Igre 
Najznačajniji momenti samita Otvorenog Balkana: Sporazumi, zajednička priprema za zimu, stari i novi gosti, sajam vina
Komentari03/09/2022
-13:11
Samit u okviru inicijative Otvoreni Balkan održan je u petak u Beogradu, a susrete premijera regiona obeležilo je potpisivanje nekoliko sporazuma i memoranduma, ali i održavanje sajma vina pod nazivom "Vinska vizija Otvorenog Balkana". Samitu su prisustvovali i državnici iz zemalja koje nisu članice Otvorenog Balkana, ali su dali podršku inicijativi, a još jednom su poslate poruke o proširenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je na samitu u Beogradu da je Otvoreni Balkan inicijativa koja je donela nadu u prostor koji je uvek bio opterećen trvenjima, sukobima, a u najbolja vremena opterećen razmimoilaženjima.
"Kao što je Dritan (Abazović) rekao sve smo to probali, samo još nismo pokušali da sarađujemo i uradimo sve da obezbedimo bolji život građanima. Mislim da je došlo dobro vreme za to", istakao je Vučić na konferenciji za štampu posle Samita "Otvorenog Balkana".
Upravo povodom priključivanja novih članica, albanski premijer Edi Rama rekao je u intervjuu za Euronews Srbija da je uveren da će sve zemlje regiona biti deo Otvorenog Balkana.
"Trgovinska razmena triju zemalja porasla je za više od 30 odsto u toku protekle godine. I to govorim samo o poljoprivrednim proizvodima i đubrivu. Izvoz Albanije tih proizvoda u Srbiju je porastao za gotovo 30 odsto. Da ne govorimo o turistima i celokupnom uvozu i izvozu. To su činjenice", rekao je Rama.
Lideri inicijative Otvoreni Balkan u Beogradu su razgovarali o temama važnim za region, sa naglaskom na ekonomiju i energetiku, odnosno pripreme za predstojeću zimu, koja se zbog svetskih okolnosti razlikuje od prethodnih. Formirane su krizne grupe za saradnju među članicama Otvorenog Balkana. Takođe, potpisana su dva memoranduma, o saradnji u oblasti filma i o saradnji Srbije i Albanije u energetici, kao i Sporazum o prehrambenoj sigurnosti i Operativni plan u oblasti civilne zaštite.
Vinska vizija Otvorenog Balkana
Uoči održavanja samita Otvorenog Balkana, u Beogradu je organizovan i prvi međunarodni sajm vina "Vinska vizija Otvorenog Balkana". Ova manifestacija održava se pod pokroviteljstvom vlada Srbije, Severne Makedonije i Albanije u okviru inicijative Otvoreni Balkan.
Povezane vesti
"Vinska vizija OB" je na Beogradskom sajmu okupila najbolje proizvođače vina u regionu sa ciljem da promoviše Balkan kao sve traženiju vinsku i turističku destinaciju. Kako navode organizatori, PKS, Beogradski sajam i Savez vinogradara i vinara Srbija, to je konkretan korak u ostvarenju cilja inicijative Otvorenog Balkana - zajedničkog tržišta koje podrazumeva slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.
Na sajmu učestvuje 357 izlagača i proizvođača vina iz 22 zemlje.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je nakon otvaranja ovog sajma da zemlje Otvorenog Balkana imaju čime da se ponose i da su pokazale da mogu da budu deo sveta.
"Pokazali smo da možemo da se takmičimo i da budemo i bolji u važnim stvarima. Ponosan sam što smo mogli ovo da organizujemo da gotovo sve vinare, iako je za njih septembar težak mesec, da ih imamo ovde i da imamo toliko gostiju i predstavnike više od 40 zemalja. To za naš region nije mala stvar i zaista sam srećan i čestitam svima", rekao je Vučić.
Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović istakla je za Euronews Srbija nakon prvog dana sajma da su utisci veoma dobri i da inicijativa Otvoreni Balkan pomaže da saradnja između tri zemlje bude podignuta na viši nivo.
