Beograd kao mesto pregovora: Ponuda za sastanak Putina i Trampa na stolu, a ko je sve i o čemu razgovarao u Srbiji?

Mnogo puta tokom dugotrajne rusko-ukrajinske krize, i to ne samo tokom eskalacije posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Beograd se pominjao ili kao neka vrsta mogućeg medijatora ili kao domaćin sastanka za eventualne pregovore o miru na različitim nivoima. Bilo je onih koji su takve predloge smatrali manje ili više realnim, ali su takve sugestije podsticane tvrdnjama koje i danas stoje - čak tri godine nakon početka rata. Srbija nije član NATO-a, ni ODKB-a, ali je i u prošlosti bila domaćin nekoliko značajnih razgovora o svetskim krizama.

Još od kada je Donald Tramp izabran za predsednika SAD u novembru, počele su glasine o njegovom mogućem susretu s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. To bi svakako u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji bio svetski događaj broj jedan, i sigurno bi ostao upamćen kao istorijski, bez obzira na ishod tih razgovora.  

Da se o sastanku razgovara, nedavno smo čuli od samog Trampa. On je istakao da Putin želi da se sastane i da se "dogovaraju", ali nije naveo nikakav vremenski okvir niti termin kada bi sastanak mogao da se održi. Iz Kremlja je, sa druge strane, stigla poruka da su otvoreni za razgovore, ali da još nisu potvrđeni nikakvi detalji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je danas rekao da mnoge zemlje izražavaju spremnost da budu platforma potencijalnih pregovora, ali je naglasio da je isuviše rano govoriti o tome.

Vučićeva ponuda izneta na sto

Ukoliko sastanak zaista bude dogovoren, biće izuzetno zanimljivo videti odabir mesta susreta. To je upravo zadatak koji bi u sadašnjim okolnostima mogao da bude veoma komplikovan i osetljivo pitanje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je kao rešenje predložio upravo Beograd.

Naveo je da je Srbija zainteresovana da bude domaćin susreta lidera Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa. 

"Pošto vidim neke da nude svoje mesto za susret Putin-Trump, ja bih po prvi put zvanično da kažem da je Srbija zainteresovana da bude mesto susreta predsednika Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država. Zašto? Srbija nije samo formalno van vojnih blokova, kao što su to neke zemlje koje nude svoje domaćinstvo, Srbija je suštinski van oba bloka, dakle i NATO-a i ODKB-a, suštinski samostalna i nezavisna zemlja", rekao je Vučić. 

Naveo je i da je Srbija istovremeno zemlja u kojoj predsednik Tramp ima najveću podršku u čitavoj Evropi. 

"Ne postoji ni jedna zemlja koja može sa Srbijom da se poredi sa stepenom podrške predsedniku Trampu. Ne pričamo o liderima kojih je bilo i ovakvih i onakvih, već pričamo o podršci naroda u celini. I sa druge strane, to je zemlja u kojoj je predsednik Putin i dalje veoma, veoma popularan. Tako da, ja mislim da je to mesto na kugli zemaljskoj koje bi i jednom i drugom izuzetno odgovaralo", rekao je Vučić. 

Tanjug/Vladimir Sporčić

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić smatra da je predsednik predlogom dodatno podigao ugled zemlje u međunarodnoj zajednici. Napomenuo je da je Srbija spremna da ponudi sve resurse da pomogne da se globalni problem reši. On je u intervjuu za Tanjug rekao i da će Srbija lobirati i ponuditi dobre usluge, a da će "veliki" gledati šta je njihov interes.

Predsednikova ponuda je odjeknula u medijima u svetu i regionu koji su preneli njegove reči o Trampovoj i Putinovoj popularnosti u Srbiji. Deluje da su to novi argumenti koji se nadovezuju na već postojeće koji su Beograd činili pogodnim mestom za potencijalno ili stvarno održavanje različitih pregovora u novijoj istoriji.

Kako je sve to izgledalo i o čemu se sve pregovaralo u Srbiji?

Predlog Lavrova dok je svet još bio u šoku 

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je, krajem marta 2022. godine, dok je svet još uvek bio u šoku posle ruske početka ruske invazije na Ukrajinu, izjavio da je Moskva kao lokaciju za pregovore sa Kijevom spremna da razmotri i Beograd. Inače, u to vreme su održavani sastanci pregovaračkih delegacija, a Lavrov je u intervjuu za srpske medije naveo da Beograd sa svojim statusom, kao grad i tačka gledišta u potpunosti odgovara za bilo kakve pregovore i na svim nivoima.  

