Stručnjaci za Euronews: Koje neophodne reforme mora Srbija da sprovede na putu ka Evropskoj uniji
Komentari26/03/2025
-21:00
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je juče u Briselu, gde je prisustvovao radnoj večeri zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
Brojne teme bile su na stolu tokom večere koja je trajala sat i po u zgradi "Evropa" u Briselu. Pre svega, razgovaralo se o evropskoj budućnosti Srbije, ali i o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, kao i o situaciji u regionu, s obzirom na najnovija dešavanja u Bosni i Hercegovini, izvestio je novinar Euronews-a iz Brisela Nemanja Milutinović.
Niz tema na sastanku u Briselu vodio je ka glavnoj temi: Sprovođenju reformi
Tema je bio i zvučni top, o kojem je predsednik Srbije pokušao da uveri zvaničnike da nije korišćen, pozivajući Evropsku uniju da pošalje, kako je rekao, kogod želi da proveri te navode.
Predsednik Srbije je sinoć, nakon večere, održao konferenciju za medije, dok su predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen i predsednik Saveta EU Antonio Košta objavili kratka saopštenja na mreži X.
Oni su naveli da su imali važan sastanak sa predsednikom Vučićem, te da Srbija treba da sprovede reforme neophodne na putu ka Evropskoj uniji, posebno odlučne korake kada su u pitanju sloboda medija, borba protiv korupcije i izborni zakoni. "Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji," zaključili su evropski zvaničnici u gotovo identičnim saopštenjima objavljenim na X.
Kada je reč o tome šta je predsednik Srbije rekao, on je takođe govorio o reformama koje Srbija treba da sprovede u narednom periodu. On se nada da će u narednih mesec dana biti napravljeni pomaci u vezi sa zakonodavnim spiskovima, kao i u vezi sa REM-om i setom medijskih zakona. Vučić je rekao da Srbija mora brže da sprovodi reforme u oblasti vladavine prava, kako bi do kraja godine bio otvoren Klaster tri. Takođe, Vučić se nada da bi mogao da bude otvoren i Klaster dva.
Mnogo tema odnosilo se i na sam region, posebno u kontekstu razgovora o Bosni i Hercegovini. Vučić je rekao da je pre svega neophodno sačuvati mir i stabilnost u regionu. Tema je bila i aktuelna politička situacija u Srbiji.
Povezane vesti
Predsednik Vučić je sinoć rekao da za dva do tri dana dolazi FSB u Srbiju da proveri navode o korišćenju zvučnog topa, a za sedam dana i FBI. Takođe, uputio je poziv Košti i von der Lajen da i oni pošalju koga god žele iz Evrope kako bi se ta situacija ispitala. Kada je reč o novoj vladi Srbije, Vučić je rekao da bi u narednim danima trebalo da bude poznato da li će biti formirana nova vlada ili će se ići na nove izbore.
Saradnja EU i Srbije takođe je bila tema sinoćnih razgovora, posebno u oblasti ekonomije i mineralnih sirovina, s obzirom na zainteresovanost EU za mineralne sirovine iz Srbije.
Podsećamo, Evropska komisija juč je objavila prvih četrdesetak projekata, ali samo sa teritorije Evropske unije, koje će označiti kao strateški važne za EU. U narednim nedeljama bi trebalo da bude objavljena i lista projekata koji će dobiti status strateški važnih za EU van teritorije EU. Predsednik Vučić je sinoć rekao da će projekat Jadar biti na toj listi. Svakako, ostaje nam da sačekamo još nedelju ili dve i saznamo šta je Evropska unija odlučila.
Ceo prilog možete pogledati u video klipu ispod:
Minić: Nije pitanje tehničke pripremljenosti, nego suštinske spremnosti"
O tome kako aktuelna društvena i politička situacija utiče na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji govorila je za Euronews u emisiji "Tema jutra" nekadašnja predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, koja je na samom početku istakla povezanost između otvaranja klastera i političkog trenutka.
"Klaster tri je više puta bio najavljivan, ali se, nažalost, uvek završavao bezuspešno. Tehnički, to poglavlje je spremno za otvaranje. Očigledno, komisija je bila tog mišljenja, ali zbog trenutnih okolnosti u Srbiji, posebno sada, teško je verovati da bi Klaster 3 mogao da se otvori. Sve zavisi od političkog razvoja u Srbiji. U ovim okolnostima to je apsolutno nemoguće jer ne postoji saglasnost nekoliko zemalja", kaže ona i ukazuje na to da je čak i Evropski parlament reagovao.
"Stavovi Evropskog parlamenta i pojedinih grupacija nisu obavezujući, ali utiču na javno mnjenje i institucije Evropske unije. Čak postoji dopis važnih grupacija u Evropskom parlamentu koje su bile protiv toga da Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Košta imaju razgovore sa Vučićem", kaže ona i podseća kako je sastanak u Briselu iniciran od strane predsednika Vučića.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Nekadašnja predsednica Evropskog pokreta u Srbiji ukazuje na to da su sveukupne društveno-političke okolnosti protiv toga da se otvori Klaster 3 i podseća kako je proširenje u velikoj meri politički proces.
