Zahtevi za priznanje Kosova, pitanje sankcija Rusiji i poruka za EU ključni: Panović i Smajlović o Vučićevom obraćanju

Srbija za sada ne uvodi sankcije Rusiji, a sada se agresivnije od zvaničnog Beograda traži priznavanje nezavisnosti Kosova, ključne su poruke u današnjem obraćanju javnosti predsednika Aleksandra Vučića, smatraju programski direktor Demostata Zoran Panović i novinarka Ljiljana Smajlović, koji su govorili u emisiji "Direktno sa Minjom Miletić" na Euronews Srbija. Oni ističu da je obraćanje bilo i poruka za EU i da je nedvosmisleno istaknuto da je to put Srbije. 

"Osim toga, još dve 'novinarske' vesti koje bih sigurno izdvojio su vojni rok od 90 dana i smanjenje cene nafte i goriva", rekao je Panović, dodajući da je kroz nameru Vučićevog govora, koju je ocenio kao "proevropsku", ipak poslat suštinski signal. Panović, takođe, ističe i da je Srbija od 5. oktobra 2000. godine na ovamo imala "neku vrstu taljiganja ka EU", i da je sada to "jedan pravac Srbije koji je nedvosmisleno rečen".

Smajlović smatra da se nikada do sada na ovaj način nije govorilo o sankcijama Rusiji i pritiscima za priznavanje nezavisnosti Kosova, ali je istakla i Vučićevu poruku da će "odvesti Srbiju u EU sve i da se to nekome ne sviđa".

"Mislim da je to rekao jer smo mi predmet strahovitog podozrenja u Evropi. On mora te sumnje da umiri. Svi mi znamo da su građani trenutno ljuti jer im se malo više traži, a ništa ne nudi. Međutim, ako bi se ukazala šansa da uđemo u neko dogledno vreme, ovde bi skočilo odobrenje. To Vučić zna, ali nisam sigurna da i drugi znaju", kaže Smajlović.

Dodaje da se po u Evropi o Kosovu govori kao o potencijalnom otvaranju novog fronta, i da se "dobar deo vremena provodi govoreći da bi Rusija mogla da iskoristi to". Smajlović smatra i da bi svi rekli "evo Rusija ih je nagovorila", kada bi se bilo šta desilo na severu Kosova.

"Sve to što je Vučić rekao nije toliko važno za građane, koliko za poruku Briselu. Očekujem da ćemo morati da pružamo neke dokaze za ovo što je Vučć rekao, odnosno opipljivije dokaze. Mi smo zemlja koja štrči, i ne samo jer nije uvela sankcije. Kod nas postoji Sputnjik i iznosi se ruska strana rata, to sve ne postoji u Evropi. Na zapadnim televizijama nije ništa kao kod nas. Papa koji je rekao da je NATO lajao pred vratima Rusije i da je to izgleda imalo veze sa napadom Rusije na Ukrajinu, to su nezamislive stvari... čak i to je dobilo vrlo malo publiciteta", kaže Smajlović.

Panović: Evropska orijentacija izgleda senzacionalno

Prema Panovićevim rečima, "malo je problem to što izgleda senzacionalno kada predsednik objavi evropsku orijentaciju, a ne bi trebalo da bude za zemlju koja je na evropskom putu". Takođe, on je dodao i da je "dobar deo atmosfere u Srbiji generisala upravo ova vlast", kao i da smatra kako "atmosfera nije došla toliko sa strane, koliko je namerno generisana odavde.

"Razumljivo je da građani Srbije imaju negativne emocije prema NATO bombardovanju. Mogu biti isfrustrirani nekim potezima evropskih zemalja, ali se u istraživanjima javnog mnjenja jasno vidi hipokrizija. Jeste Rusija emotivno vezana i to, ali kada pogledamo gde idu deca u školu i da se radi... to je Zapad", kaže Panović. 

On je ukazao i da izgleda kao da se u Srbiji ne obraća dovoljno pažnje na veliku dijasporu na Zapadu. Takođe, Panović je citirao i sintagmu "Zima dolazi" iz serije "Igra prestola", naglašavajući da je Vučić večeras upravo na tu "zimu" i želeo da skrene pažnju.

Euronews/Printscreen

"Suštinski je to zaista globalna neizvesnost, a mi se nalazimo u vrlo nezgodnoj poziciji", dodao je Panović.

Smajlović je naglasila da se, iako Srbija "štrči" u nekom smislu, "govori poput Vučićevog dešavaju u svim evropskim zemljama". 

