Igre 
SAZNAJEMO Non-pejper EK o Srbiji danas pred članicama EU, u fokusu šest ključnih oblasti
Komentari01/06/2021
-13:16
Polugodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u ključnim oblastima u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji biće danas predstavljen državama članicama, saznaje Euronews Srbija u Evropskoj komisiji.
Delovi dokumenta, u formi non-pejpera objavljeni su juče u medijima, a u njima se konstatuju oblasti u kojima je zabeležen napredak, kao i oblasti u kojima su i dalje evidentna kašnjenja ili nedostaci, a pre svega kada je reč o nezavisnost pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodi medija i postupanju sa ratnim zločinima.
U EK za Euronews Srbija kažu da izeštaj, po uobičajenoj praksi, neće objaviti, ali da će danas biti predstavljen državama članicama.
"Ovo je deo dvogodišnje procene komisije o napretku Srbije u primeni zakona i osnovnim pravima u kontekstu pristupnih pregovora. Komisija objavljuje svoje procene stanja reformi koje pokrivaju sva područja pregovora o proširenju u svojim godišnjim izveštajima o napretku. Sledeći godišnji izveštaj o proširenju bi trebalo da bude objavljen na jesen", naveli su u EK.
Unsplash
U praksi, Evropska komisija radi izveštaje o stanju u oblasti vladavne prava u Srbiji dva puta godišnje, jednom u formi godišnjeg izveštaja o sveobuhvatnom napretku Srbije u procesu evrointegracija, koji se zvanično objavljuje, a drugi put u formi nezvaničnog dokumata tzv. "non pejepra" koji se daje zemljama članicma na razmatranje.
Na osnovu dobijeniih informacija članice EU razmatraju nove korake Srbije u procesu pristupnih pregovora i odlučuju po pitanju otvaranja novih poglavlja, odnosno klastera. Ovaj dokument dolazi uoči nove Međuvladine konfrencije sa EU koja će biti posvećena primeni nove metodologije pristupanja i koja je najavljena do kraja juna. Istovremeno, dolazi i uoči najava o otvaranju nekoliko novih
Do karaj juna najavljeno je da bi Srbija trebalo da održi novu Međuvladinu konfrenciju sa EU posvećenu primeni nove metodologije pristupanja, a do kraja godine i da otvori novih klastera, čime bi se Srbija nakon dve godine, koliko nije otvoreno ni jedno poglavlje, i konačno pomerila napred na svom evropskom putu.
Šta stoji u novom non-pejper izveštaju
Radio Slobodna Evropa (RSE) i novinska agencija Tanjug preneli su u ponedeljak detalje ovog izveštaja u koji su imali uvid.
Prema navodima Tanjuga, u izveštaju se navodi da je reč "razvoju događaja" u Srbiji u oblastima vladavine prava, pravosuđa i sloboda, koje su pokrivene ključnim pregovaračkim poglavljima 23 i 24, ali ne i o proceni njihovog uticaja na stanje vladavine prava u Srbiji.
Povezane vesti
Nekoliko je ključnih oblasti na koje se ovaj izveštaj odnosi - pravosuđe, borba protiv kriminala i korupcije, mediji, postupanje prema ratnim zločinima, osnovna prava i usklađivanje sa politikom EU.
Kako se navodi, potrebno je vreme da se oceni da li su brojne nedavne inicijative od formiranja nove Vlade, sprovode kako je predviđeno i daju li opipljive rezultate.
profimedia
U dokumentu se, kako prenosi RSE navodi da po prvi put pokušavaju da se identiifkuju napori vlasti u Srbiji kroz implementaciju preporuka koje proizilaze iz godišnjeg izveštaja o napretku koji je EK objavila u oktobru prošle godine.
U izveštaju se naglašava da su akcioni planovi utvrdili obaveze Srbije, uključujući i vremenske rokove kako bi se ispunila privremena merila EU za poglavlja 23 i 24. Podvlači se da se, za razliku od prethodnih izveštaja ove prirode, ovaj put ne koriste termini koji se odnose na kvalifikaciju kašnjenja u ispunjavanju obaveza (poput npr. "ozbiljna kašnjenja").
"Ovo 'resetovanje sata' ne znači da su duga kašnjenja koja su prethodno zabeležena nužno nestala", navodi se u dokumentu.
Dve godine bez otvorenog poglavlja
- Poslednje poglavlje otvoreno 27. juna 2019. godine i taj proces je praktično dve godine u zastoju.
- Promenom metodologije pridruživanja, poglavlja su grupisana u klastere, prvi klaster čine tzv. osnovna pitanja od kojih najviše zavisi i dalji tok pregovora.
- U tom klasteru nalaze se upravo poglavlja 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost, kojima se bavi i ovaj izveštaj.
- Pored ova dva, u prvom klasteru nalaze se i poglavlja 5 - javne nabavke, 18 - statistika i 32 -finansijski nadzor.
1. Pravosuđe
Kada je reč o napretku u oblasti pravosuđa, Evropska komisije konstatuje da Srbija radi na preporuci koja se odnosi na jačanje nezavisnosti sudstva i da je za to potrebana ustavna reforma koja je u toku. U izveštaju se konstatuje i da Srbija mora dodatno da radi na jačanju nezavisnosti pravosuđa.
"Izmenjena se interna pravila procedure Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a ostaje da se vidi da li su ove promene smanjile politički uticaj na pravosuđe", navodi se u izveštaju.
