Igre 
Lideri Zapadnog Balkana u Briselu: Prilika za jasnije poruke o evrointegracijama ili još jedno "ne, izvinite"
Komentari23/06/2022
-07:03
Lideri Evropske unije danas će se u Briselu sastati sa zvaničnicima Zapadnog Balkana, a samitu će, kako je potvrđeno u sredu, prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovaj susret mogao bi, barem donekle, da donese jasniju perspektivu regionu kada je reč o članstvu u EU i odgovor na pitanje kada će i uopšte da li će da budu otkočeni procesi koji su već duže vreme u zastoju.
Sastanak u Briselu poklapa se sa planiranim zasedanjem Evropskog saveta 23. i 24. juna, ali i sa preporukom koju je Evropska komisija dala da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata za članstvo. Upravo će na samitu lideri zemalja članica dati konačan sud o tome, a stručnjaci smatraju i da bi pozitivan ishod za ove dve zemlje, morao da doprinese i evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Upravo zbog toga, zapadnobalkanski lideri svesni su da teme o kojima će se razgovarati na samitu neće biti lake, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, te premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Dmitar Kovačevski, zemalja koje čine okosnicu inicijative Otvoreni Balkan, odluku o zajedničkom odlasku na samit doneli su tek nakon detaljnijih konsultacija.
"Imajući u vidu da Republika Srbija, Republika Albanija i Republika Severna Makedonija dosledno zastupaju interese svojih građana i celog regiona Zapadnog Balkana na svim relevantnim međunarodnim forumima, odluka o učešću i zajedničkom pristupu na samitu u Briselu predstavlja još jedan korak u borbi za napredak naših zemalja, ali i jasan signal da i pored brojnih prepreka, nastavljamo da dajemo konstruktivan doprinos na putu ka evrointegracijama", navodi se u saopštenju Predsedništva Srbije.
Podsetimo, od zapadnobalkanskih zemalja jedino je Srbija krajem prošle godine uspela da otvori jedan klaster u pristupnim pregovorima sa EU. Unija je sa Severnom Makedonijom i Albanijom trebalo da otvori pregovore o članstvu još krajem 2020. godine, ali je Bugarska blokirala otvaranje formalnih pregovora zbog spora oko istorije i jezika sa Severnom Makedonijom. Napredak zemalja već duže vreme je u "ćorsokaku", a evropski lideri sada sve češće predlažu i nove modele za rešavanje ovakve blokade kao što je fazno pristupanje i stvaranje takozvane geopolitičke zajednice.
Trojica lidera "vagala" odlazak u Brisel
Otvoreni Balkan je regionalna inicijativa o slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala. Osnovali su je Srbija, Albanija i Severna Makedonija uz poziv drugim zemljama regiona da se pridruže, a nakon razgovora video linkom premijer Albanije Edi Rama je saopštio da će zemlje Zapadnog Balkana na samitu verovatno čuti još jedno "ne, izvinite".
"Cela Unija je kidnapovana od strane Bugarske i nije baš spektakularno to posmatrati. Šta ćemo tamo", napisao je Rama na Tviteru dva dana uoči samita.
Povezane vesti
Međutim, lideri tri zemlje doneli su odluku o zajedničkom odlasku na samit, pri čemu su usaglašeni i principi koji će predstavljati glavnu okosnicu razgovora sa brojnim zvaničnicima Evropske unije, navodi se u saopštenju Predsedništva Srbije.
"Dogovoreno je da na sastancima u Briselu nastavimo da se borimo za dijalog kao glavni i jedini ispravan model za rešavanje svih otvorenih pitanja, uz ulaganje napora za jačanje međusobnog poverenja i intenziviranje komunikacije sa zvaničnicima Unije, sve u cilju nastavka borbe za što bolji život svih naših građana", navodi se u saopštenju.
Iz Tirane s moglo čuti da će se se potencirati ideja nove evropske političke zajednice, Otvorenog Balkana koji napreduje u duhu Evrope i o "otmici Bugarske koja uništava to" - to je Edi Rama napisao na Tviteru.
EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI
Odluku je potvrdio i premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski koji je na svom Fejsbuk profilu naveo:
"Ja, Edi Rama i Aleksandar Vučić smo danas odlučili da potvrdimo da Severna Makedonija, Albanija i Srbija imaju evropsku budućnost. Odlučili smo da bi trebalo da, u skladu sa prijateljstvom država, koje su posvećene procesu ekonomskog i političkog napretka regiona i koje se zalažu za proces evropskih integracija, potvrdimo još jednom našu posvećenost evropskom putu širom Zapadnog Balkana".