"Nakon prvog dana sajma i nakon ove prve velike zvanične posete našem štandu jako smo zadovoljni tim utiscima koje smo mogli da primetimo kod posetilaca s obzirom na to da je ovo prvi put da se na jedan ovakav način organizujemo, udružujemo i predstavljamo posetiocima. Vrlo smo zadovoljni jer smo mi i ranije imali dobru saradnju, ali inicijativa Otvoreni Balkan i ovaj vid udruživanja i zajedničke organizacije nam puno znači i pomaže jer smo tu dobru saradnju podigli na jedan viši nivo, te očekujemo bolje rezultate", istakla je ona.
Potpisani sporazumi i memorandumi
Sporazum o prehrambenoj sigurnosti
Povezane vesti
Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede Severne Makedonije Ljupčo Nikolovski i ministarka poljoprivrede Albanije Frida Krifka potpisali su Sporazum o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu.
Sporazum je, kako je navedeno, potpisan u Palati Srbija kako bi se sprečio nedostatak osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržištima učesnika inicijative Otvoreni Balkan.
Svrha ovog sporazuma je da članice inicijative Otvoreni Balkan jedne drugima pomognu u slučaju prekida lanaca snabdevanja usled posledica globalne krize, kada se neka od zemalja suočava sa nedostatkom u snabdevanju domaćeg tržišta osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Članice inicijative OB, su ponovo potvrdile neophodnost saradnje u sprečavanju i ublažavanju mogućih nestašica osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nastalih iz moguće krizne situacije u regionu ili one koja utiče na globalno tržište i odražava se na region, navodi se u sporazumu.
Povezane vesti
Dodaje se da su tri zemlje saglasne da među članicama inicijative OB neće biti zabrana prometa osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i da će one kada sporazum stupi na snagu ukinuti sva kvantitativna ograničenja i mere sa istim dejstvom na uvoz osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija su imena navedena u posebnom aneksu i koji su poreklom iz zemalja članica OB.
Kada je reč o listi osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz aneksa na njoj se nalaze kukuruz, pšenica i spelta pšenično i speltino brašno, proizvodi od mleka, beli šećer u čvrstom obliku, suncokretovo ulje, ulje semena suncokreta, testenina i to kuvana, nekuvana ili punjena, žitarice, griz i premaz za pelete, voće, sveže i zamrznuto, povrće, sveže i zamrznuto te proizvodi od mesa.
Tri zemlje su se saglasile i da neće biti ponovnog izvoza (reeksporta) u treće zemlje osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kojima se trguje, navedenih u aneksu i ako su poreklom iz jedne od zemalja članica.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Da bi nadgledale primenu sporazuma, zemlje će uspostaviti zajedničku radnu grupu kako bi predložile poboljšanja i otkrile i sprečile moguću zloupotrebu a ona će biti formirana u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu sporazuma.
U radnoj grupi biće predstavnici zvaničnih institucija zemalja čclanica OB za poljoprivredu, trgovinu i carinu i predstavnici privrednih komora.
Zemlje su se takođe saglasile da će njihovi nadležni organi zajedno raditi na mapiranju svojih skladišnih kapaciteta za osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode, što bi trebalo da se uradi u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu sporazuma a tri zemlje će razmeniti spiskove mapiranih kapaciteta za skladištenje žitarica.
Navodi se da će raditi na izradi zajedničkog plana politike za unapređenje kapaciteta za skladištenje osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u okviru inicijative OB u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog sporazuma.
Takođe i da se zemlje obavezuju da će raditi na dodatnom unapređenju u međusobnoj trgovini kako bi dodatno obezbedile osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode tokom kriznih situacija te da će njihovi nadležni organi zajedno raditi na izradi IOB plana puta/ akcionog plana za prehrambenu sigurnost 2030.
Precizirano je da sporazum ostaje na snazi pet godina, nakon čega se automatski produžava za naredne jednogodišnje periode.
Memorandum o saradnji u oblasti filma
Ministarke kulture Srbije, Severne Makedonije i Albanije, Maja Gojković, Bisera Kostadinovska Stojčevska i Elve Margariti potpisale su danas Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti filma i audiovizuelnih delatnosti na Zapadnom Balkanu.
