Godišnjica pogroma na KiM: 2004. godine proterano 4.000 Srba, devastirane su crkve i manastiri, izgorelo 900 kuća

Danas se navršava 21 godina od pogroma Srba na Kosovoj Metohiji koji je izbio zbog lažne vesti da su se u Ibru utopili albanski dečaci dok su bežali od meštana srpskog sela Zupče. U Kosovskoj Mitrovici i Gračanici je obeležena godišnjica i služen parastos. Iz Gračanice sa komemorativne akademije je poslata poruka da se ovakav zločin nikada i nikome ne ponovi. Pomen stradalima na KiM služen je u hramu Svetog Save u Beogradu.

Na današnji dan, pre 21 godinu, na Kosovoj Metohiji je poginulo 19 ljudi. Među njima je i Jana Tučev iz Kosovske Mitrovice, čija ćerka i danas živi u stanu u kojem je njena majka ubijena snajperom iz južnog dela grada. 

"To se desilo u sobi tamo. Iz priče koju su nam posle par godina rekli i čuli od komšija i od svih, ona se u tom trenutku sasvim slučajno našla na samoj terasi, zatvorenoj. Iz kog razloga je stajala tu, nikome nije jasno. U tom trenutku kada se to desilo, samo se čulo kako je zvala mog tatu i posle toga se više ništa nije čulo. A odjekivali su i pucnji, bombe, svašta nešto se čulo", rekla je Eleonora Nedić, ćerka ubijene Jane Tučev.

Pucnjava i bombe odjekivali su širom Kosova, odakle je za samo dva dana proterano oko 4.000 Srba. Na udaru su posebno bili Priština, Obilić, Lipljan, Kosovo Polje. 

"Taj dan sam bila sa moje tri devojčice od dve, osam i dvanaest godina u stanu u Kosovu Polju. A tri meseca pre toga je ovim devojčicama umro otac, a meni suprug. Bile smo same. Pokrivala sam deci glavu da ne čuju pucnje, da ne čuju kako padaju krovovi od zapaljenih kuća. Da ne čuju ništa, ali pored toga one su znale. Njih dve od 8 i 12 godina su znale. Ova mala je plakala zato što je videla da i sestre plaču", navodi Dragana Stanojević iz Gračanice.

Euronews Srbija

"Sa roditeljima sam bio u kući kad se kuća prosto zapalila. Zapalili su je ne znam kojom napravom i nije bitno. Uspeo sam to da ugasim mlekom jer do tada je nestala voda i struja i telefoni, bukvalno sve. Bukvalno je kao da su nam obeležavali kuće. Uspeo sam to da ugasim, spakovao roditelje u kola, ne sluteći i ne znajući da su uopšte iza kuće. I da sve to posmatraju, ko bog, niko nije, opet preživeli smo, prošli smo u susednog sela i nekih 350-400 metara gledaš kako ti gori kuća. Gori ti sve. I detinjstvo, i mladost, i starost, i sve ono što je lepo izgorelo je za pet minuta", navodi Dragan Ćirković iz Gračanice.

U naletu preko 70.000 ekstremista zapaljeno je i devastirano 39 srpskih crkava i manastira, a potpuno je izgorelo 900 srpskih kuća. 

"Radili su po tom principu što su imali neke tkanine, natopili ih benzinom, a kanisteri su dovlačili od doma zdravlja koji je 50 metara od nas, to su bili skladišteni. I onda bace na krov srpskih kuća i počne da gori. I onda njihovo divljanje, bestijalno, kada su stigli do kuće Nenada Vesića, on je izašao, pošto je živeo sa sestrom i sa majkom, i pokušao da njih odbrani, međutim oni su odmah pucali na njega, ranili ga, on je pao i onda su njegovo telo ubacili u kuću koja je gorela", istakao je Slavomir Mirić iz Lipljana.

Martovski pogrom se dogodio pred očima tada prisutnih oko 20 hiljada vojnika KFOR-a i oko 2000 pripadnika UNMIK policije. A sve je počelo nakon vesti Kosovskog javnog servisa za koju je dokazano da je lažna da su Srbi krivi za utapanje albanskih dečaka u selu Čabra, kod Zubinog Potoka. 

Nakon pogroma 2004. i gubitka celokupne imovine, porodica Nikolić iz Kosovo Polja prebegla je u Srbiju i nakon godina podstanarskog života skućila se u selu Drakčići kod Kraljeva. 

Ovo je njihova priča.

Jovanović: Nikad se nije izašlo sa stavom ko su glavni organizatori

Istoričar Luka Jovanović kaže za Euronews Srbija da je martovski pogrom kao i svaki istorijski događaj imao svoju dugu predistoriju i postistoriju, odnosno uzroke i posledice.

"Jedna duga vertikala, odnosno istorijska vertikala albanskog nasilja nad Srbima na prostoru Kosova i Metohije, nad srpskom kulturom, nad srpskom tradicijom, nad srpskom religijom, odnosno pravoslavljem na Kosovu i Metohiji, nije bila trenutna, nije bila višedecenijska, ona je bila viševekovna. Ona je upravo svoju kulminaciju doživela 17. marta 2004. godine, kada je jedna, da tako kažemo, lažno plasirana vest uzbunila albansko stanovništvo i naterala ih da iskažu svoj protest kroz nasilje, odnosno kako je izveštavala jedna albanska novinarka iz Podujeva, snimajući one stravične scene paljenja Podujevske crkve, rekavši da albanski demonstranti u znak protesta pale srpsku crkvu", rekao je on.

Kako je dodao, danas se na osnovu albanskih izvora zna da je martovski pogrom bio pripreman. 

"Znamo da su se u toku novembra i decembra dešavali sastanci bivših pripadnika OVK, da su od kraja 2003. godine, odnosno decembra 2003. godine, počeli da se okupljaju Albanci u južnom delu Mitrovice i da posmatraju teren. Naravno, martovski pogrom je, pre svega, sramota međunarodne zajednice, pošto je 1999. mandat za bezbednost svih stanovnika Kosova i Metohije preuzela međunarodna zajednica, odnosno KFOR, NATO snage i Kvinta, u političkom smislu. Naravno, njihov izgovor da to nije bilo očekivano, da nije postojao operativni plan, je takođe izlišan, jer danas su nam poznate činjenice da je KFOR imao operativne podatke. Nisu predupredili takav jedan akt pod izgovorom da nije postojao operativni plan, odnosno da je KFOR imao spreman operativni plan u slučaju napada Srbije, odnosno ulaska srpske vojske na prostor Kosova i Metohije, ali u slučaju unutrašnjih nemira nije imao. Ipak, mi smo videti na terenu da je stvar bila malo drugačija", rekao je Jovanović.

Kako je dodao, šteta je bila ogromna. Kako dodaje, bilo je sudskih procesa, bilo je hapšenja, ali sve je bilo "mršavo".

"Glavni organizatori, nikad se nije izašlo sa stavom ko su glavni organizatori", istakao je on.