Povezane vesti
U dokumentu se navodi i da je nastavljeno sprovođenje nacionalnog programa smanjenja zaostalih sudskih predmeta (za period 2016–2020) te da ovo pozitivno utiče na efikasnost rada sudova.
Zamera se, međutim, pritisak i mešanje u istrage i sudske postupke, kao i uticaji koji politička akteri imaju u smislu komentarisanja istraga, sudskih postupaka, pa i nekih tužioca i sudija. Tabloidi, dodaje se, koriste informacije o tekućim istragama ili slučajevima, a to rezultira diskreditovanje članova pravosuđa ili tužilaštva
2. Borba protiv kriminala i korupcije
U oblasti borbe protiv korupcije i kriminala Evropska komisija navodi porast broja optužnica tužilaštva, ali i smanjenje broja konačnih presuda na osnovu optužnica.
Povezane vesti
Ističe se da još nije usvojena nova strategija za borbu protiv korupcije, što je jedna od preporuka Komisije. Kako se navodi, od isteka nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (2018) Srbija nema uspostavljen strateški okvir politike ili mehanizam koordinacije.
"GRECO (telo Saveta Evrope za borbu i prevenciju korupcije) je 2020. zaključio da je njihova preporuka o jačanju Agencije za borbu protiv kriminala i korupcije ispunjena na zadovoljavajuči način", stoji u tekstu izvešataja.
EPA/OLIVIER HOSLET
U oblastima policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji, Evropska komisija navodi da je neophodno kompletirati Kancelariju tužioca za organizovani kriminal.
Konstatuje se i da je oduzimanje imovine stečene kriminalom "na niskom nivou".
"Srbija još nije počela sa sprovođenjem preporuke koja se odnosi na jasno razdvajanje ovlašćenja i propisa u vezi sa prisluškivanjem komunikacija kod kriminalističkih istraga, s jedne strane, i u slučaju bezbednosnih potreba, s druge strane, a nije usporavljen ni mehanizam nadzora kako bi se izbegle zloupotrebe", konstaje se u izveštaju.
3. Mediji i primena medijskih zakona
Kada je reč o medijima, u svom izveštaju Evropska komisija poziva na punu primenu medijskih zakona u Srbiji, jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije i transpretnost u oblasti vlasništva i oglašavanja u medijima.
Konstatuje se da je Srbija u decembru 2020. godine usvojila akcioni plan za medijsku strategiju i uspostavila dve radne grupe - za nadgledanje primene strategije i bezbednost novinara. Istovremeno, navodi se da zabrinjavaju slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima.
"Kada je reč o preporuci koja se odnosi na ukupno medijsko okruženje i dalje zabrinjavaju slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima, a neometana slobode izražavanja treba da bude dalje ojačana u praksi", navodi se u tekstu izveštaja.
Konstatuje se i da je planirano do kraja 2022. godine primeni medijska strategija koja bi trebalo da reši pitanje političkog i ekonomskog uticaja na medije, finansiranja i transparetnosti vlasičke strukture.
4. Postupanje sa ratnim zločinima
Evropska komisija naglašava u dokumentu da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (naslednik Haškog tribunala), kao i da potpuno prihvati i sprovodi njegove presude i odluke.
Kada je reč o regionalnoj pravnoj saradnji, u izveštaju stoji da postoje bilateralni sporazumi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, da je saradanja sa BiH rezultirala sa pet optužnica u Srbiji, ali da sporazum sa Hrvatskom još nije pokazao nijedan opipljiv rezultat.
U poglavlju koji se tiče nestalih lica piše da je nastavak dijaloga Srbije i Kosova u julu prošle godine "dao novi podsticaj" radu Međunarodnog komiteta Crvenog krsta kao predsedavajućem radne grupe za nestala lica, koji je održao tri sastanka u toku 2020 godine. To je, kako stoji, dovelo do zajedinčkog iskopavanja na lokaciji Kiževak, na jugu Srbije, uz podršku Međunarodne komisije za nestala lica i EULEX-a.
5. Usklađivanje sa politikom EU
Polugodišnji Izveštaj EK konstatuje i da je potrebno dalje usklađivanje vizne politike Srbije sa EU kada je reč o trećim zemljma i da politika Srbije i dalje nije u potpunosti usklađena sa politikom EU.
"Srbija se nije razišla od vizne politike EU, ali takođe nije preduzela konkretne korake da se dalje uskladi sa njom", zaključuje se u dokumentu sa ocenom da je stanje u ovoj oblasti nepromenjeno.
Unsplash
Ističe se da je je ratifikovan sporazum o zajedničkom upraljanju granicma sa Fronteksom koji će omogućiti raspoređivanje evropskih timova graničara na granicama Srbije sa EU. Srbija je u izveštaju pozitivno ocenjena kada je reč o migrantskoj politici.
"Srbija uspešno upravljala povećanim migratornim pritiscima, uključujući i uticaj korona virusa na migrante", stoji u dokumentu.
6. Osnovna prava i slobode
Kada je reč o poštovanju osnovnih prava i sloboda, ukazuje se ukazuje na nedovršeno formiranje kancelarija ombusdmana i povrenika za informacije od javnog značaja kao i pripadajučih zakona.
Strategija protiv diskriminacije, dodaje se, kasni, dok su preporuke o pravima manjima delimično primenjene.
Preporuka za vas
Komentari (0)