Memorandum je potisan sa namerom jačanja i proširenja saradnje i međusobnog razumevanja u oblasti filma i audio-vizuelnih delatnosti, navedno je u saopštenju Ministarstva kulture i informsanja Srbije.
Cilj je podsticanje kulturnog, održivog i ekonomskog razvoja regiona, posebno kroz ulaganja u filmski i audio-vizuelni sektor i zapošljavanje umetnika i filmskih profesionalaca na Zapadnom Balkanu. Takođe, cilj ovog Memoranduma je i stvaranje uslova za olakšavanje, proširenje i produbljivanje saradnje u oblasti kinematografije i drugih audiovizuelnih delatnosti, kao i kinematografskih koprodukcija.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Države potpisnice su izrazile spremnost da utvrde mogućnosti daljeg jačanje saradnje u oblasti proizvodnje, promocije i javnog prikazivanja filmskih i drugih audiovizuelnih dela u regionu. Namera je i podsticanje koprodukcione saradnje u oblasti filmske i druge audiovizuelne produkcije, podsticanje prijavljivanja za filmske podsticaje, u okviru koprodukcionih ostvarenja. Kako je navedeno u saopštenju cilj Memoranduma je i jačanje saradnje između institucija i drugih relevantnih aktera koji deluju u oblasti filma na Zapadnom Balkanu.
Memorandum o saradnji Srbije i Albanije u energetici
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović i ministarka infrastrukture i energetike Albanije Belinda Baluku potpisale su na Samitu Otvorenog Balkana Memorandum o razumevanju između dva ministarstava, koji predviđa međusobnu podršku kod ulaganja u nove kapacitete i posebno kada je reč o izgradnji LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Albaniji.
Dokument predviđa i razvoj elektroenergetskih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije i povezivanje u ovim oblastima, kao i razmenu naučnih i tehnoloških istraživanja u oblasti zelenih izvora energije, te unapređenje poslovnih i privrednih veza u oblasti energetike, uključujući korišćenje transportnih, prenosnih i skladišnih kapaciteta.
Takođe, predviđena je i saradnja u oblasti geologije i rudarstva, s posebnim akcentom na čistije tehnologije i održivi razvoj.
Operativni plan u oblasti civilne zaštite
Na Operativni plan u oblasti civilne zaštite potpise su stavili pomoćnik ministra MUP-a Srbije i načelnik Sektora za vanredne situacija Luka Čašić, zamenik direktora Direkcije za zaštitu i spasavanje Severne Makedonije Zulfikar Zejnualai i generalni direktor Nacionalne agencije za civilnu zaštitu Miinistarstva odbrane Albanije Haki Čako. Operativni plan je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021.
Zajedničke pripreme za zimu
Ono što je takođe bila važna tema razgovora lidera Otvorenog Balkana, ali i gostujućih zvaničnika jeste energetska kriza i pripreme za predstojeću zimu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da nas čeka teška zima, i da, ko god kaže drugačije ne bi rekao istinu, te da je važno što su formiane krizne grupe za saradnju među članicama Otvorenog Balkana. Preneo je da su određeni papiri iz EU procureli, koji pokazuju da će gledati da pomognu zemljama koje budu morale da uvoze energente, i najavio da će Zapadni Balkan u celini tražiti podršku i delimičnu pomoć, odnosno naknadu za kupovinu električne energije i da budemo deo jedinstvenog sistema EU.
"Ako nas puste bilo bi veoma važno svim zemljama Otvorenog Balkana, ali i Crnoj Gori i BiH bi svakako olakšalo i preživljavanje i prezimljavanje", kazao je on.
Vučić je naglasio da je razgovarano o svim važnim energetskim projektima, kao i šta činiti. S tim u vezi je ukazao da bi situacija bila bolja da imamo dobru gasnu konekciju sa Severnom Makedonijom, koja nema gasa, a Srbija nema kapacitete.
"Mi to možemo narednih godina da rešavamo da bi neku kasniju godinu dočekali spremniji. Albanija ima ugalj, mi nedostajući ugalj. Gledaćemo kako da učinimo narednih godina sve što je u interesu svih nas", podvukao je on.
