Potraga za nestalima: Priština najavila iskopavanja na Košarama gde se sumnja da je masovna grobnica srpskih vojnika

Na Kosovu i Metohiji se još 1.639 osoba vode kao nestale, a samo u mrtvačnici u Prištini se nalazi oko 400 neidentifikovanih tela. Tokom ove godine, identifikovana je samo 21 nestala osoba, a u istom periodu su vršena iskopavanja masovnih grobnica u Kiževiku kod Raške, u Kosovskoj Mitrovici i u selu Dren, gde se sumnjalo da su masovne grobnice Albanaca, dok potrage za nestalim Srbima nije bilo već nekoliko godina.

Pre nekoliko dana Institut za sudsku medicinu iz Prištine najavio je da će uskoro početi iskopavanja nekoliko lokacija za koja se sumnja da su masovne grobnice Srba. Prvo mesto gde bi trebalo da započne iskopavanje masovne grobnice je karaula Košare, gde je vođena bitka od 9. aprila do 14. juna 1999. godine, kada je poginulo 108 pripadnika tadašnje vojske Jugoslavije i preko 200 pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Posle te bitke, nestalima se smatraju sedmorica vojnika tadašnje jugoslovenske vojske. Za srpsku stranu, nema sumnje da se na Košarama nalazi masovna grobnica poginulih vojnika.

"Košare su nešto što je dokumentovano njihovim dokumentom, pripadnici OVK pokazuju mesto, mi smo dali film Prištini gde se vidi lokacija gde se kopa grobnica za sahranjivanje onih koje mi danas tražimo. Da li treba nešto više i bliže?", rekao je za Euronews Srbija Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije.

Na kojim lokacijama će se tragati?

I pored najave iskopavanja na nekoliko lokacija, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Kosova Adnan Hoti, smatra da ih ne treba otkrivati zbog, kako je rekao, uznemiravanja njihovih porodica.

"Većina naših institucija, manje više znaju koje su to lokacije, a posebno delegacija iz Beograda, jer su neke od lokacija zahtevi delegacije iz Beograda. A jedna od njih koju mogu da spomenem bez problema je i Košare, koja nam je u radnoj agendi i verujem da ćemo ubrzo tamo otići. Trenutno radimo na četiri lokacije na jednom drugom mestu, negde drugde na teritoriji Kosova", naveo je Hoti.

Osim Košara, srpska vladina komisija za nestale, nije upoznata sa drugim lokacijama.

"Ono što ja u ovom trenutku zvanično nemam, ni koje su lokacije i to je ono što me zabrinjava iz razloga zato što mi imamo već desetak lokacija koje su više godina predate prištinskoj strani i očekujemo da dobijemo poziv da zajedno, po pravilima našim po kojima radimo budemo prisutni na proveri svih tih lokacija", rekao je Odalović i dodao da Srbija ispunjava sve zahteve prištinske strane i da pretražuje svaku sumnjivu lokaciju.

Sa druge strane, Radonjićko jezero, okolina Prizrena, Suve Reke, Gnjilana, Istoka, Kline, samo su deo lokacija na kojima su, kako se sumnja sahranjeni ubijeni Srbi, ali pretraga na tim mestima nije počela.

"Na Kosovu od rata do 2018. godine potpunu nadležnost za ekshumaciju su imali UNMIK i EULEX. Dakle, domaće kosovske institucije nisu imale nadležnosti da istražuju te lokacije, ali su UNMIK i EULEX većinu ovih lokacija koje se pominju i za koje je stigao nalog već istražili, ne jednom, već dva do tri puta. Mi smo spremni kao Komisija, zbog porodica nestalih, da ponovo odemo na te lokacije i da istražimo ukoliko možemo naći ili imati neki pozitivni rezultat", kaže za Euronews Srbija Adnan Hoti.

Porodice gube nadu i poverenje

Zbog pogoršanja odnosa između Beograda i Prištine, porodice nestalih gube nadu i poverenje, a civilni aktivisti kažu da je humanitani problem postao politički.

Bekim Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo rekao je za Euronews Srbija da je vrlo dobra činjenica da se svi služe jedinstvenom listom.

"Znamo da se ti njihovi sastanci redovno odvijaju, tako da možemo da kažemo je saradnja na nivou, ali poslednjih nekoliko godina zapravo nismo videli neki veliki pomak što je nas navelo na razmišljanje da ne postoji dovoljna politička volja da se otkrivaju sve masovne i pojedinačne grobnice. Znači, jeste bilo saradnje, ali neko vreme su nedostajali rezultati", rekao je Bljakaj.