On je tada istakao da bi mesto pregovora trebalo da bude prihvatljivo i za jednu i za drugu pregovaraču ekipu.  

"Imali smo pregovore u Belorusiji, zatim je bilo nekoliko video konferencija. Sada će biti pregovori Istanbulu. Mada smo spremni da razmotrimo i druge lokacije, uključujući Beograd", naveo je šef diplomatije Ruske Federacije. 

Reči Lavrova tada su imale veliki odjek u Srbiji, a predsednik Aleksandar Vućić je naveo da, ako neko misli da je Beograd najbolje mesto za pregovore, "Srbija je spremna da to ponudi ruskim i ukrajinskim prijateljima". 

Tanjug/AP/Alexander Nemenov

Tadašnji predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić je takođe napomenuo da je Srbija spremna da u svakom trenutku bude medijator u dijalog Rusije i Ukrajine na visokom nivou – ako dve strane to žele. Analitičari su tada za Euronews Srbija naveli da bi Beograd zaista mogao da bude dobar domaćin, ali su isticali da Srbija to ne bi smela unilateralno da prihvati.  

Kao neki od argumenata koji su tada najčešće pominjani u korist teze da se sastanak pregovarača održi u Beogradu isplivavali su sastanci koji su već održani u glavnom gradu Srbije. Jedan od tih sastanaka ticao se upravo Ukrajine, ali su značajni i razgovori koji su za temu imali situaciju u Avganistanu.

"U Beogradu niko nije znao ni gde je bilo i kako je bilo. Svi su bili zadovoljni", rekao je Vučić komentarišući te događaje.

Sastanak o Ukrajini u Beogradu 2017. godine 

Zapravo, pregovori o Ukrajini vođeni su u Beogradu 2017. godine. Upravo su dvojica diplomata pokušali da nađu neke zajedničke tačke među velikim silama. Tema je bila implementacija Sporazuma iz Minska iz februara 2015. godine koja je predviđala prekid vatre u Donbasu i dalje korake ka okončanju sukoba.  

Akteri su bili specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Ukrajinu Kurt Volker i Vladislav Surkov, koga je predsednik Rusije delegirao za razgovore o sukobima u istočnoj Ukrajini.  

Oni su se u Beogradu sastali 7. oktobra 2017. godine na nepoznatoj lokaciji. To je bio njihov drugi sastanak, a prvi je u avgustu iste godine održan u Minsku. Zanimljivo je da su se i treći put sastali u Beogradu i to 17. novembra. 

O sastanku nije bilo mnogo detalja, a mnogi su se pitali kako je baš Beograd određen za prihvatljivu lokaciju. Podsećamo da je u septembru 2017. godine, neposredno pred organizaciju ovog sastanka, Srbija postala predsedavajuća zemlja Foruma za bezbednosnu saradnju OEBS-a. Ona je tromesečnu dužnost preuzela od Rusije. 

Tanjug/Vladimir Sporčić

Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je predstavljajući program predsedavanja rekao da će ukrajinska kriza i zalaganje za okončanje neprijateljstava i sprovođenje svih odredaba Minskih sporazuma biti jedna od tema. 

Takođe, jedan od faktora za izbor Beograda naveo i ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrovič. On je tada rekao da pretpostavlja da je Beograd izabran za mesto sastanka zato što je Surkov na listi sankcija Evropske unije, zbog čega mu je zabranjen ulazak u zemlje članice. Uz to, dodaje se i podatak da je američki izaslanik odbijao da se sa Surokovim sastane u Rusiji.

Pregovori o Avganistanu 

Beograd je bio domaćin razgovora o još jednoj svetskoj krizi, o čemu je takođe ekskluzivno pisao Euronews Srbija. Nakon što su talibani ponovo preuzeli vlast u Avganistanu 2021. godine, odjeknula je vest da je glavni grad Srbije ugostio predstavnike avganistanskih vlasti i talibana, prene nego što su razgovori kasnije premešteni u Dohu.  

Dogovor je bio da se o pregovorima ne govori javno, a kako je uopšte došlo do toga da Beograd bude domaćin i kako je sve to izgledalo, za Euronews Srbija je tada ispričao Jovan Kovačić, direktor organizacije East West Bridge, jedan od organizatora susreta dve frakcije. 

Kako je objasnio Kovačić, Beograd je odabran zato što je "dovoljno daleko od Avganistana". Zbog čitave situacije, razgovori nisu mogli da budu održani u samom Avganistanu, a postojale su ideje i da to bude u nekoj muslimanskoj zemlji u okolini, Indoneziji ili Maleziji. 

