Šolc u Prištini o sankcijama Rusiji: Ko želi u EU mora da prihvati čitav režim Unije, pa i sankcije

Nemački kancelar pre dolaska u Beograd, posetio je Prištinu gde je održao sastanak sa premijerom privremenih institucija u Prištini Aljbinom Kurtijem koji ga je i dočekao na aerodromu, javlja dopisnica Euronews Srbija Anđelka Ćup. Sastanak sa Kurtijem je jedini planirani susret na Šolcovoj agendi u Prištini.

Osnovne poruke koje nemački kancelar poslao pri poseti Pritšini jesu da se dijalog mora nastaviti i završiti međusobnim priznanjem jer je "nemoguće da dve države budu članice Evropske unije, a da se međusobno ne priznaju". Šolc je govorio i o evropskoj integraciji Kosova, ali nije rekao da li daje podršku inicijativi "Otvoreni Balkan". Ipak, govorio je o sankcijama Rusiji.

Kako je rekao, ko želi u EU mora da prihvati čitav režim koji je vezan za Uniju, što znači sve sporazume, stavove o demokratiji, otvorenosti društva, zajedničku politiku prema drugim zemljama, kao i režim sankcija prema Rusiji.

Kancelar je istakao da ruska agresija na Ukrajinu zahteva jasno pozicioniranje.

Šolc je, na konferenciji za štampu sa Kurtijem, na pitanje da li Srbija mora da se odluči između EU i Rusije, to jest za sankcije "umesto da dalje profitira od ruskog gasa", naglasio da niko u pristupnom procesu ne treba da ima bilo kakve iluzije i da je jasno da je "put ka Evropi put ka Evropi".

Na drugoj strani, u vezi sankcija prema Rusiji, on je okarakterisao Prištinu kao pouzdanog partnera, koji je podržao sve mere EU.

Euronews/Anđelka Ćup

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine Šolc je kazao da trenutna dešavanja na tlu Evrope pokazuju koliko su važni mir i stabilnost.

"Važno da se dogovori sveobuhvatni sporazum koji će doprineti regionalnoj stabilnosti. Dijalog je put koji Kosovu otvara dalju evropsku perspektivu. Konstruktivno ponašanje je zbog toga u interesu svih građana Kosova, a politički dogovor je najvažniji preduslov za investicije, radna mesta i perspektivu za mlade", podvukao je on.

Šolc je istakao da sporazum mora da reši i pitanje priznavanja, jer je, kaže, nezamislivo da dve zemlje koje se međusobno ne priznaju, postanu članice EU.

S tim u vezi pozvao je obe strane da u dijalogu priđu jedna drugoj.

Ukazao je da je održan razgovor, u maju u Berlinu, i da su tada pokrenuta pojedinačna pitanja, za koja se nada da će uslediti konkretni napredak, na primer, kada je reč o energetici.

„To je nešto gde na je kraju potreban veliki pragmatizam, za rešenje velike teme budućnosti. Želimo podstaći pristupni proces, a za to je potrebno rešenje između te dve zemlje“, ponovio je on.

Šolc: Berlinski proces će oživeti na jesen

Najavio je da će na jesen ponovo oživeti Berlinski proces, i da će lidere regiona pozvati na sastanak u Berlin.

Posebno je naglasio da region mora da napreduje u stvaranju zajedničkog tržišta.

Rekao je da će se zalagati u EU za podsticanje pristupnog procesa zemalja Zapadnog Balkana, ističući da je važno da EU pokaže da ozbiljno želi pristupni proces i da svi imaju realnu šansu koji se trude da ispune uslove.

Naglasio je da je stav cele nemačke vlade da treba podržati pristupni proces EU na Zapadni Balkan, i dodao da će sve učiniti na tom polju, ali da najviše zavisi od samih zemalja regiona.

Preneo je da je video da je u Evropi pristupni proces Balkana ponovo u fokusu, i da su sada neke zemlje, koje su do skoro bile uzdržanije, pozitivnije prema približavanju zemalja regiona EU.

