Igre 
Brnabić na generalnoj debati UN: Srbija stvara savezništva na Balkanu, ali drugi to remete
Komentari25/09/2021
-01:33
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je u Njujorku da su neka od hitnih i izuzetno emotivnih pitanja na Balkanu na lokalnom nivou i dalje nerešena, kao i da Srbija nastoji da stvaranjem savezništava, kao što su inicijative Berlinski proces ili Otvoreni Balkan, to promeni, ali da drugi pokušavaju da poremete te procese.
Na generalnoj debati svetskih lidera u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN Brnabić je poručila da će Srbija i dalje unapređivati saradnju širom Balkana, kroz dve pomenute inicijative, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljom integracijom regiona.
"I dok se trudimo da izmenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem savezništava kroz inicijative kao što su Berliniski proces ili Otvoreni Balkan, čemu je Srbija naročito posvećena, drugi pokušavaju da poremete te procese, i umesto da se usredsrede na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost, kolika god da je moguća cena toga", rekla je Brnabić.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Osvrnula se i na aktuelnu situaciju na severu Kosova i Metohije gde je Priština poslala specijalne jedinice Rosu zbog novih pravila oko registratskih tablica.
"Ovo je još jedno kršenje Briselskog sporazuma, a ovo pokazivanje nasilja je dovelo do krize. Ugrozilo je sistem slanja namirnica i lekova Srbima. Lokalni Srbi koji su se mirno protivili novom pravilu, dobili su odgovor u obliku suzavca i policijskog nasilja. To ozbiljno ugrožava lokalnu i regionalnu stabilnost".
Ona je apelovala na Međunarodnu zajednicu i na Evropsku uniju, kao zajednicu koja garantuje Briselski sporazum, da insistira na tome da privremene institucije u Prištini počnu da poštuju sve postignute sporazume.
"Uprkos svim tim izazovima, i provokacijama, Srbija je i dalje želi da pronađe rešenje koje će dovesti do mira i stabilnosti. Dijalozi i poštovanje postignutih sporazuma, jedini su načini za režavanje otvorenih pitanja. Gotovo devet godina posle Brislskog sporazuma, prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, osnivanje Zajednice srpskih opština, što je bila glavna tačka tog sporazuma, još nije ni započeto".
Povezane vesti
Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalni integritet, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti kada je u pitanju očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti.
Poseban značaj, istakla je, pridajemo aktivnostima misije UN na Kosovu i Metohiji i očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.
Kaže da smo ove godine zajednički došli do odlučujućeg trenutka u našoj istoriji i da je covid-19 naše temelje uzdrmao u potpunosti, kao i da smo sve više svedoci klimatskih promena, ali i da se vide značajne promene u globalnim partnerstvima i savezništvima, trgovinski ratovi između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta, i sveukupna neizvesnost, čije su razmere, kako je navela, bez presedana.
Govoreći o kovidu 19, ukazala je da je pandemija na videlo iznela kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja, zapretila da izbriše napredak koje su mnoge nacije postigle, kao i da je dovela nacije na raskrsnicu između izolacije i saradnje, panike i nade, između haosa i reda.
Predočila je da je pandemija, što se tiče Srbije, pretila da podrije sve što je postignuto u proteklih sedam godina, da smrvi sve rezultate i dostignuća teških reformi, ali da se Srbija čvrsto držala.
"Reforme koje smo preduzeli u vremenima pre kovida učinile su nas otpornijim nego ikada pre. Fiskalna konsolidacija i budžetski suficit koje smo imali, efikasno i predvidljivo investiciono okruženje doneli su nam spas od recesije tokom pandemije i omogućile nam da budemo u stanju da pružimo pomoć svojim građanima i svojoj privredi tokom tih, najtežih vremena", istakla je premijerka Srbije.
Povezane vesti
Ekonomska stabilnost
Brnabić je naglasila da je Srbija uprkos svim efektima krize uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost i da je 2020. zabeležila pad BDP-a od samo 0,9 odsto, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi, kao i da je javni dug ostao ispod 60 odsto BDP-a, a prosečna plata nastavila rast od gotovo 10 odsto, kao i broj zaposlenih za više od tri odsto.
"Ove godine, oporavak je bio snažniji nego što se očekivalo, naš BDP porašće za približno sedam odsto ili čak više", navela je ona.
Naglasila je da nam je inovativni napredak koji smo postigli omogućio da diverzifikujemo svoje kapacitete kada se pojavio virus - kroz eUpravu, onlajn nastavu i digitalne udžbenike ili kroz centralni softverski sistem za uspešno uvođenje vakcinacije.
