Erozija liderstva u opoziciji: Zašto partije ne uspevaju da iznedre jake ličnosti?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/12/2024

07:04

Erozija liderstva u opoziciji: Zašto partije ne uspevaju da iznedre jake ličnosti? - Copyright Tanjug/Nemanja Jovanović

veličina teksta

Aa Aa

Demokratska stranka je nakon šest godina predsedničkog mandata Zorana Lutovca izabrala novog predsednika, Srđana Milivojevića, poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji je nakon aktivističkog rada u Otporu od 1999. do 2004. godine, postao član Demokratske stranke u kojoj je ostao do danas.

Srpska opozicija je u prethodnih 12 godina vlasti Srpske napredne stranke (SNS) i koalicionih partnera prošla put na kojem su pojedinačno stranke izgubile skupštinski status, dok je Demokratska stranka na svim izborima od 2014. godine do danas učestvovala u koalicijama koje su ostvarivale bolji ili lošiji rezultat.

Deo parlamenta nije bila samo u periodu 2020-2022. godine, jer je opozicija bojkotovala izbore 2020. godine.

Opozicija je često kritikovana zbog nedostatka lidera, a ukoliko konsultujemo istoriju Demokratske stranke primetno je da je iz nje u raznim procesima podela izniklo čak 18 političkih organizacija, kako je primetio Aleksandar Timofejev, glavni i odgovorni urednik NIN-a.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar takođe primećuje da je problem opozicije taj što se vrlo često dešavaju promene programa, okvira u kojem nastupa, zbog čega ne uspeva da stvori kontinuitet među biračima.

Klačar: Milivojević će u perspektivi birača biti tek jedan od mnogih

"U opoziciji se danas nalazi više od 15 različitih političkih organizacija, što formalnih političkih stranaka, što neformalnih političkih grupa i sve one se zapravo nalaze između 1 ili 1,5 odsto podrške i nekih 6-7 odsto podrške koje imaju u javnosti. Prvi razlog je to što je opozicija fragmentisana i to što nijedna stranka, nijedna organizacija sama za sebe nema dovoljnu političku podršku. Drugi razlog, ako imate takvu situaciju sa čestim promenama, a samo u poslednjih dve ili tri godine mi smo imali velike promene, biračima je veoma teško da se identifikuju sa organizacijama, a samim tim veoma je teško da se identifikuju i sa njihovim liderima", primećuje Klačar i dodaje:

"Treći razlog je da bi, da bi postojalo liderstvo potrebno je da iza vas postoji organizacija koja vam omogućava da vi budete lideri. Vaše liderstvo proističe iz podrške koju možete da dobijete u javnom mnenju. Četvrti razlog je zapravo povezan sa generalnom krizom stranačkog života, posebno krizom lokalnog stranačkog života, gde vi zapravo imate jednu izrazito centralizovanu politiku koja praktički onemogućava mobilnost i prohodnost lidera sa lokalnog nivoa na centralni nivo, gde bi se zapravo u nekim idealnim okolnostima i regrutovalo i članstvo i gde bi se regrutovali i potencijalni lideri. Prosto proces je relativno zatvoren, proces je centralizovan i veoma malo toga dolazi sa terena, veoma malo toga dolazi zapravo odozdo. A tu je zapravo i problem s kojim će se suočiti i Srđan Milivojević", ističe Klačar.

On smatra i da će identifikacija biračkog tela sa novim predsednikom DS biti izuzetno teška i da to neće moći kratkoročno da se promeni.

"Njemu će biti vrlo teško da se nametne kao lider, jer on je samo jedan od mnogih u perspektivi birača. On nema iza sebe nekadašnju Demokratsku stranku, kada ste vi izborom za predsednika stranke, automatski postajali i lider, jer se radilo o najstarijim, infrastrukturno najvećim političkim organizacijama. Danas to nije slučaj. U ovom momentu je Srđan Milivojević jedan od mnogih lidera sa kojima se birači veoma teško mogu da identifikuju i to neće moći kratkoročno da se promeni bez obzira na to što on ima određene specifičnosti koje ga razlikuju u odnosu na druge lidere, a posebno ga razlikuju u odnosu na njegove prethodnike u Demokratskoj stranci", kazuje Bojan Klačar.

"Birači očekuju stalnost političkih aranžmana, a to nisu dobili"

Opozicioni lideri u prethodnim izbornim ciklusima, posebno za predsedničke izbore, uspevali su da ostvare relativno dobar rezultat koji nakon toga nije kapitalizovan, nije ponovljen, a podrška se topila.

Klačar ističe da se očekivanja birača razlikuju od onoga što im je ponuđeno političkim aranžmanima.

