Vašingtonski sporazum posle godinu dana: Lopta je opet u dvorištu EU

Pre godinu dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer prištinskih insititucija Avdulah Hoti su sa bivšim predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom u Beloj kući potpisali sporazume o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Iako se za proteklih 12 meseci nije mnogo odmaklo od početka, analitičari smatraju da je Vašingtonski sprorazum uspeo da pokrene važne infrastrukturne projekte i do tada blokiran dijalog.

Jedna od ključnih tačaka Vašingtonskog sporazuma bila je da Beograd na godinu dana odustane od kampanje povlačenja nezavisnosti, a da Priština, s druge strane, ne lobira za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Kako jednogodišnji moratorijum ističe, dve strane ponovo se aktiviraju u ostvarivanju starih ciljeva.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Milan Krstić kaže da je za Beograd ključna tačka bila ona koja se odnosila na produbljivanje odnosa sa SAD i na otvaranje kancelarije DFC u Beogradu.

Istakao je i da je Studija izvodljivosti za zajedničko upravljanje jezerom Gazivode urašena, ali da se ne zna šta će biti dalje. 

"Za Beograd je najvažanije da se ne stekne utisak da je Beograd taj koji  je prekršio sporazum", naveo je Krstić za Euronews Srbija. 

profimedia

Da je Vašingtonski sporazum uspeo da vrati pregovaračke strane za sto smatra Dragiša Mijačić, koordinator nacionalnog konventa EU za poglavlje 35. Prema njegovim rečima, sporazum je skrenuo pažnju međunarodne javnosti  na naophodnost postizanja dogovora.

"U smislu rezultata nije dao velike pomake u nijednom od svojih segemtnata, ali sama simbolika potpisivanja za to vreme je bila jako bitna", rekao je Mijačić. 

Kako nova administracija u SAD gleda na sporazum?

U okviru ambicioznog sporazuma obe strane su se obavezale da će poštovati slobodu veroispovesti, osuditi one koji ne poštuju homoseksulanost, ali i da neće nabavljati 5G opremu od nepouzdanih dobavljača, što se pre svega odnosilo na Kinu.

U međuvremenu, Izrael je priznao Kosovo, a u Belu kuću stigla je nova administracija. Iako se nisu precizno izjasnili o sporazumu, saglasni su da je to jedan od retkih uspeha prethodne vlade.

"Ali je jasno na primer da nova administracija nije bila usmerena na to da Beograd premesti ambasadu Izraela iz Tel Aviva u Jerusalim, iako je Beograd saopštio da je otvorio trgovinsku kancelariju u Jerusalimu pre neki dan. Ali ovo što je bilo ključno – pomernaje ambasade – na tome nije insisitirila Bajdenova administracija, to je očigledno bila mnogo važnija tema za Trampa i njegovu administraciju", rekao je Krstić. 

profimedia

Dok Beograd ne otvara ambasadu u Jerusalimu, Priština se protivi inicijativi mini-Šengen koju pored Srbije, koriste i Albanija i Severna Makedonija.

"Medju tačkama sporazuma najbolje za Kosovo je bilo priznaje od Izraela, ali to nije bilo prihvatiljivo za predsednika Vučića. Kad potpišete nešto, treba prihvatiti stvari koje si potpisao bez obzira na to da li ti odgovaraju ili ne", navodi politički analitičar Nedžmedin Spahiu.

Pored vlade u Vašingtonu, za godinu dana promenila se i vlada u Prištini. Nova skupština nije podržala rezoluciju o sproveđenju Vašingtonskog sporazuma.

"Vidimo da izbegava, ćutke izbegava da ispuni, ali svaka vlada ima legitimitet da se ponaša u duhu svog sistema pravnog i ustavnog, i najverovatnije i ovi pokušavaju da se na tom koloseku i u tom pravcu ponašaju", napominje  Mazlum Baraliju, profesor Ustavnog prava.

Iako je pomogla kad je došlo do zastoja u pregovorima, Amerika je sada ponovo prebacila loptu u dvorište Brisela i Evropske unije.

Godišnjicu sporazuma, Beograd i Priština dočekuju u iščekivanju nove runde dijaloga u kojoj će, kako tvrde naši sagovornici, ponovo biti nesuglasica i različitih tumačenja odredbi koje su obe strane potpisale.