Kako će se razmrsiti političko klupko u Srbiji: Pozicije vlasti, opozicije i studenata koji protestuju

Premijer Miloš Vučević juče je podneo ostavku, čime je cela vlada ušla u tehnički mandat. Nakon sednice Vlade kojoj je prisustvovao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio o opcijama za naredni period. On je poručio da neće dozvoliti formiranje prelazne vlade, a povodom napada na studentkinju u Novom Sadu, rekao je da su momci koji to uradili naneli ogromnu štetu i stranci i državi. Kakve su sada pozicije vlasti, opozicije ali i studenata koji protestuju?

Predsednik Vučić je za naredni period najavio konsultacije o vladi ili novim izborima, a izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar je rekao da je tu reč o ideji da se razgovara sa predstavnicima izbornih lista koje imaju svoje poslanike u Narodnoj skupštini i koje mogu da obezbede parlamentarnu većinu za formiranje novog kabineta.

"Ideja razgovora jeste da se razgovara sa političkim akterima u Narodnoj skupštini koji treba da obezbede, odnosno da garantuju predsedniku Republike da imaju dovoljnu većinu. Tako da je moja pretpostavka da će se u ovom krugu razgovarati sa predstavnicima izbornih lista koje imaju svoje poslanike u Narodnoj skupštini i da će nakon toga biti doneta odluka ko će biti novi mandatar ili mandatarka, ako bude odluka stranke da se ide na novu vladu", rekao je Klačar za Euronews Srbija. 

Programski direktor Demostata Zoran Panović navodi da Vučić sada pokušava da konsoliduje situaciju i da proba koliko-toliko da pređe u neku ofanzivu iz jedne totalno defanzivne pozicije, jednog kriznog PR-a koji je vodio posle tragedije u Novom Sadu. Ističe da zakonski rokovi postoje i da izbori jesu jedna od opcija.

"Nema tu neke filozofije. Zakonski rokovi postoje, ili da se napravi nova vlada od postojeće skupštinske većine ili da se ide na nove izbore. I u prošloj vladi je Siniša Mali verovatno bio uticajniji nego premijer Vučević. Možda se da nekom mandat da sastavi novi kabinet. Ali taj kabinet neće doneti novi kvalitet Vučićevoj vlasti. S druge strane, izbori su jedno pitanje koje je suštinsko pitanje Srbije. Glavno pitanje Srbije i izvor mnogih naših političkih kriza je što nemamo normalne demokratske izbore. Raspisivati ponovo izbore koji bi opet bili po ko zna koji put ponavljanje starih metoda je apsurdno. Mislim da opozicija ovoga puta na takav način ne bi pristala na te izbore i veliki je pritisak javnosti i studenata ka tome da se tu ima čvršći i jedinstveniji stav", rekao je Panović u razgovoru za Euronews Srbija. 

Tanjug/Marko Đoković

Koliki je sada uticaj studenata?

Govoreći o uticaju studenata na promene, Bojan Klačar je naveo da mu se čini da studenti najviše žele da se vlast bavi njihovim zahtevima.

"Čini mi se da u ovoj ideju studenti ne optiraju ni za izbore, ni za prelaznu vladu, čak ni za novu vladu. I čini im se da bi studenti u ovoj fazi vrlo verovatno bili zadovoljni da se njihovi zahtevi u potpunosti ispune. Mi smo bili svedoci da je prekjuče, na konferenciji državnog vrha, jedan deo tih zahteva sasvim sigurno ispunjen i mi ćemo verovatno u narednim danima da dobijemo i finalni odgovor studenata da li su oni tim poslednjim merama zadovoljni ili nisu", rekao je Klačar. 

Kaže da deluje da studenti žele da ostanu u domenu društvenih protesta, a da je teren na kojem vlast želi da igra više politički.

"Čini mi se da studenti u ovom momentu nisu raspoloženi da se bave tim velikim takozvanim političkim rešenjima, a to su izbori, prelazna vlada i slično", rekao je. 

Prema Panovićevom mišljenju, kod studenata je najbitnije to što su oni doneli apsolutno novu pozitivnu energiju u učmalu srpsku javnost i političku scenu za koju je rekao da je "s jedne strane bila bahata, sa strane vlasti, ili demotivisana i apatična sa stane kritičke javnosti".

Tanjug/Vladimir Šporčić

"Nažalost, nama tragedije daju političku dinamiku. Studenti su pokazali jednu vrstu nove energije i nove vitalnosti. U tom smislu oni su zaista pokrenuli društvene i političke procese. Ali opet, nije na studentima da oni vode državu. Ipak se na kraju stvar mora svesti na odnos neke vlasti i opozicije ", ukazao je on. 