"Saša Janković je na predsedničkim izborima 2017. godine napravio odličan rezultat u samom Beogradu i nekim drugim sredinama, a godinu dana nakon toga više nije bio relevantan akter. Zatim 2020. godine, kada je Savez za Srbiju bio najveći politički akter, faktički godinu dana nakon toga nije postojao. I imamo poslednji slučaj 2023. godine, kada je lista Srbija protiv nasilja napravila najbolji opozicioni rezultat, danas ne postoji. Birači očekuju stalnost političkih aranžmana, a to nisu dobili, nego se za svake izbore pravi drugačiji politički aranžman koji se posle izbora završava, dolazi se do novih podela i pravi se neki drugi aranžman", kaže Klačar i dodaje:

"Kada imate toliko veliki broj aktera, vi imate tzv. meku ili plitku podršku. Birači opozicionih političkih stranaka nisu tvrdo orijentisani birači. To su birači kojima jeste zajedničko da se ne slažu sa vladinim politikama. Ali unutar bloka su vrlo često skloni promenama. Otuda je Vuk Jeremić sa jednim rezultatom na predsedničkim izborima, nije bio u prilici da ponovi taj rezultat kada je bio na čelu Narodne stranke, zato što je biračko telo unutar opozicije meko i u zavisnosti od trendova, u zavisnosti od trenutne političke situacije, veoma je sklono promenama".

Tehnokratiju, prema Klačaru, u Srbiju je doneo G17+, koji je u predizbornoj kampanji iz lukrativnih razloga promovisao stav da su političari loši, zbog čega na vlast treba da dođu "stručni" ljudi.

"Treći razlog jeste postojanje tzv. antistranačkog sentimenta. Taj antistranački sentiment je prilično raširen u Srbiji. On nije raširen samo u opoziciji, on je raširen u čitavom društvu, gde se sve vreme očekuje nešto što se ne može dobiti, a to je pojava novih, neukaljanih lica koja nikada nisu do sada napravila nijednu grešku ili se nisu bavila politikom, koja će da naprave nekakvu vrstu nadstranačke ili nestranačke organizacije. Dakle, taj antistranački sentiment je zapravo negde krenuo još u onim kampanjama koje je tada iz krajnje lukrativnih razloga pokretala G17+. Oni su imali taj njihov čuveni slogan 'Stručnost ispred politike', gde je taj antistranački, tehokratski pristup podgrejavan i onda je on u momentima stranačke krize, a to se desilo posle 2014. godine, zapravo došao do izražaja", kaže Klačar.

"Jedan deo birača je do skoro Borisa Tadića poistovećivao sa Demokratskom strankom"

Klačar podseća i kako su tekli procesi raskida u opozicionim savezima, kao i da se fragmentacija opozicionih stranaka nastavila, što su promene koje birači nisu uspeli da isprate.

"Prvi korak jeste zapravo omogućiti biračima da se identifikuju sa nekom organizacijom. Jer bi onda u tom slučaju i proces identifikacije sa liderom bio lakši. I pod broj dva, mora da se obezbedi stalnost. Dakle, ne novi aranžman u oči svakih izbora pri čemu ti aranžmani ne liče na one prethodne. Ja ću samo podsetiti da je 2020. godini aranžman koji je ponudila opozicija bio da treba da sarađuju svi, i levica i centar i desnica i u toj koaliciji bili dve godine. Nekoliko meseci posle tih izbora se od toga odustalo, zaključilo se da to ne može da funkcioniše tako i da je neophodno napraviti neku vrstu programskih koalicija", smatra Klačar i dodaje:

"Kada je napravljena programska koalicija, koja se okupila oko jedne velike teme, kao što je 'Srbija protiv nasilja', ta se koalicija raspala na kraju zbog opet vrlo prozaičnih razloga. Zatim je recimo iz Narodne stranke Vuka Jeremića faktički uoči izbora izašao Zdravko Ponoš i pojavio se kao kandidat druge političke organizacije, a nakon toga je drugi potpredsednik Miki Aleksić napravio sopstvenu političku organizaciju, Narodni pokret Srbije. Vrlo je teško biraču, koji nije i nema obavezu da bude informisan o svim detaljima, da se identifikuje i sa Vukovim Jeremićem, i sa Mikijem Aleksićem i sa Zdravkom Ponošem, zato što on zapravo nije stigao ni da isprati promene koje su se desile".

Na kraju, Klačar iznosi i zapažanja na osnovu istraživanja javnog mnjenja, koja govore da birači u dobroj meri nisu informisani o promenama u opoziciji koje se dešavaju skoro na dnevnom nivou.

"Mi u istraživanju javnog mnjenja smo do skoro i dalje mogli da nađemo ljude koji su zapravo Borisa Tadića vezivali sa Demokratskom strankom, iako je on de facto iz nje izašao pre 2014. godine. Sve ostale detalje je gotovo nemoguće ispratiti, a vi i ja dok pričamo, sada mi faktički imamo dve potpuno nove stranke, potpuno nove političke organizacije, jedna koja bi trebala da bude okupljena oko ljudi koji su napustili SSP, a druga koju pravi Goran Ješić u Novom Sadu. Dakle, dok vi i ja pričamo, zapravo već se prave dve nove političke organizacije koje će samo dodatno otežati proces razumevanja od strane birača", zaključuje Klačar.