Igre 
Edvard Džozef: Obaveza Prištine je da primeni odluku o ZSO i da vrati imovinu manastira Dečani
Komentari04/01/2022
-22:18
Predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Edvard Džozef izjavo je da Priština ima obavezu da primeni odluku o osnivanju Zajednice srpskih opština, jer je na to pristala 2013. i 2015. godine, ali u kontekstu pregovora, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kako je rekao, ono što kosovske vlasti mogu i očekuju se da uradi, na neki način zavisi od stava kosovskih Srba i Beograda.
"Nijedna zemlja neće dati konačni status manjini koja je potencijalno separatistička sa neprijateljskom vladom koja je podržava. Zamislite, na primer, da u slučaju Severnog Kipra vlasti u Nikoziji kažu da može da formira svoje udruženje i druge stvari bez ikakvih garancija, dok Turska priznaje nezavisnost te regije. Naravno da neće to učiniti, kao što ni Priština ne može", rekao je Džozef u intervjuu za RSE.
On je rekao da bi Priština mogla konstruktivno da predloži kako Zajednica srpskih opština može da se organizuje u skladu sa "suverenitetiom i teritorijalnim integritetom Kosova", ali i interesima tamošnjih Srba.
Takođe, Edvard Džozef navodi da Kosovo ima obaveze prema lokalnim Srbima, pre svega da sprovede odluku Ustavnog suda o vraćanju imovine manastiru Dečani, što pokazuje da postoji pravda, ali da vlada premijera Aljbina Kurtija kao i prethodne vlade to nisu učinile.
"To je neodrživo. SAD i evropski partneri moraju da zahtevaju od vlasti u Prištini da se odmah realizuje pomenuta odluka Ustavnog suda i nijedan lokalni gradonačelnik i bilo ko drugi ne bi smeo da to spreči", rekao je Džozef.
Uticaj članica NATO i pristup Srbije
Kako je ocenio Džozef, kada bi članice NATO Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka priznale kosovsku nezavisnost, Srbija bi ostala bez pomenutog instrumenta.
Povezane vesti
"Takođe, ruski i kineski uticaj u regionu bi se znatno smanjio, a otvorio put za dostojanstveno, stabilizirajuće rešenje kojim bi se zaštitio status kosovskih Srba. Time bi se i Srbija vratila na demokratski put. Dakle, sve to bi bilo moguće ako te četiri zemlje priznaju Kosovo, jer bi to omogućilo i Kosovu da postane član NATO, nakon čega Srbija više ne bi mogla da ga blokira", rekao je Džozef.
Džozef smatra da bi članstvom Srbije u NATO alijansi krah doživela strategija izolacije i slabljenja vlasti u Prištini, jer bi se time promeenila "njena strateška kalkulacija", budući da Rusija i Kina više ne bi mogle da joj pomognu oko najvažnijeg pitanja, a to je Kosovo.
Diplomatska ofanziva SAD
Upitan da li postavljanje specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan i imenovanje Kristofera Hila za ambasadora SAD u Srbiji ukazuje na značajnu promenu u pristupu Vašingtona regionu, odnosno veći angažman, Edvard Džozef kaže da je to evolutivni proces.
"Imenovanje Kristofera Hila, diplomate veterana u regionu iz 1990-ih, koji zamenjuje sadašnjeg ambasadora u Beogradu kome mandat još nije istekao – veoma je značajan signal”, rekao je on.
"Najpre, ovim imenovanjima i izjavama Bajdenova administracija već neko vreme signalizira da je svesna da je situacija u regionu veoma ozbiljna. Dakle, nije tačno da SAD zapostavljaju Zapadni Balkan i da ne uviđaju kako unutrašnje pretnje tako i one koje proističu iz delovanja Rusije i Kine. To potvrđuju ova imenovanja, ali to je proces. Ključni element neće biti "Otvoreni Balkan". To je Vučićeva igra sa prihvatanjem Trampovog pristupa o ekonomskoj normalizaciji jer ga oslobađa pritiska.
Komentari (0)