Politika

"Kosovo" menja naziv u "Dardanija"? Šta se krije iza peticije koja je pokrenuta u Prištini

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/12/2024

-

20:00

"Kosovo" menja naziv u "Dardanija"? Šta se krije iza peticije koja je pokrenuta u Prištini
"Kosovo" menja naziv u "Dardanija"? Šta se krije iza peticije koja je pokrenuta u Prištini - Copyright Euronews Srbija/Vladislav Ćup

veličina teksta

Aa Aa

Pre dva dana je na trgu u Prištini organizovana peticija za promenu imena tzv. Kosova u "Dardanija". Cilj organizatora je da sakupe 10.000 potpisa, koje bi potom dostavili "Skupštini Republike Kosova", uz zahtev za promenu imena, piše Klan Kosova.

Kako kažu, predviđeno je da nakon Prištine, potpisivanje peticije bude organizovano i u drugim gradovima i mestima na "Kosovu".

Ideja da se "Republici Kosovo" da naziv prema rimskoj pokrajini postala je ponovo aktuelna nakon što je tamošnjoj javnosti predstavljen tekst "Preimenovanje Kosova u Dardanija je poslednji korak ka suverenitetu i potpunom identitetu".

Naziv Kosovo se dovodi isključivo u vezu sa Srbima

U tom autorskom tekstu objavljenom prošlog meseca na portalu Bota Press, novinar Ramiz Selimi obrazlaže razloge opravdanosti promene naziva "Kosova" u "Dardanija".

"Promena imena u Dardaniju poslednji je korak ka suverenitetu i potpunom identitetu. Iza emotivnih diskusija, ideja o promeni imena u Dardaniju trebalo bi da postane aktuelna iz nekoliko razloga: istorijskih, političkih, kulturnih i strateških", navodi Selimi.

Selimi navodi identitetske razloge za promenu imena u Dardanija dovodeći u vezi Albance sa Dardancima, a svojom tvrdnjom, naziv Kosovo se implicitno dovodi isključivo u vezu sa Slovenima, odnosno Srbima.

"Novo ime ne bi bilo samo inspiracija, već i ponos naroda, kao potomaka Dardanaca, drevnog naroda sa Balkana. Dobar deo je to što bi ovim putem bila umirena i dovedena na kolena ideja Srbije da ponovo ujedini našu zemlju sa drugom državom. Dardanija je pravi identitet naroda Kosova, zato Kosovo je Dardanija!", kaže Selimi.

Tanjug/Dopisnistvo KiM

 

O Dardaniji i tome ko su Dardanci, za Euronews Srbija govorio je istoričar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost.

"Ako govorimo o Kraljevini Dardaniji, ona je kao država postojala na Balkanskom poluostrvu još u antičkom vremenu. Što se tiče Dardanaca, govoriti o nacijama u to vreme nije bilo moguće, nacije su produkt 19. veka. Stanovništvo koje je živelo na tom području je stanovništvo antičkog perioda koje možemo povezivati sa različitim plemenima koja su postojala na tom prostoru", objašnjava Graovac i dodaje:

"Dardanci, čije poreklo do danas ostaje nejasno, su do dolaska Rimljanja imali državu, čija se granice donekle poklapaju sa teritorijom Kosova i Metohije, kasnije, Dardanija je bila jedna od provincija Rimskog carstva".

Pokušaji stvaranja kontinuiteta u procesu albanizacije Kosova i Metohije

Poistovećivanje Albanaca sa Dardancima, antičkim narodom koji je na područje Balkana došao iz Male Azije, ima svoju predistoriju u bliskim političkim procesima 90-ih godina.

Naime, Selimi se u tekstu poziva na albanskog političkog prvaka Ibrahima Rugovu i to po pitanju njegovog odnosa prema "Dardaniji".

"Genije i arhitekta kosovske države dr. Ibrahim Rugova je uvek imao u planu da se ovo mesto jednog dana zove Dardanija. O tome svedoči grb i zastava. Moramo priznati da je ime 'Kosovo' slovensko ime, koje je u 19. veku uspostavilo Osmansko carstvo na insistiranje Rusa. Ime Kosovo, koje nema veze sa Albancima, već sa slovenstvom, dokumentovano je u spisima tog vremena kao svojevrsni kompromis za zadovoljenje ruskih zahteva", tvrdi Selimi.

Euronews/Vladislav Ćup

 

Autor priznaje kako je geografska odrednica "Kosovo" slovenskog porekla, međutim, pun naziv srpske autonomne pokrajine - "Kosovo i Metohija" u sebi obuhvata reč koja je izvedena iz reči "metoh", odnosno crkveni posed, a pojam "Metohija" uz "Kosovo" zapravo označava dve geografske regije od kojih se sastoji prostor autonomne pokrajine.