Vučić je naglasio da je veoma važno da se, ako bilo koja odluka bude doneta o zabrani izvoza poljoprivrednih proizvoda, to nikada neće odnositi na bilo koju zemlju Otvorenog Balkana.
Tanjug/ Strahinja Aćimović
Ovim povodom, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je da bi između te zemlje i Srbije trebalo da bude napravljen gasni interkonektor, kao i da će Severna Makedonija ponuditi Srbiji i Albaniji struju ako bude imala višak u svojoj proizvodnji, dok sa druge strane Srbija ima gas, a Albanija radi na projektu razvoja LNG terminal (za tečni prirodni gas) u luci Valona.
"Ako budemo imali viška u proizvodnji struje, ponudićemo Srbiji i Albaniji. Srbija ima gas, ali nije napravljen gasni interkonektor između dve zemlje i to moramo da uradimo srednjeročno", istakao je Kovačevski odgovarajući na pitanje novinara koja će to biti gasna ruta između Srbije i Severne Makedonije, zatim u vezi sa pronalaskom rezervi gasa i nafte u Albaniji i kako će Otvoreni Balkan pomoći zemljama članicama kada je reč o enegetici.
Kovačevski je kazao i da je Severna Makedonija stavila u pogon sve kapacite za proizvodnju struje.
"Takođe, visokonaponska mreža nije obnovljena izmedu Severne Makedonije, Kosova i Crne Gore, što pravi probleme i to moramo sami da uradimo, kako bi mogli da prebacujemo više električne energije", rekao je Kovačevski. Dodao je da u Severnoj Makedoniji prave solarne parkove i da su ponudili Srbiji i Albaniji da to bude regionalni projekat.
Premijer Albanije Edi Rama izjavio da bi zemlje OB trebalo da zatraže od EU dodatnu finansijsku podršku za budžete tri države zbog enegetske krize i predstojeće zime i najavio da će biti formirana zajednička Agencija za strana ulganja Otvorenog Balkana Srbije, Albanije i Severne Makedonije.
Kako je rekao zemlje EU imaju sopstvene budžete i zajednički, dok zemlje OB imaju samo svoje nacionalne budžete i da smatra da bi trebalo da se lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije obrate pisanim putem Briselu i drugim zemljama članicama i zatraže dodatnu finansijsku podršku za budžete.
"Možete da imate novac, ali ne možete da kupite enegenete, zato nam je potrebna saradnja. Pozivam ponovo EU da ne ponovi sa nama sramotno ponašanje koje se desilo tokom pandemije, mi se veoma dobro sećamo kako su zemlje Zapadnog Balkana bile prinuđene da se okrenu Kini, Rusiji, Turskoj da počnu spasilačke operacije sa lekarima, vakcine jer je EU gledala samo sebe. Na svu sreću svi lideri EU priznali da je potrebna nova politička zajednica u Evropi i strateška EU da se to ne ponovi i sada EU govori o dodatnim sredstvima podrške kako bi ova sitaucija se rešila", rekao je Rama.
Kako je za Euronews Srbija povodom održavanja samita u Beogradu i novih dogovora rekao Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka, ekonomska saradnja utiče na bolju političku saradnju regiona.
"Ovakav aranžman doprinosi jednoj vrsti političkih rezultata. Ti politički rezultati nisu sami po sebi cilj, ali očigledno da ekonomija utiče na bolje političke odnose sve tri zemlje i generalno bolje odnose u regionu, s obzirom na to da na ovim sastancima vidimo i predstavnike drugih zemalja", ističe Kovačević.
Crna Gora i BiH ponovo na samitu, podrška Mađarske i Turske
Ono što je obeležilo ovaj samt Otvorenog Balkana jeste i prisustvo zvaničnika zemalja koje nisu članice inicijtive, iz kojih je stigla podrška ovoj regionalnoj saradnji.
Samitu u Beogradu, kao i prethodnog puta u Ohridu, prisustvovali su premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajućui Veća ministara BiH Zoran Tegeltija, koji su i ranije dali podršku ovoj inicijativi, ali Podgorica i Sarajevo nisu do sada odlučili da se zvaničnoj istoj priključe.
