Izveštaj EK obuhvatio i spoljnu politiku Srbije: Koji potezi su bili u suprotnosti sa stavovima EU

Komentari

Autor: N. Z.

25/10/2021

09:50

Izveštaj EK obuhvatio i spoljnu politiku Srbije: Koji potezi su bili u suprotnosti sa stavovima EU - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Novi godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije zvaničnici u Beogradu su ocenili kao pozitivan. Kako su istakli, njime je poslata poruka ohrabrenja na putu ka članstvu u EU. Međutim, na tom putu se, između ostalog, od Srbije očekuje usklađivanje sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom, a deo izveštaja koji se odnosi na to izazvao je pažnju javnosti. Kako se navoodi, stpepen usaglašenosti tokom 2020. godine je bio 56 odsto, ali je u 2021. u izvesnoj meri porastao. Sa kojim stavovima EU se Srbija saglasila, a sa kojim nije?

Evropska komisija je 19. oktobra predstavila izveštaj o napretku Srbije u ispunjavanju kriterijuma za članistvo u Evropskoj uniji. U dokumentu se preporučuje otvaranje dva nova klastera u okviru pregovora, a to su klasteri 3 i 4.

Pozitivan signal iz Brisela, međutim, za sobom nosi i niz preporuka i zadataka u narednom periodu, jer, prema oceni Komisije, Srbija ni za jedno od ukupno 33 pregovaračka poglavlja nije dobila višu ocenu u odnosu na izveštaj od prethodne godine.

Procenat danas nešto bolji

Kada je reč o klasteru "spoljni odnosi" u pregovorima Srbije i EU, ukupni obrasci, kako se navodi u izveštaju, ostali su uglavnom nepromenjeni.

Međutim, tokom 2020. godine stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama visokog predstavnika u ime odluka EU i Saveta iznosila je 56 odsto, ali je, prema podacima od avgusta 2021, taj procenat porastao na 61. Srbija je, takođe, nastavila da učestvuje u misijama i operacijama EU za upravljanje krizama u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

U izveštaju se izdvaja nekoliko primera u vezi sa usklađivanjem. Na primer, navodi se da kada je reč o Belorusiji, Srbija se jeste usaglašavala sa deklaracijama i sa delom restriktivnih mera (zabrana preletanja vazdušnog prostora EU i pristupa aeodromima EU).

Sa druge strane, napominje se da je Srbija nastavila sa neusaglašavanjem sa deklaracijama EU u vezi sa Hongkongom i sa sankcijama protiv Rusije. Uz to se navodi da je Beograd nastavio da razvija intenzivne odnose i strateško partnerstvo sa brojim zemljama sveta, uključujući Rusiju i Kinu, te da su nastavljeni česti kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete.

Navodi se primer vojnih vežbi "Slovensko bratstvo" sa Rusijom i Belorusijom, dopremanja beloruskih aviona "mig 29", te bliski odnosi i pomoć tokom pandemije kovida 19.

U izveštaju se dodaje da bi Srbija trebalo u narednom periodu da poboljša svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i da izbegava akcije koje su u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politici. Povećanje stope usklađenosti tokom 2021. je pozitivan korak, ocenjuje se.

Takođe, dodaje se da bi trebalo da usvoji akcione planove za sprovođenje novih nacionalnih bezbednosnih i odbrambenih startegija, na način koji u potpunosti odražava orijentaciju Srbije prema EU u ovim oblastima.

Napredak u odnosu na nekoliko tema

U polugodišnjem izveštaju, odnosno Analizi usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom 2021. godine, koju je pre nekoliko meseci objavio ISAC fond navodi se da je EU od 1. januara do 30. juna izdala ukupno 45 spoljnopolitičkih deklaracija sa kojima je tražila od država kandidata za članstvo i država partnera da se usaglase.

Od 45 deklaracija, Srbija se uskladila sa 24, što znači da je u prvih šest meseci ove godine stopa usaglašavanja Srbije iznosila 53 odsto. Najmanje usaglašavanja u vezi je sa deklaracijama koje se odnose na dešavanja u Rusiji i Kini. Na primer, Srbija se nije usaglasila ni sa jednom deklaracijom u vezi sa situacijom u Hongkongu.

Iako je procenat gotovo isti kao i prethodnih godina, autori studije navode da određeni pomak postoji - on se tiče tema o kojima su donošene deklaracije u vrhu Evropske unije.

Naime, napredak u vezi sa Belorusijom je bio očigledniji, a najznačajnije poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu došlo je u pogledu Mjanmara. Srbija se uskladila sa jednom političkom deklaracijom i tri u vezi sa restriktivnim merama.

"Čini se da je u ovom slučaju Srbija odlučila da napusti interese svojih partnera (pod pretpostavkom da se Beograd u prošlosti nije uskladio zbog ruskih i kineskih interesa) ili svoje sopstvene, te da demonstrira EU da postoji neka volja za poboljšanje", navode autori analize.

Ističe se i da se Srbija uskladila sa deklaracijama u vezi sa Nikaragvom i Zimbabveom, koje su u prošlosti bile "problematične teme".

Usklađenost Srbije i ostalih kandidata

U prvoj polovini 2021. godine usklađivanje Srbije nije bilo najlošije od kandidata i potencijalnih kandidata sa zapadnog Balkana, jer je prvi put Bosna i Hercegovina imala niži rezultat, 42 odsto, dok je Srbija nešto bolja sa 53 odsto.

Ostale tri države imaju stopu usklađenosti preko 90 odsto. Kao i obično, usklađivanje Turske je mnogo lošije i u prvih šest meseci ove godine iznosilo je 16 odsto, ali Turska je specifičan slučaj jer se njen pristupni proces tretira drugačije, navodi se.