GS UN bez Makrona - skup svetskih lideri u senci spora Francuske i tri sile koji verovatno neće ni biti potegnut

Svetski lideri vratili su se u sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku, kako bi nakon  prošlogodišnjeg onlajn događaja, uživo učestvovali u 76. Generalnoj skupštini, koja je počela juče. I dok su prošlog puta zbog onlajn zasedanja učesnici Skupštine snimali svoja obraćanja, ovog puta su se uživo obraćali okupljenima.

Tako je pred generalnom skupštinom UN prvog dana, prvo generalni sekretar te organizacije Antonio Gutereš pozvao svet da se probudi, jer je kako kaže, na ivici je ponora, da bi potom u prvom obraćanju kao predsednik SAD-a, Džo Bajden uveravao prisutne da ne želi novi hladni rat i svet podeljen na blokove, već dijalog i sa zemaljama sa kojima Amerika nema tako dobre odnose, te obećao dodatne fondove za borbu protiv klimatskih promena. 

Prisutnima se obratio i predsedik Kine Si Điping koji je rekao da ova zemlja neće da nastavi sa ulaganjem u nove projekte u inostranstvu bazirena na uglu, a predsednik Turske Redžep Tajp Erdogan ukazao je na svetski problem sa migrantima.

Pandemija koronavirusa i klimatske promene kao i njene posledice na svet jedne su od aktuelnih pitanja na 76. Generalnoj skupštini UN u Njuroku, rekao je za Euronews Srbija docent Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka. 

Nakon prvog dana, smatra, da glavne poruke treba naći u sastancima na marginama, i da  odsustvo francuskog predsednika Emanuela Makrona treba shvatiti kao poruku SAD i o tome šta misli o novom strateškom sporazumu između ove zemlje sa Velikom Britanijom i Australijom.

Analizirajući prvi dan, Nedeljković je rekao da će se, pored aktuelnih pitanja na sednici raspravaljati i o tenzijama koje rastu između SAD i Kine, kao i da će biti pokrenuto pitanje Avganistana pod vladavinom talibana.

Tanjug/AP/Evan Vucci

Nedeljković je ukazao da pažnju zapravo treba posvetiti susretima koji se odvijaju na marginama, i da se tu pronalaze prave poruke ovog skupa, a ne u zvaničnim obraćanjima.

Međutim, kako objašnjava, treba imati u vidu da je broj takvih sastanaka, zbog epidemije koronavirusa, smanjen u poređenju sa prethodnim godinama.

"Bajden je na marginama proveo tek nekoliko sati i susreo se samo sa premijerima Australije i Velike Britanije. Suštinski, obraćanja tokom trajanja Skupštine UN nisu toliko značajna, jer je reč o već unapred napisanim govorima, reč je o zastarelom formatu. Poenta su upravo sastanci na marginama, kojih zbog pandemije i neće biti baš previše", smatra Nedeljković.

Kako dalje objašnjava, glavno pitanje ove godine verovatno neće biti ni potegnuto, a reč je o novom strateškom sporazumu između SAD, Velike Britanije i Australije koja je podigla buru u međunarodnoj zajednici, pre svega u Francuskoj koja mu se protivi. 

Zapravo Austarlija je imala dogovor sa Francukom koji je bio vredan 90 milijardi dolara o zameni zastarele podmoričke flote "kolins", međutim odjavila ga je uprvo zbog novog sporazuma sa SAD, Velikom Britanijom.

"Značajno bi bilo da se lideri Francuske, Australije, Ujedinjenog kraljevstva i SAD sastanu i reše spor oko nove američke strategije u pogledu idijsko-pacifičkog regiona. Međutim, zbog toga što svi nisu tu, neće se ni desiti, pa zbog toga i odsustvo Emanuela Makrona iz Njujorka je na neki načn poruka Bajdenu", objašnjava Nedeljković.