Upitan za „Otvoreni Balkan“ Šolc je kazao da je za Nemačku veliki prioritet uspostavljanje zajedničkog tržista na Zapadnom Balkanu, i da postoje četiri oblasti iz Berlinskog procesa u kojima želi da se što pre postigne dogovor i da se realizuju.

"Svi žele u EU, a u njoj važe prava slobode svakako, zato bi trebalo pre toga biti moguće da se te slobode ostvare među zemljama regiona. To ne bi bila loša ideja“, objasnio je on.

Kurti: Zbog tesnih odnosa Rusije i Srbije na Kosovu i dalje potrebno prisustvo NATO

Kurti je kazao da je, zbog tesnih odnosa Rusije i Srbije na Kosovu i dalje potrebno prisustvo NATO.

Takođe je preneo da je odbrambeni budžet na Kosovu povećan za 55 odsto na nešto iznad jedan odsto BDP-a.

Ocenio je da je poseta Šolca istorijska jer dolazi u vreme važno za Evropu i svet, ali i dva dana pred godišnjicu ulaska NATO snaga posle intervencije na Kosovu.

Zahvalio se Nemačkoj na podršci za članstvo u Savetu Evrope, i ponovio da Priština namerava da podnese zahtev do kraja godine za prijem u članstvo Programa NATO Partnerstvo za mir.

Kada je reč o dijalogu sa Beogradom, Kurti tvrdi da se Priština pokazala kao "kreativna i konstruktivan strana", ali da Srbija blokira rešenja koja nude.

"To se pokazalo i kod poslednjeg sastanka oko energetike za četiri opštine na severu Kosova", tvrdi on.

Apelovao je na sve države Zapadnog Balkana da se postigne sporazum o slobodi kretanja i međusobnog priznavanja diploma.

Kurti je istakao da jedva čeka da se ponovo oživi Berlinski proces.

Šeholi: "Ako SAD podržavaju 'Otvoreni Balkan', onda Kurti treba da se zapita"

Dopisnica Euronews Srbija javlja da je javnost u Prištini podeljena oko Šolcove posete Zapadnom Balkanu - neki veruju da će Šolc izvršiti pritisak na srpsku stranu da se ispuni sve ono što je dogovoreno u Briselu. S druge strane, srpska strana na Kosovu i Metohiji očekuje da se izvrši pritisak na srpske institucije i da se ispuni ono što do sada nije urađeno. Tu se pre svega misli na povraćaj zemlje manastiru Visoki Dečani, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.

Međutim, takvih pominjanja pri poseti Prištini nije bilo, barem ne pred očima javnosti.

Politički analitičar Fatmir Šeholi u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je od cele posete najznačajnije upravo to što je u pitanju prva poseta nekog nemačkog kancelara od samoproglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine. Zanimljivo je da Šolc nije dao odgovor na pitanje šta misli o inicijativi "Otvoreni Balkan".

"Kada je u pitanju 'Otvoreni Balkan' mislim da je Amerika uzburkala mnoge prerogative učešćenjem na samitu i smatram da u tom smislu kancelar mora da ima jednu veoma jasnu sliku šta se sve dešava. Zbog toga Šolc nije imao tačan odgovor na to pitanje - podržava regionalnu saradnju, ali institira da Berlinski proces treba da se nastavi", kaže on.

Kako kaže, samo učešće Amerike u konceptu "Otvorenog Balkana" daje Kosovu mnogo tema za razmišljanje.

"Da li je to samoizolacija ili nešto drugo? Trebalo bi dobro da razmisli o svemu što kažu Amerikanci. Ako kažu da nije loše učestvovati u regionalnim saradnjama, onda ne znamo koji je to razlog zašto ne bismo. Da se razumemo - razdor između Kosova i Srbije postoji dugo i ne može odmah da se reši, ali upravo ta regionalna saradnja i komunikacija država mogu da ublaže sve to i pomognu. Amerika to podržava i u tom smislu smatram da kosovski premijer Aljbin Kurti ne bi trebalo da beži od toga", zaključio je Šeholi u razgovoru za Euronews Srbija.