Tegeltija je tokom samita u Beogradu ocenio da je proces Otvorenog Balkana nezaustavljiv jer nikome nije ništa loše doneo, te da je tako i pristupanje BiH tom procesu sasvim izvesno.
Predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine je izrazio i nadu da će iako BiH nije potpisala danas sporazum o snabdevanju hranom i energenatima između zemaja članica inicijative OB, Srbija nastaviti i omogućiti redovno snabdevanje osnovnim životnim namirnicama zemlju iz koje dolazi.
Premijer Crne Gore, u tehničkom mandatu, rekao je da će Crna Gora će, iako nije članica "Otvorenog Balkana", delegirati svog predstavnika u Kriznu grupu za bezbednost hrane i energenata te inicijative, jer je to važno pred nastupajuću jesen i zimu.
"Na sastanku Krizne grupe za bezbednost hrane i energenata smo tražili da Crna Gora delegira člana, i uzimam obevezu da to u Vladi Crne Gore uradimo, da predložimo člana, i to je prihvaćeno iako nismo punopravni članovi ''Otvorenog Balkana", rekao je Abazović. Tanjug/ Strahinja Aćimović
Uz zahvalnost svima, dodao je da se nada da će se svi na nekom sličnom skupu, poput današnjeg, uskoro sresti u Crnoj Gori.
Takođe, ovoga puta na samitu su bili i predstavnici jedne EU zemlje, Mađarske, kao i turski ministar spoljnihi poslova.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto poručio je tokom boravka na Samitu da je Mađarska spremna da se pridruži saradnji zemalja članica regionalne inicijative Otvoreni Balkan.
"Mađarska je spremna da se pridruži ovoj uskoj i bliskoj saradnji zemalja OB, kada je reč o integrisanim energetskim tržistima, bilo da je reč o gasu, struji i razmeni energije. Spremni smo da se pridružimo i bliskoj saradnji kada je reč o obezbeđivanju bezbednosti hrane, kao i kada je reč o privlačenju investicija u ovom regionu", rekao je Sijarto.
Istakao je da Mađarska veoma podržava inicijativu OB i da su te zemlje napravile neophodne korake za integraciju u EU, kao i da je sada konačno trenutak da Brisel deluje.
Sa druge strane, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je tokom boravka u Beogradu da Balkan treba da uzme sudbinu u svoje ruke i ukloni sve prepreke kako bi brže napredovao i kako bi bio postignut veći prosperitet.
"Ova inicijativa pruža tu mogućnost i nešto je što obećava", naglasio je šef turske diplomatije, gost Samita OB i dodao kako je Turska uvek govorila i o važnosti balkanskih politika.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić je da inicijativa Otvoreni Balkan ima svetlu i političku i ekonomsku budućnost, govoreći i o prisustvu zvaničnika Turske i Mađarske.
"Inicjativa tri zemlje polako već u dva susreta privlači i zemlje koje joj još formalno nisu pristupile kao i one koje žele da vide zapadni Balkan kao jedinstveno tržiste, jer je to u njihovom ekonomskom i privrednom interesu kao što su Turska i Mađarska", rekao je Surlić za Tanjug.
Podsetio je da je ta ideja dobrodošla i da je podržava EU, te da OB zajedo sa Berlinskim procesom ima isti cilj da se u skoroj budućnosti kreira jedinstveno tržište.
"Iako nemamo to jedinstveno tržište već sada imamo mnoge olakšice u protoku robe, kapitala, ljudi i usluga", rekao je i dodao da ohrabruje što su u Beogradu i predstavnici BiH i Crne Gore.
Na pitanje koliko je značajna poltička dimenizija Inicijative, Surlić kaže da se ona ne može odvojiti od ekonomske posebno u ovom regionu.
"OB je još vrsta asimetrične regionalne integracije, gde su tri zemlje koje nemaju otvorena pitanja napravile korak ka ekonomskom i privrednom povezivanju, dok svi ostali imaju sporenja političke i identitetske priode, ali ni i ekonomske argumente da se ne priključe", rekao je Surlić.
Preporuka za vas
Komentari (0)