"Nije pitanje tehničke pripremljenosti, nego suštinske spremnosti, imajući u vidu da postoji saglasnost, pa čak i izveštaj koji godišnje radi Evropska komisija, da postoji nazadovanje u domenu demokratskog razvoja Srbije, u vladavini prava, u funkcionalnosti institucija, upravo ono što su i zahtevi studenata, da se u društvu stvari promene", kaže sagovornica.
S tim u vezi, ona sumnja da će Klaster 3 biti otvoren do kraja godine, međutim, postoje situacije kada dolazi do naglih promena koje mogu pozitivno uticati na proces pridruživanja.
"Neke dramatične geopolitičke okolnosti mogu dovesti do brzih rešenja koja mogu biti iznenađujuća. Uvek treba ostaviti mogućnost za to. Ali ako se ova situacija projektuje u budućnost, ovo što se sada dešava u našem društvu, teško je verovati da ćemo Klaster otvoriti, pa čak i do kraja godine", kaže ona.
Podsećamo da je, između ostalog, obećao da će već u narednih mesec dana doći do velikih pomaka po pitanju Zakona o biračkim spiskovima, REM-a i medijskih zakona.
Evropska unija ozbiljnije da pristupi pitanju rešavanja izbornih uslova
Sagovornik o ovoj temi koji je govorio u "Temi jutra" za Euronews bio je Marko Todorović iz Centra za Evropske politike, koji je ukazao na reforme koje je neophodno sprovesti
"Zakoni koje ste pomenuli, odnosno reforme koje treba da se sprovedu u okviru tih zakona, jesu deo reformske agende. Da bi Srbija povukla novac iz plana rasta, već je bilo neophodno da do kraja 2024. godine ovi reformski koraci budu ostvareni. S obzirom na to da do sada nisu, a sada imamo jednu vrlo ozbiljnu političku situaciju i, u krajnjoj liniji, ne znamo ni da li ćemo ići na nove izbore ili će biti formirana nova vlada, ja ne bih očekivao da se u narednih mesec dana dogodi nešto spektakularno u tom smislu", kaže sagovornik i ukazuje na mogući značaj doprinosa Evropske unije u tom procesu:
Euronews Srbija
"Mislim da bi možda i Evropska unija na neki način morala da pristupi ozbiljnije rešavanju pitanja izbornih uslova u Srbiji. Dakle, nije dovoljno samo da se vlast obaveže na to."
Milutinović ističe neophodnost stvaranja konsenuzsa kada su u pitanju uslovi za buduće izbore, jer, prema njegovim rečima postoji veliko nepoverenje od strane opozicije i moguće je olekivai bojkot čime priča o izbornim uslovima izgubila smisao.
Selaković: Glavni problem za zemlje Zapadnog Balkana ostaje nedovoljna demokratizacija
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković rekla je za Euronews da će aktuelna politička situacija u Srbiji biti najveća prepreka u pogledu evropskih integracija. Ona je podsetila da je Evropski sud za ljudska prava zatražio od Srbije da se izjasni o upotrebi "soničnog oružja", navodeći da to nije dobro za reputaciju jedne zemlje.
Ukazuje i da se sada iz Brisela čuje jasno insistiranje na onome što je, kako kaže, problem u Srbiji - izborno zakonodavstvo, medijske slobode i korupcija.
"Bez obzira na to kakav će ishod ove krize biti, da li ćemo mi imati izbore, novu vladu ili nešto treće, sve što treba i što je obećano da će da se uradi, to mora da se radi uz jednu širu saglasnost različitih društvenih aktera. Ako se zakoni budu usvajali u parlamentu u kome nema opozicije, ako se zakoni budu po hitnoj proceduri iz vlade slali u parlament, ko god bude sedeo i te institucije predstavljao, taj kvalitet tih zakona će biti upitan", rekla je Selaković.
Govoreći o proširenju, istakla je da je ono ranije bilo u zastoju, ali da se sa ratom u Ukrajini njegov značaj povećao. Ipak, glavni problem za zemlje Zapadnog Balkana ostaje nedovoljna demokratizacija.
"Vladavina prava, nezavisno pravosuđe, sloboda medija – to su ključne teme koje zabrinjavaju i političare i građane EU", rekla je Selaković.
Euronews
Osvrnula se i na Srbiju, navodeći da nedostaje društveni konsenzus o evropskim integracijama.
"Za razliku od Crne Gore i Albanije, u Srbiji proces nije inkluzivan, već se vodi uglavnom na državnom nivou, uz zbunjujuću komunikaciju vlasti. Zato imamo i najmanju podršku građana za članstvo u EU", naglasila je.
Poseban problem, kako kaže, predstavlja spoljna politika Srbije.
"EU ne vidi jasnu političku orijentaciju Srbije. Nismo dovoljno usklađeni sa evropskim regulativama, a ni stav prema sankcijama Rusiji nije u skladu sa očekivanjima Unije", upozorila je Selaković.
Više o njenom gostovanju u emisiji Hajde da razgovaramo pogledajte u video prilogu ispod.
Komentari (0)