Predlog sporazuma vlasti i opozicije: Izbori na svim nivoima 3. aprila

Komentari

Autor: Euronews Srbija, T.K, Tanjug

02/09/2021

14:29

Predlog sporazuma vlasti i opozicije: Izbori na svim nivoima 3. aprila - Copyright Tanjug/Dragan Kujundžić, profimedia, Tanjug/Zoran Žestić

veličina teksta

Aa Aa

U Skupštini Srbije danas je održan sastanak vlasti i opozicije u okviru međustranačkog dijaloga bez posredovanja poslanika Evropskog parlamenta.

Predstavnici vlasti izneli su predlog sporazuma o izbornim uslovima, a opozicija do ponedeljka ima mogućnost da preda svoje amandmane.

U predlogu sporazuma između vlasti i opozicije u međustranačkom dijalogu, koji se vodi bez posredovanja predstavnika EU, predloženo je da se izbori na svim nivoima održe 3. aprila sledeće godine, potvrdio je za Euronews Srbija lider Dveri Boško Obradović.

Reč je o redovnim izborima za predsednika Republike i za odbornike u Skupštini grada Beograda i vanrednim izborima za narodne poslanike.

Sastanak između predstavnika partija opozicije i vlasti, na kome se razgovaralo o detaljima sporazuma u kome je 3. april predložen kao datum za održavanje izbora na svim nivoima, je završen.

Nakon sastanka, kako prenosi reporter Euronews Srbija, novinarima u Skupštini se kratko obratio Dejan Šulkić potpredsednik DSS, koji je rekao da i dalje nije utvrđen tačan datum održavanja predsedničkih i beogradskih izbora. On je dodao i da će se naknadno odlučiti o vanrednim parlamentarnim izborima.

Prema njegovim rečima, za predsedničke i beogradske, kada je reč o datumu, to bi trebalo da bude u rasponu od 3. do 17. aprila, a "za vanredne će se naknadno znati". Sporazum koji je danas stavljen na sto u međustranakom dijalogu, dodao je, nije trebalo u fokusu da ima datum održavanja izbora, već izborne uslove.

Lider Dveri Boško Obradović je, novinarima u Skupštini Srbije, rekao da su vlasti posle četiri meseca rada i 12 sastanaka predstavile prvu radnu verziju predloga sporazuma i prvi utisak je da je vlast spremna da izađe u susret zahtevima opozicije u manje bitnim pitanjima.

"Nadam se da je današnji dan taj, kada ćemo dobiti odgovor vlasti. Takođe, nije dovoljno da se mi ovde nešto dogovorimo, ako opozicija to posle ne može da kontroliše kroz zajednički nadzorni organ", rekao je Obradović.

Ključna pitanja nisu dobro definisana, a pre sve ona koja se odnose na slobodu medija, pritiska na birače, zaposlene u javnom sektoru, funkcionersku kampanju i kako kontrolisati predizborni i izborni period, rekao je Obradović.

"Do ponedeljka imamo mogućnost da predamo svoje amandmane na ovu prvu radnu verziju i iskoristićemo je da predložimo sve ono što u ovom sporazumu nedostaje, a nedostaje mnogo toga", rekao je Obradović.

Kaže, nedostaju i odgovori medijskih kuća, koje su bile na sastanku sa predstavnicima Radne grupe, a koje, kaže, još nisu dostavile svoj papir kako će unaprediti svoj informativni program i status opozicije u njemu.

Lider POKS-a Žika Gojković je rekao da je "blagi optimista" i da veruje da će prvi put posle duže vremena biti promena izbornog sistema koje će omogućiti da imamo pravednije izbore.

Ivica Dačić se nije obratio medijima, a nema ni informacija da li je u Skupštinu Srbije stigao predlog Evropskog parlamenta.

