Igre 
Kakve poruke EP šalje Rezolucijom: Zahtev za sankcijama i "međusobno priznanje" znak gubljenja strpljenja u EU
Komentari06/07/2022
-22:00
Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji, odnosno godišnji izveštaj izvestioca EP Vladimira Bilčika.
U pitanju je prvi izveštaj o Srbiji nakon ruske invazije na Ukrajinu i osim što su njime obuhvaćene unutrašnje reforme, međustranački dijalog i ovogodišnji izborni proces, u izveštaju se ističe da će i usklađivanje sa sankcijama Rusiji određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja EU. Takođe, prvi put se u jednom dokumentu izričito pominje da se od Beograda i Prištine očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na međusobnom priznanju".
Iako sama rezolucija EP nije obavezujuća jer politiku Unije prema Srbiji vode Evropska komisija i Savet, ona ima svoju težinu i na državama je da je ozbiljno razmotre.
Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, poruke Evropskog parlamenta mogu značiti i da se "gubi strpljenje" kada je u pitanju Srbija, posebno kada je u pitanju međunarodna politika. Zato se, pored unutrašnjih reofrmi i dijaloga sa Prištinom, na usklađivanje sa spoljnom politikom gleda kao važan ukupni faktor za napredak u pregovorima EU i Srbije.
To je nakon izglasavanja izveštaja u EP istakao i izvestilac za Srbiju i autor izveštaja Vladimir Bilčik.
"Potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, ne mogu dovoljno da naglasim koliko je to važno. Srbija je dala podršku u Ujedinjenim nacijama i to jako cenimo, ali smo spremni da damo podršku Srbiji i da odluči da uvede sankcije", kazao je Bilčik.
Govoreći o odlukama Evropskog parlamenta i ovim porukama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je bilo pokušaja pojedinih poslanika u Evropskom parlamentu i da se izglasa odluka o prekidu pregovora Srbije o pristupanju EU.
Povezane vesti
"Nama je drago što to nije izglasano, jer bi bilo pogrešno da jeste. Hvala većini evroposlanika koji to nisu izglasali", rekao je Vučić odgovarajući na konstataciju novinara da je poslanička grupa Zelenih u EP podnela amandman na rezoluciju o Srbiji, da usklađivanje sa sankcijama Rusiji ne bi bio uslov za nastavak pregovora sa EU, već za napredak u tim pregovorima.
Šta se navodi u Rezoluciji o Srbiji?
Izveštaj o Srbiji Vladimira Bilčika je na plenarnom zasedanju dobio formu rezolucije.
Na nacrt izveštaja o Srbiji koji je podeno izvestilac Vladimir Bilčik podneto je 439 amandamna, a poslaničke grupe su usvojile 40 kompromisnih amandmana kojima je proširen tekst izveštaja.
Rezolucijom o Srbiji se izražava podrška Evropskog parlamenta "budućem članstvu Srbije u EU", ali i podseća da kredibilna perspektiva proširenja zahteva angažman u neophodnim reformama i privrženost evropskim standardima i vrednostima.
Ponavlja se poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.
Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.
Povezane vesti
Evropski parlament pored vladavine prava i normalizacije odnosa s Prištinom, ističe i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije kao ključni element koji bi trebalo da određuje ukupan napredak zemlje na putu pristupanja EU. Srbija se poziva i da preispita svoje odnose sa Rusijom u oblasti odbrambene politike i da prekine oblike vojne saradnje sa Rusijom.
Evroposlanik Vladimir Bilčik rekao je i da će EU pomoći Srbiji kada su u pitanju oblasti u kojima ima saradnju sa Rusijom, uz oasku da razume da nije lako prekinuti dogovore poput onih o energetici.
profimedia
"Vrlo je važno da Srbija bude usklađena sa politikom, ali se napredak u pregovorima vrši u odnosu na celokupan napredak, unutrašnje reforme, dijalog Beograda i Prištine, kao i usklađenost spoljne politike, koja se sada ne razvija u istom smeru kao pre ruske invazije na Ukrajinu. Neće se temeljiti samo na toj jednoj stvari, ali to je bitan element", odgovorio je Bilčik na pitanje da li će sankcije biti "uslov bez kog se dalje ne može".
Povezane vesti
"Mi smo uz Srbiju sve dok se kreće ka cilju da postane članica EU, a taj put mora biti što direktniji", dodao je Bilčik.
Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović kazala je da je isticanje usklađivanja sa sankcijama očekivano, ali da su zaboravljene sve reforme koje je do sada Srbija sprovela.
