Ministarka pravde: Referendum krajem januara, promena Ustava u februaru 2022.

Komentari

Autor: Tanjug

06/11/2021

14:52

Ministarka pravde: Referendum krajem januara, promena Ustava u februaru 2022. - Copyright Tanjug/Sava Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

U narednih nekoliko meseci Srbija će promeniti odredbe Ustava koje se odnose na pravosuđe, ukoliko predložene ustavne amandmane građani potvrde na referendumu, koji bi trebalo da se održi krajem januara 2022. godine.

O očekivanim efektima ustavnih promena, danas je u emisiji "Zakon 1 na 1" na televiziji Tanjug govorila ministarka pravde Maja Popović, napominjući da se amandmani donose u interesu građana Srbije i veće pravne sigurnosti.

"Prvi i osnovni cilj promene Ustava je postizanje maksimalne nezavisnosti pravosuđa - nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva. To će se na prvom mestu postići isključenjem političkih vlasti-izvršne i zakonodavne, iz odlučivanja o izboru sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, kao i iz odlučivanja o prestanku njihove funkcije.

Na taj način biće ojačana vladavina prava i povećana pravna sigurnost u našoj zemlji", precizirala je Popović.

Takav pravni ambijent, prema njenim rečima, uticaće povoljno i na razvoj ekonomije, a naročito na još veći priliv stranih investicija, jer strani investitori traže države u kojima vlada pravna sigurnost.

"To će imati za posledicu kontinuirani porast standarda građana", istakla je ministarka pravde.

Pored toga, promene Ustava u oblasti pravosuđa su od značaja i za dalji proces evropskih integracija Srbije, reformu pravnog sistema, kao i uslov za ispunjavanje značajnog broja preporuka Grupe država protiv korupcije (GREKO), čime bi se omogućilo da Srbija više ne bude na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja u oblasti sprečavanja korupcije.

Osvrućući se na izradu amandmana na Ustav i kao Nacrt ustavnog zakona za njihovo sprovođenje, Popović je ukazala na veliki doprinos Radne grupe, koju je obrazovao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine na čelu sa predsednicom Odbora Jelenom Žarić-Kovačević, u kojoj su učestvovali, pored ostalih, profesori Pravnog fakulteta u Beogradu - Vladan Petrov i Bojan Milisavljević, kao i predstavnici Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije - Dragana Boljević i Goran Ilić.

Predlozi ustavnih amandmana su, prema rečima ministarke, u okviru Radne grupe izrađeni u demokratskoj i vrlo konstruktivnoj atmosferi uz visok stepen konsenzusa.

"To je rezultiralo i kvalitativno velikim iskorakom u odnosu na prethodni Nacrt ustavnih amandmana iz 2018. godine, što potvrđuju i oni koji su upućivali izvesne kritike tom nacrtu", napomenula je Popović.

Nova rešenja ustavnih amadmana, kako je istakla, usvojila su i kvalitetne predloge predstavnika strukovnih udruženja, koji istovremeno zadovoljavaju i evropske standarde i konkretne potrebe našeg sistema.

Pored ostalih, prihvaćen je predlog strukovnih udruženja da bude veće učešće sudija i javnih tužilaca u sastavu Visokog saveta sudstva (VS S) i Visokog saveta tužilaca (VST), kao organa koji su nadležni da biraju i razrešavaju sudije i javne tužioce.

Ta rešenja, koja nisu jedina potekla od strukovnih udruženja, trebalo bi da omoguće, ne samo veću nezavisnost sudija i samostalnost javnih tužilaca, već i njihovu veću odgovornost, pa i jačanje svesti o toj odgovornosti.

"Dakle, ne služe ona da bi sudije same sebe birale ili same sobom upravljale bez ikakve odgovornosti, već da se sudijama i javnim tužiocima pruži prilika da, zajedno sa istaknutim pravnicima, članovima VS S i VST, biraju najbolje kandidate, stručne i odgovorne ljude. To je proces, ali ova predložena rešenja nužan su uslov za otpočinjanje tog procesa", istakla je ministarka.

