Igre 
Nemačka "diplomatska ofanziva": Aktivirali se najviši zvaničnici, sankcije Rusiji i Kosovo u fokusu Berlina
Komentari09/05/2022
-20:34
U proteklih nedelju dana, Berlin je pojačao diplomatske aktivnosti usmerene na Srbiju, a prema najavama, moglo bi se reći da je to tek početak. Nakon sastanaka u Beogradu i Berlinu, sa kancelarom Nemačke Olafom Šolcom i ministarkama spoljnih poslova i odbrane, u Srbiju dolazi i specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin, prvi put od imenovanja na tu funkciju.
Vučić i Saracin sastaće se, naime, već u utorak u Beogradu. Najvažnije tačke dosadašnjih sastanaka sa najvišim nemačkim zvaničnicima su, sudeći po zvaničnim izjavama dvostruke - i uveravanje da je Srbija na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali i pritisci za priznavanje nezavisnosti Kosova, koji će, kako kaže, u budućnosti biti pojačani.
Nakon održanih sastanaka, kao glavne teme izdvojili su se uvođenje sankcija Rusiji, napredak dijaloga Beograda i Prištine, ali se otvorilo pitanje pritiska na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova.
Kosovo kao Putinov argument
Naime, predsednik Srbije boravio je u dvodnevnoj poseti Berlinu 4. i 5. maja, a nakon sastanka sa Šolcom i Berbok, rekao je novinarima da je sa nemačkim zvaničnicima razgovarao o "svim važnim pitanjima, kao što su evropska perspektiva, kriza u Ukrajini, situacija na Kosovu i Metohiji".
Tanjug/AP/Michael Sohn
Šolc je nakon sastanaka istakao da je jedna od glavnih tema bio dijalog Beograda i Pritštine, ne navodeći detalje, ali je izjava predsednika Srbije dala nov pogled na trenutno angažovanje Nemačke.
U svom obraćanju javnosti 6. maja, po povratku iz Nemačke, Vučić je rekao da će Srbija u budućnosti biti "snažnije na evropskom putu", ali je ukazao i na to da će se Beograd u budućnosti suočiti sa "mnogo većim pritiskom u vezi sa Kosovom nego pre godinu ili dve".
Posebno je istakao pitanje ulaska Kosova u međunarodne institucije i organizacije. Kako je rekao, "oni (Priština) su obavestili međunarodnu javnost da žele da budu član Saveta Evrope".
Povezane vesti
"Nemačka ih je podržala. Ne možemo da govorimo unapred kakva će naša rekacija biti u pojedinim institucijama. O tome ćemo odlučivati u Parlamentu i Vladi Srbije, ali ćemo odgovoriti na to, prvog dana sa zvaničnom potvrdom da su prekršili Vašingtonskim sporazumom", rekao je Vučić.
Kako je dodao, situacija Srbije promenjena je na lošije posle izjava predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, "ne jer je imao nameru da našteti Srbiji, već je kosovsko-metohijsko pitanje postavio na drugačiji način, u zaštitu ruskih interesa". Kao deo razloga za otežanu poziciju Srbije, Vučić je naveo i "reakciju međunarodne zajednice".
Detaljno citiravši Putinovu izjavu iz razgovora sa generlanim sekretarom UN Antoiom Guterešom od 26. aprila koja se tiče i odluke Međunarodnog suda pravde (MSP) o Kosovu i Metohiji, Vučić je rekao da je "Putin želeći da zaštiti ruske interese našao pravni osnov za upad u Ukrajinu, koji štiti odlukama MSP, koji se služi pravno političkim presedanima koji su učinile zapadne zemlje na teritoriji SR Jugoslavije i Srbije".
Vučić je istakao da se nakon te izjave stvari mogu promeniti i da se pojačaju zahtevi da Srbija prizna nezavisnost Kosova.
"Ceo Zapad da bi uskratio taj argument Putinu tražiti od Srbije da brzo ide ka priznanju nezavnosti da bi mogli Putinu da kažu da to nije isti slučaj. Ako dobiju saglasnost Srbije za to onda imate pravni presedan i to više nije isto", dodao je predsednik Srbije.
