Cene visokog obrazovanja u Srbiji i inostranstvu: Šta nova izdvajanja Vlade znače za studente?

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je obezbeđeno dodatnih 12,01 milijardu dinara za visoko obrazovanje i istakao da će zbog tih sredstava studentske školarine biti smanjene za 50 odsto.

"Želim da objavim da je i poslednji, četvrti zahtev studenata ispunjen. Da podsetim građane Srbije, taj zahtev je bio da se poveća budžet za visoko školstvo za 20 odsto, to je 12 milijardi dinara. Želim da obavestim građane Srbije da smo mi taj novac i obezbedili kao što je predsednik Aleksandar Vučić i rekao", naveo je Mali za Tanjug.

Nakon odluke prvog potpredsednika vlade i ministra finansija o alokaciji sredstava za visoko obrazovanje, cena visokog obrazovanja će biti smanjena i biće među najpristupačnijim u regionu.

Naime, tokom akademske 2022. godine samofinansirajući studenti Rudarsko-geološkog fakulteta Beogradskog univerziteta su plaćali 66.000 dinara godišnje, studenti Tehnološko-metalurškog fakulteta su plaćali 75.000 dinara, studenti Fakulteta organizacionih nauka izdvajali su 145.000 dinara, a Ekonomskog fakulteta 97.175 dinara, odnosno 127.863 dinara zavisno od studijskog programa.

Poređenja radi, u Zagrebu, prema podacima iz 2022. godine prosečan iznos studija filologije i društvenih nauka je iznosio između 800 i 1.650 evra godišnje, za prirodne nauke i medicinu cena školarine iznosila je 3.600 evra po godini, dok su studenti tehničkih nauka izdvajali 3.000 evra po godini.

Pre 12 godina školarine u Srbiji bile najskuplje u regionu

Ipak, pre 12 godina Univerziteti u Srbiji su prednjačili u cenama školarina koje su bile duplo skuplje nego u zemljama od kojih smo imali dvostruko manje plata.

Naime, prosečna plata u Srbiji u to vreme je bila 390 evra, dok je prosečna cena školarine bila 1.000 evra, a najskuplja školarina je bila na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu - 2.100 evra.

Dakle, za plaćanje prosečne školarine je trebalo nešto više od dve prosečne plate, dok je za jednu godinu arhitekture bilo neophodno izdvojiti čak preko pet prosečnih primanja.

Poređenja radi, u Hrvatskoj je pre 12 godina prosečna plata iznosila 720 evra, a studenti su u proseku za školarinu izdvajali 900 evra, a samo su studenti Umetničke akademije plaćali 1.200 evra.

Prinskrin/Tanjug video

U Bosni i Hercegovini prosečna plata je bila skoro izjednačena sa prosečnom cenom školarine: Roditeljska plata od 430 evra mesečno bila je nedovoljna da plati 500 evra školarine.

Makedonija je bila jedina zemlja gde je prosečna cena godišnje školarine od 250 evra bila niža od jedne prosečne plate koja je tada iznosila 350 evra, dok je u Sloveniji prosečna školarina iznosila 2.000 evra, dok je prosečna plata bila 1.100 evra.

Godine 2013. u Crnoj Gori studenti su izdvajali u proseku 500 evra, a cena najskuplje školarine je bila 1.000 evra, za šta je bilo neophodno izdvojiti nešto više od dve prosečne plate od 490 evra.

Studiranje u Evropi (ni)je jeftino

Kao i u regionu, cene studiranja u Evropskoj uniji nisu ujednačene i variraju od zemlje do zemlje. Školarina zavisi od stepena privrednog razvoja, broja univerziteta kao i društvenog nasleđa.

Ipak, sudeći prema podacima sa sajta "Topuniversities" najveća razlika je u ceni koju plaćaju domaći studenti i inostrani studenti, pogotovo cena koju plaćaju studenti koji dolaze iz država koje nisu članice EU.

Mada je u Austriji studiranje na državnim univerzitetima besplatno za Austrijance i građane Evropske unije, cena prosečne školarine za studente koji dolaze van EU iznosi 1.453 evra. Ipak, Belgijanci koji odluče da studiraju u Belgiji moraju u proseku da izdvoje nešto preko 900 evra, ali studenti koji nisu iz Belgije i koji ne dolaze iz zemalja Evropske unije moraju da odvoje u proseku 4.175 evra godišnje.

Tanjug/Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Međutim, ukoliko bi student čija zemlja porekla nije član EU hteo da nastavi studije u Danskoj, on bi morao da zna kako cene studija variraju u zavisnosti od željenog univerziteta i stepena studija i da je potrebno izdvojiti od 6.000 do 16.000 evra godišnje. Sa druge strane, u Francuskoj prema podacima iz 2019. godine, studenti koji ne dolaze iz Evropske unije moraju da izdvoje u proseku 2.770 evra godišnje, ali domaći studenti plaćaju u proseku 250 evra godišnje. U Španiji studenti osnovnih studija plaćaju između 750 i 2.100 evra, međutim inostrani studenti svakako plaćaju višu cenu.

Mladi Rusi koji su se odlučili da započnu fakultetsko obrazovanje 2024. godine na nekom od svojih univerziteta godišnje će izdvajati od 1.800 do 5.700 evra, ali ukoliko se opredele za nastavak školovanja u Švedskoj, recimo, onda bi morali da izdvoje od 8.750 do 20.700 evra.

Takođe, u gorenavedene brojke treba uračunati cenu smeštaja, režija, puta i ostale životne troškove koji su viši nego u zemljama Zapadnog Balkana.

Ko će koliko da plaća godinu nakon smanjivanja školarine?

Podsećamo, prošle godine je 16 fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu podiglo cene školarina. Međutim, odlukom vlade cene studija na ovim ali i drugim fakultetima će biti redukovane u pravcu njihovog smanjenja.

Studenti Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu su za akademsku tekuću godinu plaćali 171.000 dinara, a sa smanjenjem školarine će plaćati 85.500 dinara.

Sudeći prema broju prijavljenih kandidata Ekonomski fakultet je uvek bio jedan od najčešćih izbora budućih studenata, međutim brucoši, kao i ostali studenti, više neće plaćati 102.000 dinara, već 51.000 dinara.

Studenti Biološkog fakulteta koji su do sada plaćali 90.000 dinara će od smanjenja plaćati 45.000 dinara.

Elektrotehnički fakultet je prošle godine podigao cenu školarine na smeru Elektronika i računarstvo sa 126.000 na 144.000 dinara, što je za oko 15 odsto, ali sa smanjenjem školarine studenti tog smera će plaćati 72.000 dinara.

Uzimajući u obzir kako je prosečna plata premašila 100.000 dinara i navedene primere, studiranje jednog ili više članova porodice više neće biti izdatak kakav je bio pre 12 godina.

Naime, za Fakultet organizacionih nauka biće potrebno izdvojiti 0.85 mesečne plate, dok će namirivanje školarine za Ekonomski i Biološki fakultet biti potrebno pola prosečne plate.

Ne samo da je prosečna mesečna zarada viša od školarine, već je u nekim slučajevima minimalna mesečna zarada viša, odnosno izjednačena sa školarinama na pojedinim fakultetima.

Podsećamo, 2012. godine minimalna mesečna zarada neto je iznosila 21.000 dinara, a među najnižim školarina bila je školarina na odseku za pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu - 50.000 dinara.