Igre 
ZSO - pitanje svih pitanja: Koliko je daleko rešenje za najsporniju tačku u dijalogu Beograda i Prištine
Komentari08/09/2021
-07:00
Novi susreti u okviru tehničkog dijaloga Beograda i Prištine odvijaju se u Briselu, a od ishoda će zavisiti i sledeća runda dijaloga kada će se sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Tema broj jedan za Beograd i dalje ostaje Zajednica srpskih opština, a to je uoči razgovora u Briselu najavio i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, navodeći još četiri teme koje će biti "na stolu".
"Beograd će insistirati na pet važnih tema - formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), nestalima, pravosuđu, energetici i slobodi kretanja", naveo je Petković.
Kako je ocenila Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, ZSO je "pitanje svih pitanja" koje će zasigurno opet da bude postavljeno kao zahtev sa srpske strane.
Prvih šest tačaka Briselskog sporazuma upravo se tiču ZSO, a problem sa nepoštovanjem odredaba sporazuma nije rešen ni nakon što je pre nekoliko meseci zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer zvanično u samoj Prištini poručio da bi ZSO trebalo da se formira u skladu sa Briselskim sporazumom. Umesto toga, stigle su nove izjave iz Prištine koje osporavaju ovaj deo dogovora.
Do novog zahuktavanja sa sprovođenjem ove tačke došlo je nakon susreta Aleksandara Vučića i Aljbina Kurtija na sastanku u Briselu u julu. Tada je kosovski premijer umesto ZSO ponudio formiranje nacionalnog saveta, a i to tek nakon priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije.
"Pritisak" međunarodne zajednice
Uporedo sa predlogom Kurtija o formiranju nacionalnih saveta, ali i sa odbijanjem prištinske strane da se, kako je to rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Briselu uopšte i razgovara o formiranju ZSO, po prvi put posle dužeg vreme međunarodni faktor, predvođen SAD, počeo je da pominje ovu Zajednicu kao obavezu Prištine.
Povezane vesti
O tome je prilikom posete Prištini govorio zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer, i još skorije ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet koji je i bio nešto konkretniji u svojoj izjavi budući da je naveo da je formiranje ZSO obaveza za Kosovo i da moraju da se ispune svi prethodni sporazumi.
Takođe, nakon runde dijaloga održane u julu, šef Kancelarije EU u Prištini Tomaš Suniog je izjavio da Ustavni sud u Prištini nije rekao da ZSO ne treba da se formira i da je sporazum o Zajednici srpskih opština "zakon za Kosovo".
EPA/VALDRIN XHEMAJ
Suniog je za prištinski Kalkso tada rekao da će ZSO biti deo sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, ali je negirao da će taj sporazum garantovati da Beograd prizna nezavisnost Kosova.
"Sporazum o Zajednici iz 2013. godine nešto je što je potpisala i ratifikovala ustavna većina parlamenta, tako da je to zakon Kosova", rekao je Suniog i dodao da će statut ZSO ponovo biti poslat na preispitivanje Ustavnom sudu.
Ipak, on je tada odbio da navede detalje o tome kako treba formirati ZSO.
Bez ZSO nemoguć napredak u dijalogu
Kako su ocenili brojni analitičari, tema Zajednice srpskih opština i njeno formiranje odrediće budućnost dijaloga Beograda i Prištine. Njeno neprimenjivanje, prema rečima Stefana Surlića sa Fakulteta poliičkih nauka znači i trajno nepoverenje između dva pregovaračka tima.
On je ranije za Euronews Srbija istakao da je formiranje ZSO obaveza kosovske vlade, jer je "nemoguće ići dalje u nastavku dijaloga bez ZSO". Kako je tada dodao, upitno je da li ima potrebe voditi dijalog i da li bi imalo svrhe dogovarati nešto ukoliko se to u budućnosti neće primeniti u praksi.
Povezane vesti
Grubješić je ocenila da je odgovornost Brisela u dijalogu Beograda i Prištine veća od odgovornosti učesnika u dijalogu, pošto treba da obezbedi da se suprotstavljeni stavovi približe. U vezi sa ZSO kaže da je to "pitanje svih pitanja".
