"Teško je na ulici, a tek treba izgurati do marta": Tibor je jedan od onih bez krova nad glavom i ovo je njegova priča

Sa dolaskom hladnih dana, povećava se broj ljudi kojima je, zbog nedostatka krova nad glavom, potrebna pomoć. U Novom Sadu oko 70 ljudi mesečno dolazi u Svratište za beskućnike, a u Prihvatnom centru, koji bi za njih mogao biti dugoročnije rešenje, više nema mesta. Situaciju je dodatno otežala epidemija i mere koje podrazumevaju obaveznu izolaciju. Za većinu ljudi bez adrese, tako, jedina opcija ostaje ulica. 

"Zovem se Tibor Čizmar. Igrom slučaja sam na ulici od pre deset godina. Imam 59 godina, punih", rekao je on za Euronews Srbija.

Još jedno od mnogih jutara Tibor dočekuje u prenoćištu za beskućnike. Vrata se otključavaju u sedam uveče i za njih ponovo zatvaraju u sedam ujutro.  

"Ovde nažalost ne možemo da budemo ceo dan. To bi bilo najbolje, ali ne možemo, šta da radimo.. Teško je napolju, jako je teško. Leti nije problem. Leti spavaš gde ‘oćeš, ali zimi je jako teško. I sad treba izgurati do marta", rekao je ovaj stanovnik Novog Sada.

Dolaze na dva sada da se zgreju i pojedu obrok

U prenoćištu mesta ima za 14 muškaraca i sedam žena. Tokom prošle godine ovde je noćilo ukupno 45 ljudi. Iako je broj trenutno manji, u Centru za socijalni rad očekuju da će sa lošim vremenom on da raste. Isto je iskustvo i socijalnih radnika u Svratištu, gde ljudi bez doma dolaze na dva sata da se zgreju, pojedu užinu, okupaju se.

"To je negde na mesečnom nivou oko 70 ljudi koji dolaze svakodnevno, ili na nekoliko dana.. Od tog broja 12 je žena",kaže za Euronews Srbija Ana Vujanić iz Svratišta za beskućnike Novi Sad.

Od 18 do više od 70 godina, to je uzrast njihovih korisnika. Oni najugroženiji po pravilu bi trebalo da se smeštaju u Prihvatni centar u Futogu, ali mesta više nema. 

"Trenutno su svi kapaciteti popunjeni i mi prosto strepimo od zime koja dolazi, od potrebe građana Novog Sada za smeštajem", kaže Vujanić.

Čizmar dodaje da viđa više ljudi, da ima mnogo novih.

"Mnogi su i umrli, što od nemaštine, od ovog, onog, bolesti. Ove godine njih četvoro, petoro je umrlo koje sam znao, s kojima sam bio dobar. Eto..", navodi on za Euronews Srbija.

O jednoj takvoj sudbini u centru grada svedoči klupa na kojoj je sredinom novembra preminuo Nebojša Petrović, nekadašnji glumac i muzičar. Ovu posvetu ostavila je grupa mladih ljudi okupljenih u Kuhinju solidarnosti. Nebojša je, pričaju, bio jedan od stotinak njihovih korisnika za koje dva puta nedeljno kuvaju obroke. 

"Negde oko trećine naših korisnika su ljudi koji nemaju krov nag glavom. Žive po napuštenim kućama, zgradama, bez struje, bez vode i često bez ikakve podrške države. Ostatak naših korisnika imaju krov nad glavom, međutim to su uglavnom penzioneri, ljudi sa jako malim primanjima", kaže za Euronews Srbija Davor Stefanović iz Kuhinje solidarnosti Novi Sad.

Do svakog od njih donose kuvani obrok. Tako stižu i do Kineske četvrti, budućeg Distrikta kulture, gde u napuštenoj zgradi trenutno živi desetak ljudi. Strahuju da će i tu adresu ubrzo izgubiti, jer su na vratima u komšiluku već osvanula obaveštenja o rušenju.