Tanjug AP/Vladimir Astapkovich, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Urednik sajta European western Balkans, Aleksandar Ivković istakao je za Euronews Srbija da se od Srbije neće ubrzo tražiti eksplicitno priznanje Kosova, ali da je moguće traženje određenih ustupaka do konačne normalizacije odnosa.
"Srbija može biti navedena na neke postupke. Ipak, mislm da će se vršiti pritisak na prištinsku stranu da popusti u nekim svojim pozicijama, kako bi mogao da se odbokira dijalog. Srbija ima taj argument ZSO, čak i u Nemačkoj prihvataju da bi na tom ili nekom drugom frontu trebalo nešto da se uradi, a da bi onda od Srbije mogao da se zahteva kompromis u drugom smislu i da se korak po korak dođe do tog statusa pune normalizacije koje Nemačka očekuje desetak godina", kazao je Ivković.
Povezane vesti
Sa druge strane, koordinator za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU Dragiša Mijačić rekao je da sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom treba posmatrati iz ugla ukrajinske krize i pokušaja da se spreči prelivanje te krize na Zapadni Balkan.
"Dobro je to što će Šolc uskoro posetiti Balkan, to biti još jedna prilika da se razmene stavovi, da se eventualno vidi koliko se radilo na implementaciji dogvorenog tokom susreta u Berlinu i da se isprati progres u odnosima između Beograda i Prištine jer je, dodaje, dijalog o normalizaciji odnosa duže vreme u zastoju i ovo odlična prilika da se i taj proces ponovo pokrene", kazao je Mijačić za Tanjug.
Uvođenje sankcija Rusiji
Druga važna tema razgovora bilo je uvođenje sankcija Rusiji, odnosno potpuno usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU.
Povezane vesti
Nakon sastanka sa Šolcom i Berbok u Berlinu, Vučić je u Beogradu razgovarao i sa nemačkom ministarkom odbrane Kristin Lambreht. Posle razgovora, Vučić je nave da je jedna od tema njihovog razgovora bila situacija u Ukrajini, a da mu je tim povodom Lambreht "na izuzetno učtiv način prenela očekivanja i zahteve Nemačke i EU oko ponašanja Srbije u budućnosti".
U obraćanju javnosti, Vučić je istakao da je Srbija "još snažnije na evropskom putu", ali je govorio i o tome da razume da je jedan deo stanovništva "ljut jer EU vide kao nekoga ko na nas vrši pritisak u pogledu KiM, kao i sankcija Rusiji".
profimedia
Pored toga, predsednik Srbije je, odgovarajući na pitanje da li su mu sa Zapada predočene posledice ukoliko se ne uvedu sankcije Rusiji, rekao i da "svakoga dana vidi posledice toga što Srbija nije uvela sankcije".
"Sa mnom niko ne razgovara jezikom pretnji, da budem sasvim fer, ali govore o tome šta očekuju od Srbije. Moje je da podnesem šta mi kažu dok budem mogao, a kad ne budem mogao, a nadam se da ću moći i da će Srbija moći, onda ću vas obavestiti", rekao je Vučić.
Nakon sastanaka u Berlinu Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost rekao je za Euronews Srbija da će se u budućnosti svakako pritisci povećati.
"I Bundestag poziva na to da se zemljama kandidatima koje nisu prihvatile sankcije ukinu predpristupni fondovi, ne pominje se Srbija, ali se na nju misli. Ako pogledate i rezoluciju Evropskog parlamenta i tu se od Srbije takođe traži da se priključi sankcijama. Pritisak će nastaviti da se povećava u narednom periodu i neće biti samo verbalni, već će se videti i u praksi", kazao je Rajić za Euronews Srbija.
Ivković je rekao da uslov članstva u EU jeste stopostotno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, ali da se članstvo ne može očekivati u nekoj bližoj budućnosti, te da Srbija može sa sankcijama da se uskladi i postepeno.