Šta stoji u predlogu sporazuma

U predlogu stoji i da cenzus ostaje tri odsto, dok se broj potpisa za stranke nacionalnih manjina smanjuje na 5.000, prenosi Tanjug.

Predlogom sporazuma, u koji je Tanjug imao uvid, predviđa se da Vlada Srbije formira Radnu grupu za eksternu kontrolu biračkog spiska, u čiji sastav bi ušli predstavnici državnih organa i opozicionih stranaka koje su učestvovale u dijalogu.

Takođe, svaki član Radne grupe imao bi pravo da Ministarstvu za državnu upravu podnese zahtev za proveru tačnosti podataka o nekom biraču u Jedinstvenom biračkom spisku.

Predlog je i da se izmenama Zakona o sprečavanju korupcije, predvidi da državni funkcioneri koji su kandidati za predsednika i poslanike ne mogu sedam dana pre izbora da, u svojsku državnih funkcionera, organizuju svečana otvaranja infrastrukturnih i drugih objekata, odnosno svečanosti započinjanja izgradnje.

Predlog je, između ostalog, i da se u Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti promeni kriterijum za finansiranje troškova kampanje, tako da se 30 odsto sredstava raspoređuje u jednakim iznosima podnosiocima izbornih lista koji koriste sredstva iz javnih izvora, dok bi se 70 odsto sredstava raspoređivalo listama koje su osvojile mandate srazmerno broju mesta osvojenim u parlamentu.

Jedan od predloga je i da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika predvidi mogućnost da organi za sprovođenje izbora po službenoj dužnosti ponište glasanje na biračkom mestu, ako utvrde da je broj listića u kutiji veći od broja birača koji su glasali, da je glasao neko ko nije upisan u birački spisak, ili ako u glasačkoj kutiji nema kontrolnog listića, ili on nije potpisan ili adekvatno popunjen.

Predloženo je i da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika i podzakonskim aktima RIK-a posebno naglasi da je zabranjeno vođenje paralelnih spiskova na biračkom mestu.

U predlogu sporazuma stoji i da se građanima Srbije koji žive na KiM mora omogućiti da ostvare biračko pravo i glasaju na teritoriji Kosmeta, ali da se, zbog specifične političke i bezbedne situacije, predvidi pravni osnov da se izbori sprovode po posebnoj proceduri, u saradnji sa OEBS-om.

Takođe, predlog je i da se naknada za rad u biračkom odboru povećava sa 1.500 na 2.000 dinara.

U predlogu sporazuma, između ostalog, stoji i da, s obzirom da se redovni izbori za predsednika Republike i odbornike Skupštine grada Beograda održavaju u prvoj polovini 2022. godine, a kako bi se sa implementacijom počelo što pre, u ovoj fazi dijaloga ne treba ići preko postojećeg ustavnog okvira niti posezati za korenitim promenama izbornog sistema.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ranije je najavio da bi krajem sledeće nedelje mogao da se očekuje finalni tekst dijaloga na ovom koloseku. Prema nezvaničnim informacijama, sledećem sastanku, 11. septembra, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Imali smo mnogo sastanaka radne grupe na kojima su partije iznosile predloge o četiri teme, a nastavićemo sa tim aktivnostima i sumiranjem rezultata tog dijaloga i da krajem sledeće sedmice porobamo da dođemo do finalnog teksta i dogovora", rekao je Dačić uoči današnjeg sastanka.

Čeka se predlog evroparlamentaraca

Takođe, u sklopu dijaloga na drugom koloseku, koji se vodi uz posredovanje EU i u kome učestvuju stranke takozvane bojkot opozicije i predstavnici vlasti, čeka se predstavljanje plana posrednika iz Evropskog parlamenta. Sastanci u Beogradu u okviru ovog dijaloga trebalo bi da se održe 17. i 18. septembra.

Od konačnog dogovora u okviru međustranačkog dijaloga, na oba koloseka, zavisiće i odluka opozicije o izlasku na izbore.