Mrdalj: Srbija je sada između čekića i nakovnja, odluka o glasanju u UN je cena koja je morala da se plati
Komentari03/03/2022
-18:46
"Glasanje u UN-u je predah za srpsku spoljnu politiku. Napravljen je korak ka EU i popuštanje pred njihovim zahtevima, ali sad treba sačekati i videti kakva će biti reakcija ruske spoljne politike - da li će ona primetiti i dati značajnu ulogu ovom okretanju Srbije od Rusije ka EU", rekao je za Euronews Srbija politikolog Mladen Mrdalj komantarišući odluku Srbije da glasa za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se "osuđuje ruska invazija na Ukrajinu" i "zahteva od Moskve momentalni prekid vatre".
Mrdalj ocenjuje da se Srbija sada nalazi "između čekića i nakovnja, i da mora proceniti šta je od ta dva teže".
"Po svemu sudeći, Srbija se nalazi u daleko većoj opasnosti od sukoba sa EU i sa NATO nego od sukoba sa Rusijom. Tako da, ukoliko Zapad koji sad deluje prilično ujedinjen nastavi jake pritiske ka Srbiji, utoliko će Vlada i predsednik Vučić imati veći izgovor da čuvaju Srbiju od egzistencijalnog ugrožavanja time što se svrstavaju uz EU", rekao je Mrdalj.
Dodao je i da će to jedan deo njihovih glasača koji su "izrazito emotivno nastrojeni prema Rusiji" razočarati, ali da je u pitanju, jednostavno, cena koja mora da se plati jer nema drugog izlaza.
Obrazlažući, između ostalog,i odluku o glasanju u GS UN, ali i situaciju u kojoj se Srbije nalazi zbog rata u Ukrajini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da "danas manje nego ikada bilo gde u svetu postoji razmevanje za našu poziciju". On je precizirao da se "Srbija pridružila osudi napada na Ukrajinu, jer to nismo smeli da prećutimo zbog istorije".
Kao važnu tačku, Vučić je istakao da je Srbija ipak istakla svoj stav pri glasanju, i da se u dokumentu ne pominju nikakve sankcije. Članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović smatra da upravo to doprinosi neutralnosti Srbije.
"Činjenica da Srbija nije uvela sankcije ipak je stavlja u izbalansiranu poziciju i prema Rusiji i prema Evropskoj Uniji. Čak i u slučaju hipotetičke primene sankcija, ne moraju sve da se primene ali je u pitanju bitan simbolički gest", rekla je Latinović.
Sa čime bi, međutim, sve Srbija mogla da se suoči u narednom periodu?
O tome je, između ostalog, govorio i Vučić koji je naveo u nekoliko navrata da Srbija "trpi velike pritiske", i da će "biti mnogo teško izdržati ih". On je istakao da u čitavom procesu postoji i nekoliko političkih zamki za Srbiju, koje se odnose na Kosovo i Metohiju. U tom smislu, ukazao je na inicijativu Kosova da bude primljeno u NATO, a kao na sledeći proces je upozorio na raspravu o izbacivanju Rusije iz UN.
"Očekujem da u narednom periodu ima nekoliko političkih zamki za Srbiju. Videli ste da neki ljudi u regionu rade sve da bi srušili Srbiju. Videli ste da su Albanci uputili zahtev da postanu članica NATO-a, i da su dobili podršku Turske", rekao je Vučić.
Pored toga što traži hitan prijem u EU i NATO, kosovska skupština je usvojila i posebnu rezoluciju u Ukrajini. Takođe, kosovski premijer Aljbin Kurti je zatražo osudu Srbije jer nije uvela sankcije Rusiji.
"Naša spoljna politika je pre svega regionalna, a odnosi među velikim silama i srpski odnos prema tim velikim silama mora uvek biti u službi srpskih interesa u regionu. Srbija nije u poziciji da se igra velike svetske politike - ona mora da gleda svoje regionalne interese", rekao je Mrdalj.
On je dodao da "regionalni igrači gledaju na koji način da identifikuju Srbiju sa Rusijom, u čemu im pomaže naša spoljna i unutrašnja politika u poslednjih deset godina".
"Ukoliko sad dođe do incidenata na Kosovu, u Crnoj Gori ili u BiH, scenario je spreman, uloge su podeljene a Zapad će, odnosno EU i NATO, dobiti priliku da, ako već ne mogu da zaustave i intervenišu protiv velike Rusije direktno, onda to da učine protiv male balkanske Rusije, kako bi pokazali svoju moć i principe. To je jedna velika opasnost i decenija takve spoljne i unutrašnje politike sada dolaze na tešku naplatu", upozorio je Mrdalj.
Komentari (0)