"Bajdenov govor podseća na one iz predsedničke kampanje"

Inače, u svom prvom obraćanju Generalnoj skupštini Bajden je rekao SAD radi sa saveznicima na novim strateškim koceptima, kao i na odnosima sa EU i pitanju sprečavanja Irana da spreče pribavljanje nuklearnog oružja. 

"Mi smo spremni na potpunu usklađenost sa sporazumom, ako se i oni vrate", rekao je Bajden koji se osvrnuo i na povlačenje SAD iz Avganistana prošlog meseca čime je okončan najduži Američki rat.

Komentarišući prvi Bajdenov nastup, Nedeljković kaže da u svom zvaničnom obraćanju on zapravo nije rekao ništa novo, i da njegov govor dosta podseća na nedavnu predsedničku kampanju koju je vodio.

"Njegov ton je bio poprilično pomirljiv. Zanimljvo je da Kinu nije ni jednom napomenuo imenom, i pored toga što je ranije nagovestio da SAD ne teži da uđe u novi, hladni rat sa nima. Ponovio je govore iz kampanje gde je rekao da će Amerika da nastavi da teži liderstvu, kao i da će pomagati razvoj nerazvijenih država, kao i da će nastaviti borbu protiv pandemije koronavirusa", ocenjuje Nedeljković.

Tanjug/AP/Evan Vucci

Komentarišući snimljenu izjavu kineskog predsednika Si Đinpinga u kojoj je obećao da Kina više neće ulagati u projekte u inostranstvu koje su bazirane na uglju, Nedeljković je ocenio da je njegov govor nedefinisan i neprecizan.

"Kilimatske promene i ekologija jesu u fokusu ovogodišnje GS UN. Međutim, on nam nije zapravo rekao da li će da nastavi da gradi elektrane u svojoj zemlji, jer treba da imamo u vidu da je reč o velikoj porvšini. Samo nam je potvrdio da neće graditi u inostranstvu, a to nije dovoljno", smatra on.

Inače, svetski lideri vratili su se u sedište Ujedinjenih nacija u Njujorku, kako bi nakon  prošlogodišnjeg onlajn događaja, uživo učestvovali u 76. Generalnoj skupštini.

Oni su prošlog puta zbog onlajn zasedanja učesnici Skupštine su snimali svoja obraćanja, dok su ovog puta, to činili uživo.

Gutereš pozvao svet da se probudi, prvi se obratio Bolsonaro

Događaj je otvorio generalni sekretar UN Antonio Gutereš koji je u svom obraćanju rekao da se nalazimo "na rubu ponora i da se krećemo u pogrešnom pravcu".

Tanjug/ Eduardo Munoz/Pool Photo via AP

Solidarnost nacija u rešavanju ovih i drugih problema "nedostaje u akciji baš onda kada nam treba najviše".

Tradicionalno, prva zemlja koja se obratila na Skupštini je Brazi čiji je predsednik Brazila Žair Bolsonaro bio u centru pažnje, jer je u Njujork došao nevakcinisan protiv korone.

Dvojica ministra iz njegovog kabineta objavila su sliku na društvenim mrežama na kojoj se vidi  Bolsonaro koji sa pomoćnicima jede picu na ulicama Njuroka, što je podstaklo komentare da u restorane mogu ući samo oni sa potvrdom o vakcinaciji.

Talibani traže da se obrate na Generalnoj skupštini UN

Talibani su zatražili da se obrate svetskim liderima pred Ujedinjenim nacijama, a za tu priliku odredili su njihovog portparola u Dohi Suhaila Šahina, koji bi bio avganistanski ambasador u Ujedinjenim nacijama, preneo je Rojters.

Talibanski ministar spoljnih poslova Amir Kan Mutaki zatražio je pismeno od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša da se njihov predstavnik pojavi u Njujorku.

Mutaki je zamolio da Šahin govori tokom godišnje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja se završava u ponedeljak 27. septembra.