"On ima nesporni autoritet nekoga ko je direktno izabran. On nam je usput rekao kako (nemački kancelar Olaf) Šolc govori ljudima da se tuširaju jednom u tri dana i da uzmu više džempera... Svuda u Evropi se može čuti taj govor i vlasti govore da ljudi moraju da se odriču", kaže Smajlović.

Naglašava, međutim, da se "tamo govori da se ljudi odriču zbog Ukrajine i slobode, dok se kod nas govori da nećemo da uradimo ono što se od nas traži, da odolevamo, i da će nam zbog toga biti teško", ali je dodala i da bi nam "svejedno bilo teško, i da ne odolevamo".

Smajlović: Otvoreno je rečeno da će rat da traje

Smajlović je naglasila da je predsednik SAD Džo Bajden predložio 33 milijarde dolara za vojnu pomoć Ukrajini, kao i da je to poruka da se rat u Ukrajini neće uskoro završiti.

"Neki su već izračunali da to predstavlja vojni budžet celog sveta kada se izuzme 13 zemalja sa najvećim budžetima. Otvoreno su rekli da će ovaj rat dugo da traje", rekla je Smajlović.

Govoreći o tome da li izostanak konsenzusa u EU o šestom paketu sankcija daje Srbiji povoljniju poziciju, Panović je rekao da "Vučić svakako zna više od nas", i da je "kada kaže da će rat trajati i da se očekuje nova Jalta, to istovremeno znak da 'zima dolazi'".

"Često se govori, i oseća se poziv i nekim strankama opozicije da se napravi neki dijalog. To je dobro, jer ovo pitanje prevazilazi pitanje stranaka na vlasti - to je nacionalno pitanje i bilo bi dobro da imamo vrstu šireg društvenog konsenzusa za neke odluke i politike", kaže Panović.

Panović ističe i da je u govoru Vučića čuo dve vrlo bitne reči: "racionalnost" i "pragmatičnost".

"To su reči koje nam nisu bile bliske u modernijoj politici - sada su takva vremena. Međutim, mislim da se normalnija situacija u Srbiji može postići tek ako mediji, parlament i sva ta opšta mesta budu drugačiji", dodao je Panović.

Euronews/Printscreen

Smajlović smatra da se u Vučićevom govoru čuo poziv naciji da se spremi za teška vremena i ujedini, i dodaje da deo opozicije pre izbora nije bio za uvođenje sankcija Rusiji, ali da sada misle kako će to morati da se desi, pa žele da"prvi izvrše pritisak na predsednika".

"Od Srbije se traži da uvede sankcije", dodaje Smajlović, "zbog toga što smo kandidat za prijem, i što pogotovo kad je rat morate da ohrabrite prijatelje i uplašite neprijatelje".

"Sankcijama Rusiji mi ne bismo ništa dobili, ali bi Šolc rekao da je uspeo da razdvoji Srbiju. Mislim da ne treba da uvodimo sankcije, jer bismo samo sebi uveli štetu", dodala je Smajlović.

Ukazala je i na to da su mnogi investitori delom došli u Srbiju zbog jeftinijih cena gasa i struje, i da postoji šansa da oni odu ukoliko ti povoljni uslovi iščeznu, pa samim tim Srbija "može da izgubi i na mostu i na ćupriji".

Da li EU želi proširenje?

Kada je reč o KiM, Panović je naveo da mu je zaista nekada čudna tolika opsesija Zapada Kosovom.

"Kad pogledamo Kipar koji je ušao u EU, a koji ima faktički duplu državu. To prvo, a drugo, ako je toliko maligan ruski uticaj, zašto nema neki model da se ovaj deo Balkana integriše u EU? Paradoksalno je da naš najveći ekonomski partner nije naš saveznik, a kamoli da Nemačka bude naš patron za EU, jer je svaka zemlja koja je ulazila imala patrona. Mi ga nemamo, i pitanje je da li ćemo da imati", kaže Panović.

On dodaje da je Srbija 2018. godine bila "apsolutno raspoložena za ozbiljan kompromis na Kosovu", i da su iz Beograda u prošlosti slati signali da je spreman na "jednu vrstu časnog kompromisa".

Smajlović smatra da Evropska unija nije spremna za proširenje, i kao razlog navodi to što je, kako kaže, "reč 'proširenje' nestala iz retorike, pa se sada govori o 'evropskoj perspektivi', što ne znači ništa".

"Šta je Zapad uradio za Kosovo osim što su ih priznali? Kosovo još nije dobilo viznu liberalizaciju. Njima su rekli da su ispunili sve uslove... to je ovo o čemu govorimo, da nema želje u evropskim prestonicama da se išta proširuje", kaže Smajlović.

"Mi smo napušten region, i oni se samo sobom bave. Zato je moja teza da su to sve samo izgovori", zaključila je Smajlović.