"Sigurna sam da će se opet postaviti kao zahtev sa srpske strane, ali bez ikakvih konkretnih odgovora i garancija da će se konačno krenuti u formiranje ZSO, što predstavlja veliku prepreku za nastavak važnijeg, političkog dijaloga, jer politički dijalog treba da rezultira sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa, ali je pre toga potreban politički dogovor koji podrazumeva kompromisno rešenje i koje bi bilo održivo, jer će se nametnuta rešenja teško sprovoditi", rekla je ona za RTS.
Nikola Burazer iz Centra savremene politike je ranije istakao da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština predstavljalo problem još od potpisivanja Briselskog sporazuma iz 2013. i Sporazuma o ZSO iz 2015. godine.
Povezane vesti
"Imajući u vidu Kurtijev oštar stav prema samom konceptu Zajednice srpskih opština, teško je očekivati da do njenog stvaranja može doći u narednom periodu", istakao je Burazer nakon prethodne runde dijaloga u Briselu.
Kako je rekao, Beograd i međunarodni akteri će sigurno nastaviti da insistiraju na konačnom ispunjavanju ovih sporazuma i ovo pitanje će ostati aktuelno dokle god se to ne dogodi, a vrlo verovatno i do sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa koji se očekuje na kraju dijaloga.
Šta je ZSO?
Briselski sporazum sastoji se od 15 tačaka, od čega je dosad sprovedeno sedam. Poslednje dve sprovedene su delimično i odnose se na primenu svih prethodnih tačaka, a prvih šest, kao što je i pomenuto, odnose se na Zajednicu srpskih opština.
Tadašnji glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su zajednički dokument postignut posredstvom Evropske unije 19. aprila 2013.
ZSO je planirana samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Iako u sporazumu nije taksativno navedeno, predviđeno je da ovu zajednicu čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.
Zajednica srpskih opština simbolički znači jedinstvo srpskih opština na Kosovu i Metohiji.
"To bi omogućilo da takva zajednica ima svoju skupštinu, svoje organe vlasti, svoje simbole i da se kao jedinstvena institucionalna organizacija predstavljaju prištinskim institucijama", objasnio je ranije za Euronews Srbija Stefan Surlić.
EPA/VALDRIN XHEMAJ
Kako je naveo, opštine već imaju velika ovlašćenja i one nemaju nikakvu prepreku da ih prevedu na jedan autonomni nivo i to bi značilo ključnu saradnju u četiri sektora - urbani i ruralni razvoj, pitanje infrastrukturnih projekata na lokalu, pitanje zdravstva i obrazovanja.
"To su vitalni sektori koji obezbeđuju egzistenciju Srba na Kosovu i ni na koji način ne bi ni politika ni društvo na Kosovu bili ugroženi, ukoliko bi se Srbima dalo da pravo da autonomno određuju pre svega svoj obrazovni i zdravstveni sistem a naravno i urbani i ruralni razvoj", naveo je Surlić.
Međutim, za kosovski Ustavni sud sporan je sporazum o principima Zajednice za koji navode da nije u skladu sa kosovskim Ustavom, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika, odnosno to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.
Iako je kosovski Ustavni sud konstatovao da bi se vladinim uredbama manjkavosti koje su utvrdili mogle regulisati, međunarodna zajednica u više navrata apelovala na Prištinu da formira ZSO, Beograd u svim kontaktima podsećao i zahtevao formiranje do danas zapravo nije učinjeno ništa.
"Glavni problem u oceni Ustavnog suda je to pitanje da li ZSO može biti pravni subjekt koji određuje članove u Savetu za zajednice pri predsednku kosova, da li je ZSO ta koja treba da bude još jedna glava vlasti pored lokalne i centralne vlasti na Kosovu", objasnio je Surlić.
U martu 2018. godine, jedan od zaključaka predstavnika Srba sa Kosova bio je da ukoliko Priština ne bude spremna da "u naredne tri nedelje" počne da radi na formiranju ZSO-a, srpske opštine i institucije same počnu formiranje Zajednice, njenih tela i institucija.
Tada je formirana i radna grupa za izradu statuta ZSO kojoj je Evropska služba za spoljne poslove dala rok od četiri meseca za taj posao, ali uprkos tome, ZSO je ostala i dalje glavni kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine.
Komentari (0)