Šolcov pokušaj "oživljavanja dijaloga": Vučić ide u Berlin - Nemačka želi da pokaže da pitanje Kosova nije u zapećku
Komentari03/05/2022
-20:34
U proteklim nedeljama Zapad je intenzivirao diplomatsku inicijativu u cilju "oživljavanja" dijaloga Begrada i Prištine, a u razgovorima zapadnih zvaničnika i predstavnika Srbije jedna od glavnih tema bila je i pozicija Srbije u vezi sa ratom u Ukrajini. Čini se da je ozbiljniji zalet uhvaćen na devetogodišnjicu potpisivanja Briselskog sporazumam, kada je iz Brisela stigla poruka da je vreme da se dilaog "uspešno okonča", a zatim su u Beograd stigli najpre američki senatori, a za njima i visoka zvaničnica Stejt Departmenta Karen Donfrid i američki specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar. Svoj red čekao je i novi nemački kancelar Olaf Šolc, ali on je pozvao Aleksandra Vučića i kosovskog premijer Aljbina Kurtija "na domaći teren".
Interesantno je to što je poziv u Nemački upućen i specijalnom izaslaniku EU Mirosalvu Lajčaku, uz poruku da je cilj da se podrži dijalog Beograda i Prištine. Saopšteno je da će Šolc najpre imati odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem, a za sada se ne zna da li će biti i trilateralnog susreta. Govoreći o sutrašnjem putovanju, predsednik Vučić je rekao da "ima tremu" i da ne očekuje lak razgovor.
Kada su u pitanju očekivanja poznavalaca prilika, ona nisu optimistična u smislu velikog napretka u dijalogu, ali oni napominju da je važno da se pošalje poruka da pitanje Kosova nije u zapećku zbog rata u Ukrajini.
Kako je za Euronews Srbija rekao novinar Dojče Velea Nemanja Rujević, Nemčka i SAD se trude da zapuše ono što smatraju "rupama gde ulazi uticaj Rusije u Evropu",
"Naravno da je Balkan, da ne kažemo srpski korpus - Srbija i Republika Srpska, jedna od takvih rupa. Njima je važno da se pokaže da to tako neće moći da ide dalje", istakao je Rujević.
On dodaje da je nemačka vlada "vrlo zainteresovana za rešavanje pitanja na Zapadnom Balkanu", i da u prilog tome govori to što je uspostavljena funkcija specijalnog poverenika za Zapadni Balkan, kao i to što Nemačka "drži i funkciju visokog predstavnika u BiH kroz Kristijana Šmita, koji na razne načine pokušava da obuzda Milorada Dodika".
"Dakle, vrlo im je bitno, a ja mislim da je politički oportuno u ovom trenutku i kancelaru Šolcu da pokaže kako se on bori protiv 'malignog ruskog uticaja' jer je pod kritikama kao neko ko navodno okleva i nedovoljno je u prvoj liniji fronta protiv Rusije. Ovo će biti dobra prilika da pokaže kako se stara da spreči dolazak ruskog uticaja u Evropu", kaže Rujević.
Rujević ističe i da je Šolc od izbijanja rata u Ukrajini "sam od sebe nekoliko puta pomenuo Zapadni Balkan u stilu da je red ispuniti obećanje dato tom regionu, misleći na ulazak u Evropsku uniju".
"Sprečiti dodatne frontove u Evropi"
Da je cilj Šolcovog sastanka sa Vučićem i Kurtijem doprinos rešvanju kosovskog pitanja kako bi se sprečilo otvaranje dodatnih frontova u Evropi u vreme rata u Ukrajini smatra i bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič.
"To što je kancelar Šolc preuzeo inicijativu da se posveti nerešenim pitanjima na Balkanu ima za cilj da se reše problemi u vezi sa kojima bi Moskva mogla biti zainteresovana", rekao je Petrič, dodajući da je aktivnije uključivanje Nemačke pripremila šefica diplomatije te zemlje Analena Berbok prilikom nedavne posete Beogradu i Prištini.
"Ako se rat u Ukrajini posmatra kao evropski konflikt, što jeste, onda se moraju nerešena pitanja na tlu starog kontinenta sada podrobno analizirati. Mora se pokušati sa njihovim rešavanjem, ili bar da se spreči da eskaliraju", istakao je Petrič za Tanjug.
Takođe, on smatra da je Berlin svestan da Ukrajina trenutno ima prioritet, ali da ne smeju da se zapostave ni drugi nerešeni problemi poput onih na Zapadnom Balkanu. Petrič je naveo da će biti veoma važno da se dijalog nastavi, i da će razgovori pokazati koliko je Kurti fleksibilan.
"Prisećam se pregovora u Rambujeu kada je ruski pregovarač rekao da je za tango potrebno dvoje. Tako je i za rešavanje kosovskog pitanja potrebno da obe strane pokažu veću odgovornost, to jest da se Kurti pomeri", kaže Petrič.
"Brisel tražio od Šolca da pojača pritisak"
Olaf Šolc je među evropskim političarima kojis u upućeni u probleme na Zapadnom Balkanu jer je bio vicekancelar Angele Merkel kada su berlinska vrata bila "širom otvorena" za predsednika Srbije, ukazuje dugogodišnji dopisnik Politike iz Nemačke, Miroslav Stojanović.
