo je u Švajcarskoj, gde je bio predsednik Hrvatske zajednice, a u Hrvatsku se vratio na poziv Franja Tuđmana. 

Predsednik partije i premijer Hrvatske Andrej Plenković predstavio je Grlić Radmana kao nekoga ko četvrt veka radi u Ministarstvu vanjskih poslova te da će "brzo pohvatati konce".

EPA/Fernando Villar

 

 

 

Hrvatski Jutarnji list opisao ga je kao suštu suprotnost svojoj prethodnici na ministarskom mestu.

"Ne samo najstariji nego i najživopisniji ministar s doktoratom iz međunarodnih odnosa u novoj Vladi za diplomatu ima neobičnu osobinu - žonglira rečima, ima bujne jezične konstrukcije, nije mu mrsko da se poziva se na osećaje, poslovice, anegdote. Karijerni diplomata sa atipičnom neuvijenošću", napisao je Jutarnji list nakon potvrđivanja mandata Vlade Andreja Plenkovića.

Grlić Radman bio inače je diplomatski angažovan u Mađarskoj, i procenjuje se da je vidljiva njegova privrženost ovoj zemlji, kroz odluke da podrži glasanja te zemlje u EU.