Usvojena većina preporuka Venecijanske komisije

Ona je potvrdila da je usvojena većina preporuka Venecijanske komisije Saveta Evrope iz pozitivnog mišljenja o predloženim ustavnim amandmanima i Nacrt ustavnog zakona za njigovo sprovođenje, te da je novi tekst poslat 26. oktobra na urgentno mišljenje toj komisiji.

"To nije suvišan potez, niti on dovodi u sumnju pozitivno mišljenje koje smo dobili. Taj zahtev za još jedno urgentno mišljenje je i potez kojim država pokazuje da politiku zaista želi da maksimalno ukloni iz oblasti pravosuđa, u skladu sa najboljim evropskim standardima", naglasila je Popović.

Ukazala je, da je pre razmatranja Predloga akta o promeni Ustava neophodno da bude donet novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi za koji je u toku pribavljanje novog urgentnog mišljenja Venecijanske komisije, jer je pretodno sadržalo određene pohvale, ali i brojne preporuke za unapređenje teksta.

Nacrt ovog mišljenja Venecijanska komisija će pripremiti najverovatnije oko 10. novembra 2021. godine, pa se, kako je navela, očekuje da do kraja novembra ili početkom decembra Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi bude usvojen u Narodnoj skupštini, u zavisnosti od toga da li će taj zakon biti upućen na razmatranje i odlučivanje skupštini po hitnom ili redovnom postupku.

Posle usvajanja Zakona o referendumu, a pre donošenja Akta o promeni Ustava, neophodno je da bude izabrano šest članova Republičke izborne komisije (RIK) i njihovih zamenika iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces, kako bi referendum mogao da bude sproveden, ukazala je ministarka pravde.

Ukoliko Akt o promeni Ustava bude usvojen u Narodnoj skupštini 2/3 većinom glasova od svih narodnih poslanika, biće stavljen pred građane radi potvrđivanja na referendumu.

O Aktu o promeni Ustava Narodna skupština bi mogla da se izjasni oko 10. decembra 2021. godine, a potom bi referendum mogao da se sprovede najranije 45 dana od dana raspisivanja referenduma, a najkasnije 60 dana od dana usvajanja Akta o promeni Ustava u Narodnoj skupštini - 23. ili 30. januara 2022. godine, navela je Popović.

Ako Akt o promeni Ustava bude potvrđen na referendumu pristupa se njegovom proglašljenju u Narodnoj skupštini, a nakon toga i donošenju Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava koji prethodno utvrđuje Odbor za ustavna pitanja.

"To će biti u istom danu kada se proglašava i Akt o promeni Ustava - u prvoj polovini februara 2022. godine", precizirala je Popović.

Prema njenim recima, novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi će sadržati znatno preciznije načelne odredbe, kao što su načelo vladavine prava, zabranu sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative u periodu ratnog i vanrednog stanja, odredbe o slobodi izjašnjavanja i slobodi učešća, biće precizno propisane vrste referenduma, kao i pitanja koja mogu da budu predmet referenduma.

Takođe, Zakon će sadržati odredbe o referendumskoj kampanji, a najveća promena će biti produžavanje rokova za izjavljivanje prigovora, odlučivanje o prigovoru, kao i izjavljivanje i odlučivanje o žalbama u upravnom sporu koji je pokrenut protiv rešenja Republičke izborne komisije kojim se odbija prigovor, naglasila je Popović.

Da bi bio potvrđen, Akt o promeni Ustava treba da bude potvrđen na referendumu većinom glasova izašlih birača, a ministarka pravde očekuje da bi, s obzirim na rokove koji su predviđeni Ustavom, kao i rokove koji će biti propisani Zakonom o referendumu, on biti održan u januaru 2022. godine.

Popović je dalje ukazala da će nakon promene Ustava biti doneti novi zakoni i to: Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaca.

"Kad se donesu ovi zakoni i počne njihova primena, počeće da se osećaju i prvi efekti ustavnih promena. Treba biti strpljiv, jer su ove promene kapitalne, pa će biti potrebno i neko vreme da se osete pravi pozitivni efekti", naglasila je Popović.

Sigurna je da će ustavne promene proizvesti dalekosežno pozitivne efekte i da će, pre svega, postepeno da se vraća poverenje građana u pravosuđe, što je od ključne važnosti.