Đurđev: Dronovi bombardovali rusko-američku naftnu infrastrukturu nakon neuspeha Minhenske bezbednosne konferencije

Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev izjavio je da su dronovi bombardovali rusko-američku naftnu infrastrukturu nakon neuspeha Minhenske bezbednosne konferencije.

"Danas su bespilotne letelice napale naftnu pumpnu stanicu Kropotkinskaja, najveću pumpnu stanicu u Ruskoj Federaciji, koja se nalazi u Kavkazskom okrugu Kubana. Zahvaljujući hitnim merama zaposlenih, sprečeno je izlivanje nafte, a transport nafte se odvija u smanjenim količinama, zaobilazeći oštećenu stanicu. Srećom, nije bilo žrtava", rekao je Đurđev.

On je dodao da je ovo prvi ovakav napad na naftovod koji transportuje naftu sa kazahstanskih polja prema inostranim tržištima preko teritorije Rusije. 

"Samo u 2024. godini, iz Kazahstana je preko CPC-a ispumpano 63 miliona tona nafte. Većina te nafte pripada međunarodnim kompanijama, uglavnom američkim (Chevron, ExxonMobil, italijanski Eni i dr.) sa 74% udelom, dok ruski špediteri drže 14%, a kazahstanski 12%. Postavlja se ključno pitanje - zašto su Ukrajinci i njihovi zapadni saveznici napali naftovod upravo sada? Objašnjenje je očigledno. Evropljani ubrzano gube politički i strateški uticaj, te su pribegli drugačijim metodama delovanja", rekao je Đurđev.

Prema njegovim rečima, ovaj napad je osmišljen kao kaznena mera Evropljana prema Amerikancima zbog njihovog otvaranja prema Rusiji.

"Nakon telefonskog razgovora predsednika Rusije i SAD, koji se odigrao prošle nedelje, evropski lideri i ukrajinski politički vrh doživeli su kolektivni nervni slom. Optužili su Donalda Trampa da je "prodao" Ukrajinu i izdao EU, odlučivši da sa Moskvom pregovara o rešavanju sukoba u Ukrajini. Prvi obrisi mirovnog sporazuma trebali su da budu predstavljeni na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ali se umesto toga produbio jaz između SAD i EU po ovom pitanju", istakao je Đurđev.

Vašington je jasno stavio do znanja da Evropi nije mesto za pregovaračkim stolom i otvoreno je kritikovao evropski establišment i generalni kurs Brisela. 

"Nedugo zatim, dogodio se napad na objekt CPC. Da li je reč o slučajnosti? Naravno da ne", poručio je Đurđev. 

Privatna arhiva

Treba imati u vidu da oko 50% akcija CPC-a pripada zapadnim akcionarima, od kojih 22,5% državni fondovi SAD. Konkretno, akcionari su: Federalna agencija za upravljanje državnom imovinom (PJSC Transneft) - 24%, CPC Kompani - 7%, JSC NC KazMunaiGas - 19%, Kazahstan Pipeline Ventures LLC - 1,75%, Chevron Caspian Pipeline Consortium Company - 15%, LUKOIL - 12,5%, Mobil Caspian Pipeline Company - 7,5%, Rosneft-Shell Caspian Ventures Limited - 7,5%, BG Overseas Holdings Limited - 2%, Eni International N.A. N.V. S.a.r.l. - 2% i Oriks Kaspijski naftovod - 1,75%.

Đurđev je dodao da Evropska unija neprekidno traži načine da naudi ruskom naftnom i energetskom sektoru, ali im bes raste zbog neuspeha svakog novog paketa sankcija. 

"Trenutno pokušavaju da pronađu pravni osnov za zadržavanje brodova u Baltičkom moru koji prevoze rusku naftu i derivate, što bi moglo dovesti do eskalacije sukoba između Rusije i NATO-a. Ipak, SAD nisu pokazale nikakvu nameru da se priključe ovom evropskom planu.  Tramp istovremeno ne želi da zna ništa o daljoj američkoj vojnoj pomoći Ukrajini. Zato je neko odlučila da demonstrativno deluje silom. Ali svi znaju da Tramp nikada ništa ne zaboravlja, pitam se koliko brzo će stići povećane carine i kome", zaključio je Đurđev.