Igre 
Uoči primene prištinskih mera, rezultati šatl diplomatije tek u naznakama - šta će biti 1. septembra još je neizvesno
Komentari26/08/2022
-21:32
Do 1. septembra, dana kad bi Priština trebalo da počne sa primenom odluke o preregistraciji vozila i ličnim kartama, ostalo je manje od nedelju dana, a u jeku intenzivirane šatl diplomatije, specijalni izaslanici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar posetili su Prištinu i Beograd. O detaljima maratonskih susreta sa srpskim i kosovskim zvaničnicima ne zna se mnogo, ali su se o potencijalnom dogovoru, u kojim domenima i oblicima on moguć, ipak, pojavile su se neke naznake.
Prošlonedeljna runda dijaloga u Briselu, pod okriljem EU, okonačana je bez konrektnog pomaka. Rezultat toga bilo je intenziviranje diplomatskih aktivnosti kako bi se smirile tenzije na terenu i pokušalo da se dođe do dogovora u vezi sa primenom najavljenih mera.
Razgovori predsednika Srbije sa Lajčakom i Eskobarom trajali su sinoć do kasno, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon toga istakao da će se razgovori nastaviti, ali i da veruje da u danima koji predstoje za jedan mali deo može da se postigne rešenje. Međutim, oko pitanja tablica nije bio optimističan.
"Verujem da ćemo moći u narednim danima koji su pred nama makar za jedan mali deo da postignemo neko kompromisno rešenje, pošto je jasno da oko tablica i nekih većih pitanja do takvog rešenja ne može da dođe uopšte", naveo je Vučić.
Vučić je i danas ponovio da oko tablica teško može da bude dogovora i istakao da bi oko tog pitanja moglo da bude tenzija. Ipak, on je nagovestio da bi određeni pomak mogao da se postigne kada je reč o ličnim dokumentima, ali dodajući da Priština "ne može da zaustavlja Srbina sa KiM koji ima svoja dokumenta".
I dok se sa jedne strane i Lajčak i Eskobar nadaju da će 1. septembar, kako kažu, biti "normalan dan" za ljude na severu Kosova, kosovski premijer Aljbin Kurti, čini se, ne odustaje od svojih zahteva pa je više puta ponovio da će biti spreman da Vučiću "pruži ruku" samo ukoliko i Beograd bude odustao od graničnih kontrola, u suprotnom, Priština će primeniti mere reciprociteta.
Sve ovo bio je razlog da se mnogi zapitaju kakvi su to kompromisi rešenje, ukoliko ono što je u prethodnom periodu bilo u centru pažnje ne može da bude dogovoreno. Analitičari za Euronews Srbija kažu da, iako u javnosti preovladavao stav da se razgovara o "instant rešenju" za tablice i lične karte, čini se da je dnevni red ipak nešto širi, a na pitanje da li će do sledećeg četvrtka doći do rešenja, još jednog odlaganja odluke ili nečeg trećeg, ističu da niko ne zna kako će taj 1. septembar zapravo izgledati.
Povezane vesti
Opcija još jedno odlaganje odluke?
Tek nakon što su obavljeni svi razgovori i u Prištini i u Beogradu, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan održao je jutros konferenciju za novinare na kojoj je ukazao da su razgovori bili teški, ali da je "video volju da se nađe rešenje". On je istakao da se nada da neće biti značajnijih promena za ljude na severu Kosova i Metohije, a naglasio je i da svi dogovoreni sporazumi moraju da budu implementirani.
"Nadam se da svakodnevni život ljudi na severu Kosova 1. septembra neće biti promenjen, drugim rečima neće biti dodatno opterećeni administrativnim procedurama, neće biti gosti u sopstvenoj zemlji. To su moja očekivanja, moja nadanja i uveren sam da ćemo uspeti da ih postignemo", rekao je Eskobar.
Euronews Srbija
Inače, tokom prethodnih nekoliko dana u javnosti su se čak pojavili i navodi da bi Priština ponovo mogla da odloži primenu odluke, ovog puta na tri meseca. Lajčak, međutim, na pitanje novinara nije želeo da komentariše navode, odnosno nije ni potvrdio ni demantovao da opcija zaista jeste na stolu.
Na pitanje šta nas očekuje do 1. septembra - rešenje, odlaganje ili nešto treće - Dragiša Mijačić, koodinator radne grupe za poglavlje 35 u Nacionalnom konventu o EU kaže za Euronews Srbija da u ovom trenutku ne može da se odgovori na to pitanje i da zapravo niko ne zna kako će izgledati taj 1. septembar.
