Koga predstavljaju poslanici u Srbiji i da li je vreme da se menja izborni sistem: SDP traži da samo 30 odsto kandidata biraju stranke

Glasački listići kakvi su bili na prošlogodišnjim parlamentarnim izbora mogli bi da odu u istoriju ukoliko se usvoji predlog stranke Rasima Ljajića SDP koja traži promene izbornog zakona.

Ono što oni zahtevaju, a u čemu ih podržava deo opozcije, je da se izborni zakon izmeni na taj način kako bi se omogućilo direktno biranje narodnih poslanika za Skupštinu Srbije. To bi značilo da bi na izbornim listićima na prvom mestu pisalo ime i prezime kandidata.

Ovaj predlog izbornog zakona biće predstavljen i predstavnicima Evropskog parlamenta koji učestvuju u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije.

Đorđo Žujović iz SDP-a kaže u razgovoru za Euroneews Srbija da je za građane važno da znaju za koga da glasaju i da bi im to olakšalo pravo na izbor.

"Mi predlažemo da ljudi onog trenutka kada zaokružuju svoj izborni lisitić znaju pojedinca za koga glasaju, a time daju podršku i njemu i stranci", kaže Žujović i dodaje da se ova stranka i dalje zalaže za zadržavanje proprocijalnog sistema i cenzusa od tri odsto.

"Predlažemo pravu izboru utakmicu. To znači da 70 odsto kandidata za poslanike biraju građani, a 30 odsto biraju same stranke", dodaje Žujović.

I deo opozicije podržava ovaj predlog i smatra da bi bi ovakav izbor poslnika motivisao birače da izađu da glasaju.

Miroslav Aleksić iz Narodne stranke navodi da je za građane važno da znaju za koga da glasaju, a kako kaže, do sada to nije bio slučaj, već su se na lisitćima nalazila imena isključivo nosioca lista.

"Bojim se da ova vlast ne želi da menja izborni zakon. Oni koriste dosadašnju situaicju kako bi mogli da grade kult i da na njihovim lisitićima bude jedno ime - od izbora u mesnoj zajednici do predsedničkih izbora", kaže Aleksić.

Vojin Biljić iz pokreta "Dosta je bilo" smatra da je srpskom izbornom sistemu potrebno da se uozbilji.

"Da bi ojačali izborni proces moramo da uozbiljimo političku scenu. Narodu treba da olakšamo i da donesu pravi izbor, a zbog toga mislim da treba da se poveća izborni cenzus", kazao je Biljić.

Inače, svi predlozi trenutno su samo nacrti oko kojih predstavnci vlasti i opozicije tek treba da razgovaraju. Ovaj predlog bi mogao da se nađe i na stolu dijaloga koji se vodi u parlamentu. 

Mrdalj: Reč je o kozmetičkim promenama, ne menja se suština

Poltikolog Mladen Mrdalj u razgovoru za Euornews Srbija je sa druge strane pesimističan što se tiče predloga izmene izbornog zakona, jer smatra da se na taj način ne bi ništa značajno promenilo.

"To bih poredio sa situacijom koja je u zatvoru. Ukoliko nekoga učinite poboljšanim tako što ga prebacite iz ćelije bez sunca u ćeliju sa suncem, bez obzira da li je taj neko kriv ili ne, vi ste na neki nači popravili situaciju ali on je i dalje u zatvoru. Mislim da ova promena bi bila neka vrsta minimalnog poboljšanja. Suštinski ostajemo u partijskom zatvoru gde niko ne može da se kandiduje za poslanika u Skupštini ukoliko neij član partije. To znači samo nastavak partokratije i to ne bi trebalo da bude konačno rešenje", kaže Mrdalj.

On je za ove predloge rekao da su isključivo kozmetički i da zapravo treba da se radi na tome da se politčka partija kao centralna politička jedinica izbaci iz izbornog sistema i da se akcenat da pojedincu.

"Rešenje je da se dovede takav izoborni sistem da pojedinac može da se kandiduje bez toga da je član neke partije. Da se izbaci partija kao centalna politička jedinica izbornog sistema, i da tu dođe pojedinac u prvi plan. U skupštini mogu da se svrstavaju po strankama, a ovde je pitanje da li žele samo da zamaskiraju određena pitanja", smatra Mrdalj.

Takođe i Dušan Vučićević, docent na Fakultetu politčkih nauka kaže da je glavni problem taj koga zapravo poslanici u Skupštini predstavljaju - svoju sredinu ili sranku.

"Imamo poslanike koji nisu odgovorni građanima. Mi na izborima glasamo za stranke koje su njihovo rukovodstvo. Poslanici nemaju direktih dodira sa sredinom iz koje dolaze i ne predstavljaju probleme u Skupštini koji je zapravo njihov posao", kazao je Vučićević.

Nedeljkov: Najvažnije je da građani mogu slobodno da glasaju

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov kaže za Euronews Srbija da je važnije je da li će građani glasati u strahu ili će moći da bez problema zaokruže glasački listić.

"Široka je rasprava je oko onoga šta treba da se otvori. O svemu ovome treba pričati mnogo duže, ne samo nekoliko meseci pred održavanje izbora. Interesi građana treba da budu u fokusu i to je ono čemu treba težiti", kaže Nedeljkov.

"Ono što mi nismo položili na izborima do sada je da su izborni uslovi bili loši i to se ponavljalo. Ravnopravnost kandidata je važna, da se čuju sve ideje i da svaka strana ima mogućnost da otovorneno prestavi", dodao je.

"Važno je da građani budu jednako informisani o svemu. Što se izbornog dana tiče, tu je bio demokratski minimum. Sa druge strane, dosta toga je kršeno tokom same kampanje. Mi smo u Crti merili koliko su kandidati zastuplejni tokom predizbornog procesa i pokazalo se da je 96 odsto kandidat bilo zastupljeno na televizijama sa nacionalom zastupljenošću, ostrašćeno, što nije bio slučaj sa kandidatima opozicije", objasnio je on.