Igre 
Devet godina od Briselskog sporazuma: Priština ne želi da formira ZSO, dijalog u zastoju
Komentari19/04/2022
-12:16
Prvi Briselski sporazum između Beograda i Prištine potpisan je na današnji dan, 2013. godine, Sporazum od kojih se šest od 15 tačaka odnosilo na Zajednicu opština sa srpskom većinom, potpisali su tadašnji premijeri, Ivica Dačić i Hašim Tači. Međutim, implementirano je tek nekoliko tačaka sporazuma, a devet godina od potpisivanja pregovori Beograda i Prištine su u zastoju.
Tačke koje su implementirane odnose se na snage bezbednosti, pravosudne institucije, opšte izbore na severu Kosova i poštanski pozivni broj. Ad akta je, barem za sada, stavljena i Zajednica opština sa srpskom većinom, kojom su, kako je za Euronews rekao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, garantovana kolektivna prava Srba i koja je osnov za održivi mir na terenu.
I dok Beograd poručuje da nikada neće odustati od formiranja ZSO, sa druge strane prištinski premijer Aljbin Kurti, koji je još u predizbornoj kampanji obećao da će poništiti sve sporazume sa Beogradom koji su, po njegovom mišljenju štetni za Kosovo, želi novi dijalog.
Beograd traži formiranje ZSO
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković rekao je da bi situacija sada bila mnogo bezbednija da je formirana Zajednica srpskih opština.
"Da je Priština uz posredovanje međunarodne zajednice omogućila formiranje ZSO, mi bismo danas imali trajni mir i održivi suživot Srba i Albanaca na prostoru Kosova i Metohije kao i mnogo stabilniju bezbednosnu situaciju u pokrajini. Zato i predstavnici međunarodne zajednice treba da se zapitaju zbog čega smo izgubili punih devet godina da na prostoru KiM ostvarimo trajni, stabilni i održivi mir i stabilizaciju prilika na terenu", rekao je Petković.
Navodi da je pre devet godina postignut sporazum koji pokazuje spremnost Beograda da gradi bolje odnose sa Albancima, kao da je srpska strana uspela da se izbori za interese Srba na KiM.
''U sporazumu nema tačke da će tzv. Kosovo postati član UN, a predsednik Vučić se, takođe, izborio da na severu KiM u policiji bude 97 odsto Srba'', kaže Petković.
Tanjug/Sava Radovanović
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, to što nakon devet godina Priština i dalje odbija da osnuje ZSO, pokazuje da ne želi da obezbedi kolektivna prava za srpski narod na KiM, ali i to da, kako kaže, nekome i dalje odgovara destabilizacija na terenu.
Ističe da je, s druge strane, Beograd ispunio sve obaveze i pokazao spremnost da se ide u pravcu normalizacije odnosa, kao i da insistira na implementaciji Briselskog sporazuma jer to, naglašava Petković, znači mir za srpski narod na KiM, ali i mir i stabilnost za ceo region.
Sa druge strane, Aljbin Kurti, koji od dolaska na vlast nije pokazao volju da se ZSO sprovede, navodi da je međusobrno priznanje "centar dijaloga".
"Sada ne može da se kaže da će uzajamno priznanje da dođe na kraju, jer je ono centar dijaloga, a ne njegov kraj. Znači, ne na kraju, nego razgovor se vodi o tome sada, jer su se stvari promenile i svi loši dogovori su nestali. Mi smo nezavisni i nismo tema razgovora, već Kosovo i Srbija vode ravnopravan dijalog koji se ne vodi o našem postojanju, jer mi postojimo i ne može se razgovarati o našem statusu. Ali greška je u tome da smo mi deset godina o tome razgovarali. Ja ne želim da razgovaram o tome", rekao je Kurti.
Euronews/Vladislav Ćup
Do sada, s ozbirom na situaciju sa dijalogom, više puta su analitičari istakli da je dijalog "mrtav" i da je potrebna volja Prištine da se on nastavi.
"Imam neki subjektivni osećaj da su u potpunosti implementirani samo oni sporazumi koji odgovaraju Prištini, tačnije njenim naporima: širenje njenih ingerencija na sever i međunarodna integracija… Sa druge strane, oni sporazume koji bi trebalo da materalizuju srpske interese, interese srpske zajednice su stavljeni ad akta", kaže za Euronews Srbija Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije.
Sa druge strane, novinar Ljeart Hodža kaže da EU troši dosta sredstava i da pokušava da održi proces.
Povezane vesti
"EU troši mnogo para i pokušava da proces održava živim, tako da ne može se reći da je dijalog mrtav, ali u dijalogu nema ništa poslednjih četiri godine. Glavni uspeh je u tome što postoji nešto što se zove sloboda kretanja, koliko god to komplikovano bilo sa papirima, a to je bilo glavni razlog zašto postoji bolja komunikacija između ljudi, što je tehnički bilo i prvenstveni razlog zašto je dijalog počeo", rekao je Hodža za Euronews Srbija.
"Albancima ne pada na pamet formiranje ZSO"
Glavna urednica portala Kossev Tatjana Lazarević rekla je za Euronews Srbija da iz svog iskustva, ali iz razgovora sa sugrađanima može zaključiti da su Srbi na Kosovu marginalizovani i da je sve počelo pokretanjem kosovskih institucija umesto srpskih.
"Promenila se politička krvna slika Severa Kosova. Albancima ne pada na pamet formiranje ZSO, i to nije karakteristično samo za Aljbina Kurtija, ni prethodnici nisu dali podršku ZSO, za vreme Haradinaja je ukinito telo za dijalog", kazala je Lazarević.
Povezane vesti
Ona je rekla da je proces dijaloga u Briselu netransparentan, iako se sve vreme nešto dešava.
Čini mi se da se sve vreme dešava nešto što liči na neki tehnički proces. U Birselu se sve vreme nešto dešava, iako nema sastnaka na najvišem nivou. Sporazumi se dešavaju, neki dogovori, kao recimo razgovori o nestalim licima", navela je urednica portala Kossev.
Kada je reč o dogovoru o nalepnicama za tablice, Lazarević kaže da je to pitanje za Prištinu završeno 2016. godine kada je donet novi produžetak sporazuma o tablicama.
"Za njih je to rešeno, tada je donet novi produžetak sporazuma o tablicama na pet godina i da neće da se produžava, a što se tiče Beograda, prema dogovoru iz septembra 2021. nije decidno dogovoren 21. april kao rok za postizanje dogovora, već kao rok za predlog za dalje", kazala je ona.
Lazarević je dodala da Priština od početka rata u Ukrajini isporučuje zahteve.
"Zahtevi su Kosovi u NATO, pet država EU koje nisu da priznaju Kosovo, da postanu članica Saveta Evrope, a kao razlog se navodi to da je, prema njihovima rečima, Srbija proruski orijentisana, da unosi destabilizaciju na Balkanu. Tu spada i priča o naoružanju, transformaciji vojske", kaže Tatjana Lazarević za Euronews Srbija.
Komentari (0)