"Međutim, onda su došli do jednog zaključka da bi tu moglo biti mnogo poprečnih uticaja i onda je neko došao na ideju da bi Srbija mogla da bude odlična destinacija, gde mogu da se nađu bez mnogo pompe, u tišini, dovoljno bezbedno i izolovano da pokušaju da naprave neki dogovor", rekao je Kovačić. 

EWB

Na pitanje ko je sve učestvovao u tim pregovorima, Kovačić je rekao da se sa imenima komandanata neće izlaziti u javnost. 

"Recimo da je učestvovalo 20 predstavnika i komandatana provincija, što je veliki broj, skoro polovina onih koji postoje u Avganistanu. Sa druge strane je bio Karim Halili koji je bivši potpredsednik Avganistana i tada je bio predsedavajući Vrhovnog saveta za mir i direktan lični izaslanik predsednika Ašrafa Ganija u pregovorima sa talibanima", naveo je on. 

Kovačić objašnjava da su neki od talibana bili na crnim listama koje su se odnosile na zabrane putovanja i da su skinuti sa njih kako bi prisustvovali pregovorima.

"Peglanje odnosa" u Beogradu u "tursko-rusko ledeno doba"

U novembru 2015. godine odnosi Turske i Rusije postali su zategnuti nakon što je Turska oborila ruski vojni avion na granici sa Sirijom. To je bilo prvo uništavanje ruskog ili sovjetskog borbenog aviona od strane države članice NATO od pedesetih godina 20. veka.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je to tada nazvao zabijanjem "noža u leđa od strane terorističkih saučesnika" i upozoravao je da će incident ostaviti ozbiljne posledice po rusko-turske odnose.  

Rusija je brzo povukla mnoge poteze na račun Turske, a mediji su situaciju opisivali kao "tursko-rusko ledeno doba usred zime".

U celoj toj zategnutoj situaciji visoki zvaničnici dve zemlje su se prvi put sastali upravo u Beogradu. Tada su oči celog diplomatskog sveta bile uperene ka glavnom gradu Srbije gde su se oči u oči našli ministri spoljnih poslova Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu.  

Sastanak je održan na marginama Ministarskog saveta OEBS-a. Lavrov je posle izjavio da se sastao sa turskim kolegom "na njegov hitni zahtev", ali da nije čuo ništa novo. Iako na tom sastanku nije bilo nekih pomaka, ostalo je zabeleženo da su diplomate razgovarale upravo tu.

To naročito dobija na značaju jer je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova prethodno izjavila da Lavrov tokom telefonskog razgovora koji je vodio sa Čavušogluom nije prihvatio nijednu od brjonih ponuda za održavanje susreta.  

Koliko je zapravo realno da se Putin i Tramp sastanu u Beogradu?

Politikolog Stefan Srbljanović je, komentarišući Vučićevu ponudu za sastanak Trampa i Putina u Beogradu, rekao da pojedinačno najveća podrška Putinu i Trampu u celom svetu dolazi upravo iz Srbije, odnosno od naroda. 

Međutim, ističe da je to samo jedna zanimljivost, i da Srbija kao neutralna zemlja ima fantastične odnose sa Rusijom i sve bolje odnose sa SAD. Dodao je i da se nada da će biti dobri odnosi sa novom američkom administracijom, posredni ili neposredni.

Srbljanović za Euronews Srbija ističe da bi sve to moglo da bude realna osnova i da pozdravlja poziv za sastanak dvojice svetskih lidera u Beogradu.

"To je ono gde mi treba da tražimo svoj put. Ne da se radujemo dolasku nekih trećerazrednih briselskih činovnika koje svakako treba ugostiti, nego da naš put tražimo sa onima koji se zaista pitaju. Ukoliko bi se njihov dogovor i razgovor zaista desio ovde, to bi bile fantastične poruke za samu Srbiju i za buduću saradnju sa obema stranama", rekao je.

Kako je dodao, bojazan je to što je Srbija mala i ne toliko značajna u odnosu na te države, bez obzira na to koliku podršku imaju Tramp i Putin ovde.

"Postoje daleko veći igrači čiji bi se interesi takođe trebali zadovoljiti. Ostaje želja i nada da će se to zaista ostvariti. A koliko je to realno? Plašim se da nije toliko izvesno, iako bih to jako voleo i pozdravio u svakom smislu", zaključio je.