"To je bila strategija vlasti od uvođenja sankcija Rusiji 2014. godine, misleći da će ti odnosi otopljavati kako godine budu prolazile, pa da Srbija neće morati da se opredeli, a zapravo se situacija sada pogoršala. Srbija bi sada mogla postepeno da krene da se prilagođava jer sankcije mnogi shvataju samo kao "uzmi sve ili nemoj ništa", a zapravo možemo korak po korak da uvedemo mere koje manje utiču na Srbiju", kazao je Ivković.
On je napomenuo i da sada unutar EU ne postoji saglasnost o šestom paketu sankcija koje se tiču ruskog gasa, te da na Srbiju neće moći da se vrši veliki pritisak da se u tim oblastima uvedu sankcije Rusiji.
Dolazak Manuela Saracina
"Diplomatsku ofanzivu" Nemačke na Srbiju zaokružiće dolazak specijalnog izaslanik te zemlje za Zapadni Balkan, Manuel Saracin u zvaničnu posetu Beogradu. Ovo će, ujedno, činiti i njegovu prvu posetu Srbiji otkad je, početkom marta, stupio na funkciju.
Urednik portala European Western Balkans rekao je za Euronews Srbija da se još od dolaska na vlast semafor koalicije u Nemačkoj i pre rata u Ukrajini, očekivalo se da će Nemačka imati veća očekivanja od Srbije u pogledah tih geopolitičkih tema Kosova, spoljne poltike, okretanja od Rusije, što se sada sprovodi u delo.
"Saracin će ponoviti pozicije Nemačke koje smo čuli. Kao što su to bile posete američkih diplomata, ponavljajući jedan za drugim pozicije Amerike. Ta intenzivirana diplomatska aktivnost služi da bi se teme držale u fokusu i da se signalizira da je pažnja Nemačke povećana prema Srbiji u smislu tih očekivanja", rekao je Ivković.
Saracin je u ponedeljak, uoči svoje posete rekao da je u ekonomskom i političkom smislu društvo u Srbiji bliže Nemačkoj i EU nego Rusiji.
"Naša finansijska podrška i ulaganja su veća. Takođe nas zanima ekonomski i socijalni razvoj ove zemlje. Razume se da su sredstva koja dajemo i naš angažman u zemljama kandidatima veci nego u zemljama koje su na primer deo Istocnog partnerstva", rekao je Saracin u intervjuu za "Danas".
profimedia
On je ukazao i da je "sasvim jasno" da je nakon napada Rusije na Ukrajinu proruski stav nespojiv sa statusom kandidata.
"Ne možete sedeti na dve stolice koje su miljama udaljene jedne od druge. Osim toga, smatram da Srbija i te kako zna da je u njenom interesu da se što pre oslobodi svih zavisnosti od beskrupuloznog režima", rekao je on i dodao da ima i reperkusije na odluke privrednih subjekata da li zemlja nepovratno drži evropski kurs ili ne.
Na pitanje da li veruje da će Srbija uvesti sankcije Rusiji, Saracin je rekao da je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok prilikom posete Beogradu sasvim nedvosmisleno poručila da se napad Rusije tiče svih nas i da u takvoj situaciji niko nema pravo da se drži po strani i da nije dovoljno samo osuditi zločine.
Na pitanje šta bi se desilo ukoliko Beograd, birajući između EU i Rusije, izabere Moskvu, on je rekao da će EU uvek prihvatiti svaku na osnovu slobodne volje donetu, demokratsku odluku i ipak nastojati da održi dobre odnose, kao što to, na primer, pokušava sa Jermenijom.
Takođe, izaslanik Nemačke za područje Zapadnog Balkana osvrnuo se u intervjuima i na situaciju u vezi sa Kosovom i Metohijom, istučući da je Nemačka priznala kosovsku nezavisnost i da se, kako je rekao, "podrazumeva da se zalažemo za to da država koju priznajemo bude zastupljena u međunarodnim organizacijama".
Preporuka za vas
Komentari (0)