Upitan da li bi neko mogao da predstavlja interese studenata i da li bi oni mogli da prerastu u neki pokret, Panović je rekao da je kod njih slična situacija kao i kod penzionera zato što su oni generacijski uslovljeni.

"Sećam se, moja generacija je isto bila u studentskim demonstracijama, ali studenti budu i prođu, ako neko brzo studira i ako je efikasan. Tako da bi to bila neka partija samo za ovo vreme. Kao penzioneri - ljudi kažu da penzioneri podržavaju Vučića kao i Miloševića. Pa nisu to isti penzioneri kao Miloševićevi. Onda bi Srbija bila društvo ljudi od sto i više godina. Studenti mogu da budu određeni moralni korektiv i da zaista ta njihova energija unese neki novi duh i optimizam u opoziciju", rekao je Panović. 

Klačar je rekao da je suviše daleko za prognozu o studentskom postavljanju za neke naredne izbore.

"Najpre, mi ne možemo sada da predvidimo kako će se završiti studentski protesti. Nije isto da li će se završiti nekim dodatnim pritiskom na vlast ili će se završiti tako što će da se uguše i nestanu, da se na neki način smanji njihova masovnost", rekao je on. 

Ističe da je izvesno da, čak i ako protesti ne uspeju i ako se utišaju, da su studenti pokazali da su politički faktor i da mogu da budu jedna velika podrška ili opoziciji na sledećim izborima, ili nekom novom političkom akteru iza koga bi oni ili njihovi predstavnici stali.

"Prosto, studenti su nakon ovih protesta postali faktor. I ne samo faktor u pogledu činjenice da oni imaju glasačko pravo, i da će to pravo dobiti neki srednjoškolci koji se danas nalaze na tim protestima, nego se radi o armiji mladih talentovanih ljudi koji mogu mnogo toga da doprinesu u političkim organizacijama", rekao je. 

"Opozicija u situaciji da nije ključni politički akter"

Govoreći o opoziciji, rekao je da je ona na neki način dovedena u situaciju da nije ključni politički akter.

"Trenutno su ključni politički akteri studenti, iako oni možda ne žele da budu viđeni kao politički akteri, ali su vrlo važni, i vlast, odnosno državni organi. Opozicija, prosto, u ovom momentu ne može da se nametne kao neko ko može da u velikoj meri utiče na politička dešavanja. S jedne strane ne mogu zbog toga što imaju manju političku moć i popularnost nego vladajuća koalicija, a na drugoj strani ne mogu, zato što mogu da budu kažnjeni od strane svojih birača, ako bi birači procenili da oni ugrožavaju ove studentske proteste na bilo koji način", naveo je Klačar. 

Ističe da je jedini način na koji opozicija može u jednom momentu da bude prisutna u javnosti da kandiduje ideju o prelaznoj vladi, što je i učinila.

"Pitanje je samo da li je vlast spremna da napravi takav ustupak. Meni se čini da nije, jer bi pristajanje vlasti na prelaznu vladu de fakto značilo da je vlast faktički predala svoju političku moć bez izbora", rekao je. 

profimedia

Bojan Klačar napominje da su posle ostavke premijera Vučevića moguća dva puta - ili ćemo ići na prevremene izbore, ili ćemo ići na novi kabinet.

"Meni se čini da u ovom momentu postoji mnogo više političkog interesa za vladajuću koaliciju da se ide na novu vladu. Prosto, čini mi se da u ovom momentu izbori ne bi bili rešenje za deeskalaciju, da oni ne bi bili rešenje koje je prihvatljivo studentima i da bi vrlo verovatno rezultirali bojkotom. Nisam siguran zbog čega bi ih onda vlast raspisala, jer bi vlast faktički morala da dovede u pitanje i neki svoj legitimitet ako bismo opet završili u nekoj jednostranačkoj skupštini", rekao je Klačar. 

Zoran Panović navodi da izbori u iole demokratskoj državi imaju smisla samo ako opozicija izađe ne njih.

"Mogu da prave ponovo neke beloruske izbore, sa nekom beloruskom skupštinom, mogu da podele koaliciju, da idu sami, pa da vide kako stoje koalicioni partneri u njihovom javnom mnjenju, pa da opet naprave skupštinu koja će biti kao ona koronaška. Ali to je zaista besmisleno. Oni ne prihvataju opoziciju kao instituciju sistema. Njima je opozicija neko ko remeti njihovu idilu i to je veliki problem", rekao je Panović. 

Kompletna gostovanja Bojana Klačara i Zorana Panovića na Euronews Srbija pogledajte u video prilozima.