Srbija se, podsetimo, za otvaranje dva klastera, 3 i 4, prema novoj metodologiji, spremala tokom cele prošle godine. Na međuvladinoj konferenciji 14. decembra 2021. otvoren je Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, a Klaster 3 - konkurentnost i inkluzivni rast ostao je da čeka nov sastanak u junu.
Međutim, sve oči već od kraja februara bile su uprte na istok Evrope i Ukrajinu, a Srbija se, kada je reč o ratu, našla pod budnim okom i pritiskom da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i da uvede sankcije Rusiji. To sada, kako navode i zvaničnici i oni upućeni u prilike u EU, sada ipak otežava dalji napredak Srbije ka EU.
Povezane vesti
Severna Makedonija i Albanija su zemlje Zapadnog Balkana koje i dalje čekaju zvanično odobrenje za početak pregovora sa EU.
Severna Makedonija napravila je različite velike promene na putu do otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, a najvidljivija je promena imena države, dodavanjem prefiksa "Severna" zbog spora sa Grčkom. Međutim, iako je tim potezom Skoplje sklonilo Atinu sa puta, na istom se, potom, isprečila Sofija, vetom na početak pristupnih pregovora 2020. godine. Bugarska traži ustavne garancije od Skoplja koje štite prava tamošnjih Bugara, kao i da postigne napredak u nekim istorijskim sporovima.
profimedia
Albanija takođe čeka početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Međutim, kako Severnu Makedoniju i Albaniju po pitanju početka pregovora stavljaju u isti koš tako je, "ni kriva, ni dužna", sve vreme blokirana i Tirana.
Tu je i Crna Gora koja je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je otvorila sva poglavlja u pregovorima, te i dalje čeka njihovo postepeno zatvaranje, a Bosni i Hercegovini, koja se bori sa svojim unutrašnjim problemima, to umnogome otežava evropsku budućnost.
Šta da očekuju zemlje regiona
I osim što se zemlje Zapadnog Balkana nadaju nekom pomaku u naredna dva dana, nakon susreta u Briselu biće poznato i da li će Ukrajina dobiti status kandidata za članstvo.Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg je naveo da, ukoliko se to desi, nešto bi trebalo da dobiju i zemlje Zapadnog Balkana. On je naveo da EU mora ispuniti i svoju geopolitičku odgovornost prema jugoistoku Evrope.
Tim pitanjem bavili su se i inostrani mediji koji se pitaju i da li Zapadni Balkan treba da bude gurnut u stranu davanjem kandidature za članstvo pomenutim zemljama. Nemački Tagescajtung, 14. juna je ocenio da bi "bilo opasno i nepošteno" da se Ukrajini odmah otvore vrata Unije.
profimedia
Govoreći o predstojećem samitu, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić rekla je da su ovoga puta, u fokusu ipak zemlje "istočnog partnerstva".
"Dok se sama Unija ne odluči, donese političku odluku da li će ubrzati integracije za Zapadni Balkan, kako će izgledati proces proširenja. Dok oni oko toga ne postignu saglasnost, da li će to biti pravac, fazno proširenje na rate, ili će se sam proces ubrzarti i dovesti do članstva, do tada teško možemo da očekujemo neke bitnije korake. Teško je dakle da ovoga puta vidimo ikakvo ubrzanje jer će se u fokusu naći kandidature Ukrajine i Moldavije, kao i neki dodatni uslovi za Gruziju. Za Zapadni Balkan, osim zabrinutosti, još uvek nema ničeg konkretnog", kazala je Grubješić za Euronews Srbija.
A fokus bi upravo mogao da bude na novim modelima. Niz takvih predloga pojavio se u javnosti proteklih dana, a mnogi od njih, manje ili više direktno, dele proces pristupanja u faze. Na stolu bi se, kako je preneo Euractiv mogao naći upravo predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji predviđa Evropsku političku zajednicu.
Prema tim navodima, u nacrtu zaključaka koje Evropski savet treba da usvoji na samitu 23-24. juna navodi se da predložena Evropska politička zajednica neće zameniti postojeće politike EU, uključujući proširenje, već će ih dopuniti, a zemlje u procesu evrointegracija sa Zapadnog Balkana pozivaju se da nastave reforme i reše otvorena pitanja, uključujući dijalog Beograda i Prištine.
Komentari (0)