"Sada su drugačije okolnosti, i rat u Ukrajini čini svoje. Čini se da Lajčak, koji je bio izbor same Nemačke, nije bio uspešan, i nije se ništa dugo pomerilo u dijalogu Beograda i Prištine. Izgleda i kao da je sada sam Brisel tražio od Šolca da pojača taj pritisak na obe strane", kaže Stojanović.
On ističe da je "očigledno da je Kurti od onih radikalnih političara koji dovode dijalog u pitanje", i kaže kako nije siguran koliko zapravo Nemačka može da izrvši pritisak na Krutija, ako se ima u vidu da je reakcija SAD koje mogu da izvrše ozbiljan pritisak, bila "mlaka".
Sankcije Rusiji jedna od najvažnijih tema
Jedno od pitanja koje je u susretima zapadnih zvaničnika i političara iz Srbije bilo aktuelno u prethodnom periodu je uvođenje sankcija Rusiji. Novinar Nenad Šabek smatra da se "očigledno povećava pritisak da se Srbija formalno opredeli i podseća da je Beogradom 'protutnjalo' više delegacija iz SAD", kao i da "poseta Berlinu takođe predstavlja vrstu indirektnog pritiska za opredeljenjem".
Kako je naveo za Euronews Srbija, postoje tri tačke pritiska na srpske vlasti u ovom trenutku, a to su Kosovo, Bosna i Hercegovina i pitanje rata u Ukrajini.
"Između te tri neuralgične tačke mislim da će vlasti morati na jednom od frontova da popuste. Mislim da će to biti Rusija lakše nego Kosovo ili Republika Srpska", rekao je Šebek.
Nemanja Rujević kaže Vučića u Berlinu "očekuje neprijatan razgovor, jer će se manje govoriti o Kosovu, a više o sankcijama Rusiji, gde ima milijardu nijansi i prostora za trgovinu i pregovore".
"Srbija je već tri puta digla ruku u UN za osudu Rusije, i dobila izuzimanje NIS-a iz sankcija koje se tiču nafte, iako je NIS većinski ruski. Šolc je hladan, racionalan čovek - on razume i pitanje energenata i povoljnog gasa i radnih mesta, i sa njim Vučić na taj način možda može da trguje", ističe Rujević.
Prema njegovim rečima, "srpska opozicija, od koje jedan deo juri da kaže da sankcije treba da se uvedu, a drugi deo da ne treba, zapravo nema pojma šta se tu sve dešava i šta je sve na stolu". Dodaje da "to može da zna samo Vučić", ali da misli kako "ni on verovatno ne zna tačno kojim sankcijama da se priključi".
Rujević smatra, međutim, da nema potrebe za prevelikim pritiscima Šolca na Vučića kako bi do sankcija došlo, jer je Nemačka trenutno veliki spoljnotrgovinski partner Srbije "na sopstveno zadovoljstvo". Isitče i da je predsednik Srbije odložio svoje obraćanje javnosti za petak, 6. maj, što znači da i on očekuje da će čuti u Berlinu "nešto veoma bitno, što će promeniti stvari".
Da li će Šolc biti obazriviji?
Stojanović je istakao kako će Šolc biti obazriviji kada je u pitanju razgovor o potencijalnim sankcijama Rusiji, i ne očekuje preveliki pritisak da "sve mora odmah da se učini".
"Mislim da će Nemci pokazati u tom smislu više razumevanja nego drugi jer i oni trpe veliki pritisak. Niko nije trenutno veći gubitnik nego Nemci - nema ničega od onoga što je pisalo u programu semafor koalicije. Sasvim sigurno će Šolc sutra izričito reći ono što EU traži, odnosno Vašington, ali verujem da neće biti tako rezak kao što se očekuje", rekao je Stojanović.
Za penzionisanog diplomatu Zorana Milivojevića, pitanje uvođenja sankcija Rusiji "sada ima apsolutni priritet u zapadnim centrima moći", i to je "linija na osnovu koje se gleda na lojalnost Srbije evropskom putu i zapadnoj politici".
"Interes Nemačke je da stavi do znanja da se očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji i da se priključi zapadnoj strukturi na tim pozicijama, sa tim predtekstom da Srbija u okviru svojih evrointegracija treba da se usaglašava sa evropskom spoljnom politikom", istakao je Milivojević za Tanjug.
Kao najlakši deo razgovora, Milivojević izdvaja pitanje bilateralnih odnosa, i ujedno smatra da će to biti najproduktivniji deo sastanka.
"Ovo je prva poseta na najvišem nivou posle političkih promena u Nemačkoj i dolaska na vlast koalicije socijaldemokrate-zeleni-liberali. Sasvim prirodno je da je jedna od tema budu bilateralni odnosi, koji su na uzlaznoj liniji, posebno u ekonomskom delu i ovo će biti prilika da se potvrdi taj uzlazni trend i da se oni potvrde u svim drugim sferama", kaže Milivojević.
Komentari (0)