Srbija na dve stolice: Mora li jedna da se "izmakne" ili Beograd može da igra ulogu posrednika?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/03/2022

23:16

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Od početka rata u Ukrajini, počelo je svrstavanje – jeste li uz Ukrajinu ili uz Rusiju. Srbija je u ovom slučaju pokušala da balansira, ali ostalo je pitanje da li je u trenutnoj situaciji održiva politika sedenja na dve stolice, odnosno da li će se izmaknuti ona sa Istoka ili sa Zapada.

Iako nije uvela sankcije Rusiji, na Generalnoj skupštini UN, Srbija je podržala Rezoluciju koja oštro osuđuje Rusiju zbog rata koji vodi u Ukrajini.

"Mislim da su svi svesni da je ovo trenutno maksimum što Srbija može da uradi, ova rezolucija ima mnogo veću težinu od bilo koje iz Evropskog parlamenta. Srbija je jasno stala na stranu svih onih zemalja koje su osudile kršenje međunarodnih prava", ističe za Euronews Srbija Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Ona naglašava da Srbija nije politički neutralna, već 22 godine vrlo opredeljena.

"Nismo politički neutralni, kandidat smo za članstvo od 2012. godine, vrlo smo opredeljeni 22 godine, i ovo je trenutak vrlo težak za Evropu, ovo je najveća posleratna kriza, i ovo ne može da bude nešto što će odrediti naš dalji put ka EU. Spoljnopolitičke mere EU nisu samo sankcije", dodaje Grubješić .

Kako odluke Srbije mogu da utiču na evrointegracije?

Aleksandar Apostolovski, novinar "Politike" navodi da "Poglavlje 31, koje se odnosi na usklađivanje spoljnobezbdenosne politike daleko gadnije od poglavlja 35, koje se odnosi na otopljavanje odnosa Beograda i Prištine".

"Usklađivanje naše spoljne politike sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom EU je naša ugovorna obaveza. Do ulaska u samu Uniju treba 100 odsto da budemo usklađeni, radi se o postepenim promenama", kaže Suzana Grubješić.

Kako podseća, Srbija je do 2012. godine bila 100 odsto usklađena, ali posle 2014. godine i ruske aneksije Krima, i uvođenja prvih sankcija ta usklađenost psda.

"Sada imamo 62 odsto, a prošle godine smo bili na malo više od 40 odsto. To se inače meri brojem deklaracija koje donosi Savet, a koje ta država prihvata. Ta statistika nužno ne govori o celokupnoj spoljnoj politici", ističe sagovornica.

Do rasta usklađivanja je delom došlo, ističe Apostolovski, zbog sankcija koje je Srbija uvela Belorusiji.

"Činjenica je da smo podrškom teritorijalnom integritetu Ukrajini, sačuvali deo naših interesa koji se tiče Kosova, a istovremeno smo pokazali da se držimo međunarodnog prava i moralnih principa, iako ne uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji", kazao je Apostolovski.

Da li će se Srbija pridružiti zemljama koje uvode sankcije ili ne, ne možemo da tvrdimo., dodaje.

"To bi bila jedna velika odluka jer od iste Ruske Federacije očekujemo da brane naše interese po pitanju Kosova i energetska zavisnost od Rusije. Postoji samo ruski gas, možemo da promenimo pravac, ali to je samo ruski gas", ističe Suzana Grubješić.

Beograd kao posrednik?

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Zagrebu, Dejan Jović rekao je da bi bilo pametno da se Beograd ponudio kao posrednik u pregovorima između Rusije i Ukrajine.

"Ova vrsta posredništva je interesantna. U Beogradu su se desila dva zanimljiva 'tajna sastanka' koja su možda inspirisala gospodina Jovića da kaže tako nešto. Sastalo su se ovde visoki funkcioner CIA iz Stejt Departmenta, gospodin Volker, i jedan od najbližih saradnika Putina, gospodin Sukrov 2017. godine a njihova je tema bila implementacija Minskog sporazuma", objašnjava Apostolovski.

Kako dodaje naknadno je objavljeno da je ovaj sastanak obavljen u Beogradu. Drugi sastanak je, ističe novinar, obuhvatao članove bivše avganistanske vlade sa nekoliko talibanskih frakcija.

"Imajući u vidu da je Beograd moguća teritorija, ja bih zaista voleo da konačno u istoriji, ne dobijemo ciglom po glavi nego izvučemo neku zlatnu polugu", dodaje Apostolovski i predviđa da Beograd neće uvesti sankcije Moskvi.

Prihvatanje realnosti protiv ideologije

Na pitanje da li Evropa očekuje od Srbije da uvede sankcije, Suzana Grubješić naglašava da očekivanja svakako ima, ali očekivanja su jedno, a realnost sasvim drugo.

"Interesantno da su sve tri partije koje sada čine koaliciju u Nemačkoj odustale od mnogih ideoloških postulata. Socijaldemokrate od politike prema Istoku, Zeleni su prekinuli sa protivljenjem povećanju budžeta odbrane, dok su Liberali odustali od javne potrošnje i povećanja javnog duga", objašnjava Suzana Grubješić.

Dodaje da u ovako specifičnim situacijama, sasvim je normalno da i posle 40 godina tvrdih stavova sada se ponešto promeni u skladu sa promenama realnosti.

"Mislim da i Zeleni sa tom preambicioznom zelenom agendom, o obnovljivim izvorima moraju malo da revidiraju, Nemci nemaju nuklearnu elektranu, a zeleni su protiv nuklearne energije iako se spominju kao rešenje", zaključila je Grubješić.