Ništa od Saveta Evrope za Prištinu: Šta nam govori ovaj stav Brisela i da li se pozicija Beograda popravlja?

Na dnevnom redu zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zakazanom za 27. januar neće se naći zahtev Prištine da dobije status specijalnog gosta u toj međunarodnoj organizaciji.

Šefica delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Biljana Pantić-Pilja ocenila je da srpska delegacija očekuje da se predmetni zahtev neće ni naći na dnevnom redu.

"Na Političkom komitetu trebalo je da bude ponovo zahtev tzv. Kosova da dobije status specijalnog gosta. Za sada to nije na zvaničnoj agendi koja nam je poslata i očekujemo da se neće ni raspravljati na ovom zasedanju o tome", istakla je Pantić Pilja.

Milivojević: Politika koju sprovodi Kurti odudara od standarda i normi Saveta Evrope

O dešavanjima u Savetu Evrope i mogućim razlozima zbog kojih Priština neće uputiti zahtev da dobije status specijalnog gosta, za Euronews Srbija govorio je karijerni diplomata Zoran Milivojević.

"Prvo, očigledno je da pokušaj da se ostvari većina da 'Kosovo' dobije status specijalnog gosta nije uspeo, jer je očigledno da nema te većine i da se stvar nije promenila od onog neuspelog pokušaja da 'Kosovo' uđe u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope", navodi on.

Milivojević nabraja i obrazlaže razloge zbog kojih tzv. država Kosovo nije dobilo status specijalnog gosta.

"Prvi razlog je što neke države koje su tada imale stav protiv toga, tu mislim pre svega na Francusku, Italiju, Mađarsku, kao i na države koje nisu priznale 'Kosovo', nisu promenile stav. Druga stvar je ponašanje vlasti u Prištini i politika koju sprovode 'Samoopredeljenje' i Kurti, koja apsolutno odudara od svega onoga što su standardi i norme Saveta Evrope i ono na čemu Savet Evrope počiva. A to su one tri najvažnije stvari, to su ljudska prava, vladavina prava i demokratske institucije - toga nema na Kosovu i Metohiji i jasno je da mimo toga teško da stvar može da prođe u političkom smislu", navodi Milivojević i pojašnjava:

"I treća stvar, a to je da 'Kosovo' nije država i da se time dovode u pitanje norme i sam princip na kojima počiva Savet Evrope, da članice koje su u Savetu Evrope ili koje učestvuju u radu Saveta Evrope, uključujući Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, ipak treba da budu subjekti koji mogu da budu u punom smislu nosioci prava i obaveza u skladu sa važećim međunarodnim pravnim poretkom. Dakle, da budu članice Ujedinjenih nacija i da imaju pun međunarodno-pravni subjektivitet. Dakle, to je nešto što je i dalje prisutno".

Međutim, Milivojević prepoznaje grupu zemalja koje zagovaraju politike kojom bi došlo do zaokruživanja državnosti tzv "Kosova". 

Tanjug/Vladimir Sporčić

"Postoji jedno tvrdo zalaganje i postoji jedan pritisak, u prvom redu Nemačke, da se ipak ide prema tome da se 'Kosovo' primi u Parlamentarnu skupštinu i da mu se dodeli ovaj status specijalnog gosta koji bi omogućio rad u okviru Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ali očigledno da se politički uslovi nisu stekli i očigledno da Nemačka, neke baltičke zemlje nemaju snagu da to izguraju. To je aktuelno stanje, prema tome pozicija Srbije i aktivnosti Srbije su sasvim sigurno rezultat koji sprečavaju 'Kosovo' da na mala vrata dobije neku vrstu državno-pravnog legitimiteta", objašnjava Milivojević.

Ipak, prema njegovim rečima, postoji više razloga koji ograničavaju stremljenja Prištine ka zaokruživanju državnosti među kojima se nalazi značaj Srbije u regionu. 

"Imate par stvari. Prvo, principe međunarodnog prava na kojima počiva Savet Evrope koji se teško mogu preskočiti. Drugo, nema promene stava onih zemalja koje nisu priznale 'Kosovo'. Treće, postoje zemlje koje su članice, a nisu spremne da podrže 'Kosovo': Mađarska i Slovačka, tu se ubrajaju Francuska i Italija, iako su priznale, njima ne odgovara takva politka", smatra Milivojević.

"Interes zapadnih sila je da uvaže poziciju Srbije"

Milivojević konstatuje kako Srbija, koja je već važna u regionu, sa promenama u Vašingtonu postaje još važniji toponim na karti Evrope. 

"Prva stvar, na celokupnu situaciju deluju principi koji se moraju poštovati. Otvara se pitanje Ukrajine i insistira se na principima, pa počinju i ovi principi vezano za nas, za status Kosova i Metohije, da deluju. Druga stvar je mesto Srbije u regionu. Sasvim je sigurno da značaj Srbije sve više dolazi do izražaja zbog njenog geopolitičkog značaja i pozicije koja raste sa promenama u Vašingtonu. Upravo zato što su pozicija i politika Srbije kompatibilne sa onim što Trampova administracija sad govori, dakle vraćanje tradicionalnim vrednostima, nacionalnoj politici, suverenizmu. To je ono što su odrednice i srpske politike, tako da vi nemate region bez Srbije. Prema tome, očigledno da je interes zapadnih sila je da uvaže poziciju Srbije", kaže Milivojević.

Podsećamo, izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za specijalne misije Ričard Grenel je izneo svoja zapažanja o radu Kurtija i saradnika u prethodne četiri godine.

On je reagovao na tvrdnje potpredsednika prištinskog vladajućeg Samoopredeljenja Gljauka Konjufce na mreži "X" da su "Bajdenova i Obamina administracija postavile Kosovo u nepovoljnu poziciju u odnosu na Srbiju".

"Proveli su poslednje četiri godine dajući komplimente Džou Bajdenu i prisustvujući konvencijama i zabavama. Zašto se ranije nisu žalili?", postavio je pitanje Grenel.

Milivojević reakciju Grenela ocenjuje kao očekivanu, s obzirom na nedostatak konzistentne politike u Prištini.

"To je očekivana reakcija Amerike. Drugo, licemerno i neprincipijelno je da Konfjuca, koji je drugi čovek u Samoopredeljenju, kritikuje prethodnu administraciju, a da hvali ovu novu administraciju. Naravno da ga je pitao 'gde ste do sad bili, šta ste do sad radili?' To pokazuje da to nije konzistentna i ozbiljna politika", obrazlaže Milivojević.

Uzimajući u obzir predstojeće izbore na "Kosovu", sagovornik smatra kako neuspeh Prištine treba tumačiti kao poruku Aljbinu Kurtiju čija je politika onemogućila dijalog. 

"To je sasvim sigurno i poruka šta zapadne sile u Evropi misle o politici Kurtija, jer to je prvi argument zbog koga oni osporavaju mogućnost da se 'Kosovu' da neki status, dakle da mu se otvore vrata Saveta Evrope. To je pre svega nezadovoljstvo tom politikom, kao štetama koje je ta politika nanela Evropskoj uniji, u svakom slučaju ta politika je onemogućila dijalog i traženje političkog rešenja, prema tome to se knjiži Kurtiju", zaključuje Milivojević.