Grubješić: Brisel da ubedi Kurtija da je dijalog sa Beogradom prioritet

Pre nastavka nove runde dijaloga Beograda i Prištine, koju je za drugu polovinu juna najavio šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj, Briselu je, smatra potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, ostalo da ubedi Aljbina Kurtija da dijalog sa Beogradom bude na vrhu prioriteta prištinske vlade. To je, kako kaže, u skladu sa evropskom agendom.

Grubješić očekuje da će posle 18.maja, kada će Borelj u Briselu organizovati tradicionalnu večeru za lidere Zapadnog Balkana, biti jasnije da li će i kada doći do nastavka dijaloga Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou.

“Da li će to biti krajem juna ili ne, ostaje da se vidi. Za 22.jun je zakazan Savet opštih poslova EU na kome bi se raspravljalo o proširenju i doneli određeni zaključci, a pretpostavljam da je ideja Borelja da pre Saveta bude održan nastavak dijaloga“, kaže Grubješić za Tanjug.

Komentarišući Boreljovu izjavu da zvaničnici EU “ne mogu da odu na odmore bez nastavka dijaloga“, Grubješić kaže da je to "uzgred rečeno" i da letnja pauza nema nikakve veze sa suštinom, a to je, kako ističe, da dijalog treba nastaviti ne samo zbog Brisela, već i zbog Beograda i Prištine.

Podseća da je po prvobitnoj zamisli nova runda dijaloga trebalo da bude održana danas, ali da je odložena jer Aljbin Kurti nije želeo da prisustvuje nastavku dijaloga "iz raznoraznih razloga" koje je iznosio, od kojih je, smatra Grubješić, ključan da mu dijalog nije visoko na listi prioriteta.

Grubješić napominje da nije prvi put da Kurti odlaže nastavak dijaloga, ali da EU i SAD "treba da znaju sa kim imaju posla" i ističe da sa Kurtijem, koji je osvojio većinu na izborima, treba da se razgovara i da se radi na tome da dijalog sa Beogradom bude tamo gde mu je mesto - na vrhu prioriteta prištinske vlade.

Kako kaže, ukoliko prištinske vlasti žele evropsku budućnost, moraju da rešavaju sva otvorena pitanja, dok je, ističe Grubješić, na Briselu da dogovori sa Prištinom kada će biti nastavljen dijaloga za koji je Beograd spreman.

"U suštini, bitno je šta će biti na stolu i o čemu će se razgovarati. Bez garancija da će se krenuti u ispunjavanje Briselskog sporazuma, ne vidim svrhu razgovora na najvišem političkom nivou jer će o tehničkim pitanjima razgovarati eksperti", navodi Grubješić.

Na pitanje o programu koji je usvojila prištinska vlada, a u kojem se, kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, više ne spominje princip recioprociteta, ali da cilj d ostaje konačni sporazum,koji, pored uzajamnog priznavanja sa Srbijom, podrazumeva i priznanje pet preostalih zemalja EU, Grubješić kaže da Priština nije u poziciji da postavlja preduslove za nastavak dijaloga i da je reciprocitet "od početka bio besmislica".

"Na početku mandata se daju maksimalističke izjave i očekivanja, a onda se samerite sa onim što je realno", kaže Grubješić.

Uverena je da će biti nastavljeni pritisci i pozivanje da preostalih pet zemalja priznaju nezavisnost Kosova, ali napominje da to do sada nije promenilo njihov stav.

"Sigurna sam da te zemlje čekaju da vide da li će Beograd uspeti da se dogovori sa Prištinom i da li će biti postignut sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa. Svaka od njih ima sopstvene razloge zašto nije priznala nezavisnost Kosova bez obzira što pojedine imaju dobru saradnju sa Prištinom", navodi Grubješić.

Pozdravlja što je u Briselu u ponedeljak održana debata šefova diplomatija zemalja članica EU zasnovana na tzv. Boreljovom "non-pejperu" posvećenom Zapadnom Balkanu uz podsećanje da ministri dve godine nisu razgovarali o regionu, kao i da je taj sastanak trebalo da bude održan 10.aprila, ali da je odložen da bi se ministri sastali uživo, a ne u virtuelnom formatu.

Grubješić kaže da se u "non pejperu" konstatuje da Zapadni Balkan treba da bude u geopolitičkoj orbiti EU jer se, kako kaže, u suprotnom otvara prostor tzv.trećim akterima poput Rusije, Kine, Turske i arapskih zemalja.

Ona primećuje da se prvi put konstatuje da je veliko razočaranje među građanima Zapadnog Balkana brzinom procesa pristupanja EU uz konstataciju da mora da se učini mnogo više napora, odnosno, da se ubrza proces pristupanja.

Prema njenim rečima, to prevashodno znači da se ubrza proces pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom, da se otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, da BiH dobije status kandidata, a Kosovo viznu liberalizaciju.

"To je paket za Zapadni Balkan za koji se nadam da će se u narednim mesecima ispunjavati", kaže Grubješić.

Ističe da region, koji 20 godina ima evropsku perpsektivu, treba da u narednom periodu bude mnogo bliži EU, ali da nedostaje politička strateška odluka Brisela da će EU u narednom periodu proširi i na Zapadni Balkan.

Saglasna je sa ocenom evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija da "EU treba da ide napred sa proširenjem i da nema vremena za gubljenje“ uz ocenu da nema razloga ni za strah od reakcija javnog mnjenja u zemljama članicama EU.

“Nije dovoljno objašnjeno građanima EU da od, i sa, Zapadnog Balkana ne stižu samo loše vesti nego i mnogo toga dobrog i da ovaj region može da doprinese sveukupnoj evropskoj stabilnosti u svakom slučaju“, navodi Grubješić.