Igre 
Stručnjaci za Euronews Srbija o predreferendumskoj kampanji: Znaju li građani za šta se tačno izjašnjavaju u nedelju
Komentari15/01/2022
-13:28
Referendum na kojem će se građani izjašnjavati o promeni Ustava Repubilke Srbije održava se sutra. Međutim, sagovornici Euronews Srbija samatraju da predreferendumska kampanja nije bila dobra, tačnije da gotovo da je i nije bilo i da je umesto da se građani informišu i edukuju o tome šta treba da zaokruže u nedlju, ova priča je dobila stranačku konotaciju.
Katarina Golubovic, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da je kampanja oko referenduma prošla gotovo nezapaženo i ukazuje na to da su se u javnosti provlačila neka pitanja, ali da se niko nije bavo time šta za građane znači promena Ustava.
"Nekako se više govorilo o samom sudstvu i tužilaštvu i nekim komplikovanim rešenjima, ali se malo pričalo o cilju i šta zapravo građani time dobijaju. Uglavnom se svelo na poruku RIK-a koju su građani dobijali na jednom papiru. Takvo obraćanje je zakonito i nije sporno. Međutim, pitanje sadržaja koji se tu nalazio je sporno, tačnije postavlja se pitanje li je on bio informativan za građane i koliko su oni zapravo mogli da razumeju šta se zapravo dešava ukoliko dođe do promene Ustava i šta to za njih znači", kaže ona.
Politkolog Dušan Vučićević takođe smatra da građani nisu na pravi način informisani o tome o čemu odlučuju u nedelju, ali i naglašava da su informacije koje su stizale iz RIK-a u vidu papira na kućnu adresu nepotpune.
" U poslednijih nekoliko dana o tome se razgovaralo nešto više, ali ranije vrlo malo. Ona informacija koja je poslata građanima na adrese o samom refefendumu je sporna, zato što novi zakon o referendumu predviđa da u toj informaciji budu i argumenti 'za' i 'protiv'. Praktično je zakon prekršen u samom startu jer su informacije na koje su naišli građani nađeni samo argumenti 'za' i ni jedan argument protiv", smatra Vučićević.
Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučio 29. novembra da pitanje na referendumu za ustavne promene glasi: "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni ustava Republike Srbije?", dok su ponuđeni odogovori građanima "Da" i "Ne", a Golubović objašnjava da je ovo pitanje sporno upravo zato što ga većina građana ne razume iz razloga što im detalji referenduma nisu prestavljeni na pravi način.
Povezane vesti
"Mogla je da se uputi jedna pitka poruka građana šta se zapravo menja u Ustavu, takođe je država propustila da iskoristi sve kapacite koji bi građanima omogućili da ta poruka bude lakše shvaćena. Ona nije jasna, pa zbog toga nije jasno ni samo pitanje. Sve se svelo na to što stranka govori građanima i poručuje im šta treba da zaokruže. Sve je dobilo stranačku konotaciju, a to nije partijsko pitanje. Politčko jete na neki način, ali ne trebaju stranke da uzimaju primat u svemu ovome", smatra Golubović.
Objasnila je i da je suština promene Ustava da građani povrate poverenje u insitucije, između ostalog i u sudstvo, ali da većina toga i nije svesna.
"Građani će pre otići predsedniku ili premijerki i moliti za pomoć, a to tako ne treba da bude", dodala je.
"Epidemiološka situacija baca novo svetlo na referendum"
Raša Nedeljkov, programski direktor Crte kaže za Euronews Srbija da je drugo sporno pitanje koje se tiče održavanja referenduma u nedelju suočavanje sa epidemiološkom situacijom. On je naveo da su oni spremni da isprate ceo proces ukoliko aktuelna epidemiološka situacija to dozvoli.
"Ukoliko sve bude regurano i uslovi dozvole, u nedelju ćemo imati više od 800 ljudi na terenu koji će posmatrati biračka mesta na reprezentativnom uzorku što znači da ćemo moći da izveštavamo o tome da li su poštovani zakoni i procedure tokom izbornog dana, ali i o izlaznosti i rezultatima. Međutim, nama se ovde ne završava posao, već nastavljamo da pratimo dalji rad RIK-a i to je u suštini metodologija koja je do sada korišćena i kredibilna", kaže Nedeljkov.
Kako je naveo, pitanje korone dosta utiče na građane, ali i na kredibiltet celog procesa, jer je dosadašnja praksa pokazala da on ne može da se odvija u potpno regulanim uslovima kao da nije u toku epidemija.
"Utiče veoma puno, jer su ljudi uplašeni. Ostaje i pitanje kako će se te mere pirimenjivati. Imamo iskustvo iz 2020. godine kada je takođe bio izborni proces kada je daleko manji broj ljudi bio zaražen, a sada svedočimo istorijskom vrhuncu rastu broja novozaraženih ne samo u Srbiji već i u svetu. Ono što ostaje nepoznanica je u kojoj meri će se epidemiološke mere primenjivati. Znamo da je je 2020. godine iz sata u sat njihovo poštovanje bilo sve manje i manje. Ovog puta je RIK predvideo mogućnost da osobe koje jesu zaražene, ukoliko se prethodno prijave, svom matičnom glasačkom odboru mogu da ga pozovu da njihov glas takođe evidentrira tako što će osoba koja nije zaražena glasati u njihovo ime u stanu ili u domu. To je nešto što ostavlja veliki prostor za spekulacije posebno u okolnostima gde ima malo poverenja građana u sam proces glasanja", rekao je on.
Povezane vesti
Šta se tačno menja?
Promena Ustava, koja bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu, jedna je od obaveza Srbije prema EU i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23. Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, otvorila u julu 2016. godine.
"Osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste činjenica da važeći Ustav ostavlja preveliki prostor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija", piše u obrazloženju usvojenog predloga Vlade Srbije.
Povezane vesti
Ministarka pravde Maja Popović objasnila je 30. novembra da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca. O tome će, prema izmenama, odlučivati dva nezavisna tela, koja bi trebalo da budu konstituisana posle referenduma.
Ako referendum uspe, menjaju se odredbe koje se tiču izbora sudija i predsednika sudova, izbora javnih tužilaca i zamenika, nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini, sastava Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Ukratko, menja se način na koji se sudije i tužioci biraju, a novo je to što će ih ubuduće birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca i u izboru neće direktno učestvovati Narodna skupština.
Dakle, iako je u javnosti bilo drugačijih tvrdnji, u obaveštenju koje su građanima Srbije stigla na kućnu adresu jasno je naznačeno da se Akt o promeni Ustava isključivo odnosi na pravosuđe i ne menjaju se drugi delovi.
Komentari (0)