"Sve se zaboravilo i sada se govori jedino i isključivo o usaglašavanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Jasno je i nama da je to postao novi politički kredo, ali pristup i narativ pojedinih evropskih poslanika pokazuje da ne cene sve napore koje je Srbija u prethodnoj deceniji preduzela u pravcu jasne i nedvosmislene evropske orijentacije", kazala je Joksimović.
Kako je za Euronews Srbija povodom usjavanja rezolucije Evropskog parlamenta rekla Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Briselu, sada se zbog rata u Ukrajini mnogo više ističe pitanje spoljne politike.
"Prvi put dominira to da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU. To nije nov zahtev, ali imajući u vidu trenutne okolnosti rata i jasnu opredeljenost EU u toj situaciji naglašava se zahtev da se Srbija uskladi. Velika većina poslanika je glasala i to je opšte političko raspoloženje u većini zemalja članica u EU, da je to pitanje opredeljnosti ne samo za i protiv sankcija već za jedan politički sistem - da li smo za nešto što je demokratija ili neki poluautoritarni sistem. U izveštaju se navodi da bi trebalo da se smanji i ta energetska saradnja, ekonomska saradnja, vojna saradnja koja je intezivirana proteklihi meseci", kazala je Bobić.
Ipak, kako je rekla, najvažnije odluke svakako donose zemlje članice.
"Tu će biti važno kako će Rezolucija EP uticati na njihove odluke. EP preporučuje da sankcije budu ključni uslov za dalji napredak odnosno da se stopira proces pregovora iako se naglašava da je on prethodnih godina jako spor", istakla je Bobić za Euronews Srbija.
Ona primećuje da se "EP obraća evropskim institucijama i komesaru da insistiraju na vladavini prava, ali i Evropskoj komisiji da stvori alternativu investicijama koje dolaze iz poluautoritarnih i autoritarnih režima kao što su Rusija i Kina".
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Euronoews Srbija da "što rat u Ukrajini bude duže trajao, to će se manevarski prostor dodatno smanjivati i nova vlada će morati vrlo brzo da donese neke odluke".
Formulacija o "međusobnom priznanju"
U tekstu rezolucije amandmanima je uključeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na međusobnom priznanju" što je prvi put da ovakva formulacija pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine. Ova formulacija, koja je uneta amandmanom na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta prošlog meseca, našla se i u izveštaju o Kosovu koji se sastavila evroposlanica i izvestilac EP Viola fon Kramon.
Ministarka Joksimović izjavila je povodom toga da izveštaji i Bilčika o Srbiji i Fon Kramon o Kosovu pokazuju koliko je veliko nerazumevanje političkih elita u zemljama EU u pogledu naše pozicije i koliko nema iskrene želje da pokušaju da prilike posmatraju iz "tuđih cipela".
Stručnjaci ističu da Evropski parlament ne donosi odluku o priznavanju državnosti niti konačnom sporazumu Beograda i Prištine, što je naglasio i Vladimir Bilčik. Međutim, potvrđivanje izveštaja sa ovom formulacijom u EP u trenutku novih jednostranih poteza Prištine dodatno je "zaparalo uši" srpske javnosti.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Briselu ocenjuje da naglašavanje usklađivanja sa spoljnom politikom, kao i formulacija o "međusobnom priznanju" može da znači i "gubljenje strpljenja" za Srbiju.
"Sama činjenica da je to ušlo u Rezoluciju govori da se gubi strpljenje sa Srbijom pre svega kada su u pitanju međunarodne politike. To se održava i na druga pitanja, a i tu je procena o sporom napretku. Može imati uticaja ako se to rasploženje prelije na druge dokumente u samom procesu integracija", navela je Bobić.
Sa druge strane Suzana Grubješić navodi da je postojala mogućnost i da se taj amandman izbaci pre usvajanja u EP, ali da je ipak izveštaj izglasan u formulaciji koja je prošla Spoljnopolitički odbor EP.
"Evropski parlament nije vlastan da odlučuje ni o dijalogu Beograda i Prištine, a još manje o pregovaračkom okviru po kome Srbija vodi pregovore o pristupanju EU i u kome jasno stoji da se na kraju dijaloga očekuje sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, bez ikakvog preciziranja kako taj sporazum treba da izgleda i šta sve treba da obuhvata. To je namerno tako ostavljeno jer ishod dijaloga zavisi od dogovora Beograda i Prištine, a ne od evroposlanika ili bilo koga drugog", kazala je Grubješić za Euronews Srbija
Međutim, kako je dodala, iako rezolucije EP nisu pravno obavezujuća "ne treba potcenjivati njihov značaj kao političkih dokumenata koji daju smernice".
Komentari (0)