Povezane vesti
"Naša odluka da geopolitiku ostavimo po strani, a ljude postavimo u središte naših politika je razlog iz kojeg smo mogli brže da dođemo do vakcina od mnogih drugih nacija. Nismo vršili diskriminaciju proizvođača i nije nas zanimalo da li su vakcine sa Istoka ili Zapada. Naš izbor je bio da pregovaramo sa svim proizvođačima čije su vakcine regulatorna tela smatrala bezbednim. Takva otvorenost dala nam je mogućnost da vakcine kupujemo iz čitavog sveta, dajući svojim građanima jedinstvenu slobodu da biraju koju vakcinu bi najradije primili", kazala je predsednica srpske Vlade.
Srbija veruje u solidarnost među nacijama
Premijerka Brnabić je poručila da Srbija veruje u solidarnost između nacija, multilateralizam i pružanje pomoći drugima u nevolji i da je od početka ove godine pomagala u vakcinaciji svoje susede i sve druge u nevolji.
Ukupno, Srbija je donirala ili rasporedila više od milion doza vakcina, od kojih 230.000 za region, 300.000 za strane državljane koji dođu u Srbiju radi vakcinacije, kao i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije, navela je Brnabićeva i poručila da će Srbija to i dalje činiti.
"Iz tog razloga smo, takođe, preduzeli korake ka nabavljanju tehnologije za proizvodnju najmanje dve vrste vakcina protiv kovida 19 kako bismo doprineli poboljšanju globalne dostupnosti vakcina da bismo svi bili bezbedni i pobednici. Međutim, kao što su tokom ovog zasedanja Generalne skupštine rekli visoki zvaničnici nekih od najvećih nacija, postoje druga hitna pitanja kojima svi mi i dalje treba da se bavimo bez ikakvog odlaganja i odvažno, a to su klimatske promene. Srbija je udvostručila napore da postane bezbednija i čistija zemlja za svoje građane", navela je ona.
Srbija je snažno posvećena sprovođenju ciljeva održivog razvoja i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, poručila je Brnabić i istakla da će Srbija nastaviti da aktivno radi na ispunjenju svojih obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama.
"Već smo objavili svoju nameru da emisiju gasova sa efektom zelene bašte smanjimo za najmanje 33,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13,2 odsto u poređenju sa 2010. godinom, što trenutno uvršavamo u svoje strateške dokumente o energetici i klimi", ukazala je Brnabić.
Na svom putu ka EU, koja je njen strateški spoljnopolitički cilj, Srbija će, kako je naglasila, nastaviti da sprovodi reforme u oblasti vladavine prava.
Podsetila je da će Srbija biti domaćin obeležavanja 60. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih, održane u Beogradu 1961. godine.
Zajedno da pobedimo ili zajedno da propadnemo
U zaključku je istakla da se Srbija tokom proteklih sedam godina preobrazila.
"Pokrenuli smo ekonomsku obnovu, stvorili prilike za mlade i tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u svetu. Napredak koji smo ostvarili omogućio je Srbiji da se na bolji način suoči sa pandemijom i preživi je. Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od kovida i održiva obnova neće biti nastavljeni ukoliko se pitanjima, bila ona stara ili nova, ne pozabavimo zajedničkim snagama i postupanjem u duhu saradnje na međunarodnom nivou", navela je premijerka.
Kako kaže, ova pandemija nas je naučila jednoj važnoj lekciji: dok nismo svi na sigurnom, niko nije siguran. Tako da možemo zajedno pobediti - bez obzira na to koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike ili Australiji, ili da zajedno propadnemo. A ako ništa drugo, pandemija COVID-19, kao i pitanje klimatskih promena bi trebalo bi da nas nauče da se držimo zajedno.
Govori lidera traju 15 minuta
Generalna debata u sedištu UN počela je 21. septembra, a završava se 27. septembra.
Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN definisana je kao: "Izgradnja otpornosti kroz nadu - radi oporavka od kovida-19, ponovne izgradnje održivosti, odgovora na potrebe planete, poštovanja prava ljudi i oživljavanja UN".
Debata je posvećena okončanju pandemije i redefinisanju globalne ekonomije kako bi ona po okončanju pandemije bila što zdravija po planetu.
Govori svetskih lidera po protokolu traju najviše 15 minuta.
Kastro drži rekord
Libijski lider Moamer Gadafi je, međutim, 2009. godine govorio više od sat i po, a rekord u dužini govora je postavio bivši kubanski lider Fidel Kastro čije je govor 1969. trajao čak četiri sata i 29 minuta.
Za razliku od prethodne godine kada su se lideri zemalja članica obratili na tom skupu putem snimljenih video poruka zbog pandemije koronavirusa, ove godine je dozvoljeno fizičko prisutvo predstavnika svake zemlje.
Tokom zasedanja Generalne skupštine od 21. do 30. septembra, mogu da prisustvuju dva predstavnike svake zemlje, dok na generalnoj debati pored govornika mogu da budu još tri člana svake zemlje.
UN su uvele takozvani "sistem časti", što znači da svako ko uđe u skupštinsku salu mora da se izjasni da li je vakcinisan, ali ne mora da pokaže dokaz o vakcinaciji.
Komentari (0)