"Negde iz izjave Eskobara može se zaključiti da kompromis možda leži u tome da će postojati različiti režim ulaska i izlaska građana Srbije koji žive na Kosovu i onih koji su iz centralne Srbije, ali opet to je sve na nivou spekulacija, na osnovu izjava. To je negde Vučić naglasio u jednom trenutku da možda postoji mogućnost da ulazno izlazni dokumenti važe za građane centralne Srbije, a za građane severa Kosova možda ne moraju da imaju taj dokument. Sa druge strane u vezi sa tablicama, mislim da su svi jako pesimistični da može doći do nekog kompromisnog rešenja naročito kad je u pitanju upotreba KM i ostalih tablica na Kosovu i Metohiji koje izdaje Republika Srbija", rekao je Mijačić.
Docent na Fakultetu političkih nauka Marko Dašić, sa druge strane, kaže da se sada dovodi u pitanje čak i to šta je bila agenda razgovora. Kako kaže iako je u javnosti preovladavao stav da se razgovaralo o rešenju za ovaj problem, dnevni red je ipak verovatno bio širi. Kako dodaje, kada se u obzir uzmu sve izjave, jedino čemu možemo da se nadamo je neko potencijalno odlaganje.
"Naša strana pohvaljena je i to sa više strana i u više navrata u pogledu toga da je nastupila sa dosta konstruktivnim i inovativnim rešenjima povodom ovog problema, kao što su statusno neutralne tablice. Sa druge strane i nakon posete Lajčaka i Ekobara Prištini u jučerašnjem intervjuu Aljbina Kurtija on je rekao da nema odstupanja da će od 1. septembra biti odluka. Ako tu informaciju ukrstimo sa nečim što je predsednik Srbije rekao posle ponoći da je jasno da od dogovora o tablicama nema ništa jedino čemu možemo da se nadamo jeste neko potencijalno odlaganje", istakao je Dašić.
Povezane vesti
Uloga SAD
Ono što je u ovoj rundi šatl diplomatije bilo posebno uočljivo bila je aktivnija uloga Vašingtona, a upravo je američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer bio presudan da uopšte Kurti odloži primenu odluke za mesec dana. Kako su ocenjivali brojni stručnjaci, uticaj koji Brisel ima na Prištinu, odnosno pre svega premijera Kurtija, je pod velikim pitanjem, pa je uloga Vašingtona upravo tu da "pritisne" kosovsku stranu.
"Oni su sve vreme prisutni kao neki aktivni posmatrači da tako kažem i ponovio sam da ovo nije prvi put da američki predstavnik na ovaj način prisustvuje pregovorima Beograda i Prištine, bilo da je to u Briselu ili kroz ovu šatl diplomatiju. Ali kao što ste primetili, Lajčak se uvek prvi susretne, a onda se uključuje Eskobar, što ukazuje da je EU ta koja ima mandat da pregovara. Ulogu Amerikanaca vidim pre svega u pojačanom pritisku prema Prištini s obzirom na to da se čini da je kredibilit EU u Prištini za vreme Kurtija gotovo zanemarljiv", rekao je Dašić.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Mijačić za Euronews Srbija kaže da su Amerikanci uvek imali konstruktivnu ulogu u dijalogu, ali naglašava da je vreme pritisaka prošlo, te da je potrebna zrelost pregovarača u Beogradu i Prištini da nađu rešenje.
Povezane vesti
"Američki pritisci mogu dati određeni rezultat, kao što je bila odluka američkog ambasadora da se odloži odluka, ali oni ne mogu da ostvare trajno rešenje između Srbije i Kosova, trajno rešenje je u kompromisu i u dijalogu. Mislim da je potrebna zrelost pregovarača kako u Beogradu tako i u Prištini da nađu rešenje koje je dobro za budućnost građana, kako onih koji žive na Kosovu, tako i Srbiji uopšte", rekao je Mijačić.
Eskobar je danas zapravo razložio ulogu SAD. On je rekao da Vašington ne učestvuje u pregovorima, ali da ih podržava i veruje da dijalog jeste kanal i mehanizam preko kog će Srbija i Kosovo doći do kompromisnog rešenja koji će se završiti normalizacijom odnosa, što će im, kako je naveo, "otključati evropsku budućnost".
"Očekujem da do kraja meseca, na osnovu posvećenosti obe strane i teškog rada specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka, da ćemo naći način da nastavimo dalje na miran način", poručio je on.
Ipak, odgovor na pitanje šta kada dođe 1. septembar i dalje je maglovit, iako je do primene odluke Prištine ostalo svega šest dana. Ono što su međutim sagovornici Euronews Srbija optimistični, to je da incidenata neće biti.
"Ja sam optimističan, čini mi se da to treba posmatrati i u kontekstu sastanaka sa Stoltenbergom, čini mi se da su svi zainteresovani i aketri u pripravnosti da do incidenata ne dođe, a čini mi se i da bi diplomatski bilo poražavajuće da se nakon ovoliko napora desi nešto van kontrole. Čini mi se da bi to bio poraz i za evropsku i američku diplomatiju u ovom trenutku", ističe Dašić.
Preporuka za vas
Komentari (0)