Graovac smatra kako kosovske Albance i Dardance vezuje isključivo prostor i ukazuje za razloge gorepomenutih inicijativa.

"Dardance sa Albancima vezuje isključivo prostor na kom su nekada živeli u antičkom periodu, ako ćemo ih povezivati etnički, to gotovo da nema nikakve veze jedno sa drugim", objašnjava on. 

Graovac navodi kako je nenaučno izvoditi sadašnje nacije iz antičkih naroda i nabraja nekoliko navodnih teorija o albanskom poreklu.

"Ne smemo upadati u zamku da u antičkim narodima tražimo nacije, bilo da tražimo Srbe ili Albance, kao i da tražimo genezu nacionalnih identiteta koja je vezana za 19. vek. Međutim, ako govorimo o poreklu naroda i da li možemo Albance povezati sa tim narodom koji je živeo na prostoru Dardanije ili Ilirika, koja je samo jedna od teorija, da su Albanci poreklom Dardani ili da su poreklom Iliri, odnosno da imaju ima Ilirsko poreklo, pa ima čak teorija da su poreklom Tračani, to su sve različite teorije i različite priče koje nemaju temeljenja u nauci, naučno nisu dokazane, ali su bile veoma popularne naročito onda kada je stvarana albanska nacija, ili u današnje vreme kada je ona u ekspanziji, da bi se dokazala navodna starost i prvenstvo albanskom narodu na ovom prostoru", navodi istoričar. 

Sagovornik objašnjava kako su politički interesi uzrok nenaučnog tumačenja istorije.

"Govoriti kako je to jedan narod u kontinuitetu, samo sa drugim imenom, da su to Dardanci ili Iliri ili Tračani, a da su promenili ime kasnije u Albance, to krajnje neutemeljeno. Produkt takvog tumačenja je želja da se zloupotrebi istorija u političke svrhe i da se neke istorijske činjenice jednostavno tumače u skladu sa nečim političkim interesima", kaže Graovac.

Borba za spomeničko kulturno nasleđe

Paralelno sa ignorisanjem srpskih toponima, prištinski establišment nastoji da prisvoji srpsku duhovnu i kulturnu baštinu na taj način što se negira njeno poreklo.

Naime, jedan deo kosovske javnosti teži poistovećivanju današnjih Albanaca sa Dardancima i da, paralelno s tim, srpsko kulturno nasleđe proglasi za dardansko, tj. ilirsko i albansko.

Prištinska Koha je početkom godine objavila tekst "Crkva Svete Petke u Prizrenu, univerzalna kulturna baština Kosova" koji je potpisao Agon Rezja doktorant na Univerzitetu u Zagrebu.

Autor tvrdi kako crkva nije podignuta od strane Srba ili Vizantinaca, već je povezuje sa Dardancima.

"Bila je starija, pa se u proučavanju njenih temelja na osnovu arheoloških nalaza ispostavlja da je ova crkva podignuta na temeljima paganskog dardanskog svetilišta", navodi se u tekstu Kohe, a prenosi Kossev.

Srđan Graovac objašnjava poreklo kulturnog nasleđa na prostoru Kosova i Metohije i razloge njenog prisvajanja.

"Oni nemaju svoje kulturno nasleđe starije od nekoliko decenija. Sve starije od 1945. godine je kulturno nasleđe Osmanlijskog carstva, to su te džamije izgrađene u tom periodu, te kuće, sve to što je građeno, to je građeno u vreme Turaka i to je tursko kulturno nasleđe. Ono starije kulturno nasleđe, hrišćansko, to je u stvari srpsko kulturno nasleđe. To su manastiri koje su uradili u dinastiji Nemanjića. Ono starije je vizantijsko kulturno nasleđe, dakle nema albanskog kulturnog nasleđa do 1945 godine", kaže on i dodaje:

"Da bi ojačali svoju poziciju, oni pokušavaju da nađu neko utemeljenje u istoriji, pošto ne mogu naći, onda pribegavaju tom krivotvorenju istorijskih činjenica. Tako ste imali te ideje od porodice Nimani, koji su u stvari Nemanjići, da su Albanci gradili te manastire, pa naravno ima onih koji idu toliko daleko da tvrde da su oni u stvari tu starosedeoci, da su Dardanci"

Međutim, navedeno nastojanje da se spomeničko kulturno nasleđe podvede pod kosovsko kulturno nasleđe nije izolovan slučaj.

Albanski profesor Bedri Muhadri je u autorskom tekstu za Kohu iz 2020. godine tvrdio da su "Srbi gradili na osnovama starih ilirskih i arberijskih hramova", gde je svrstao i crkvu Svete Petke u Prizrenu, koja tom logikom potpada pod "kosovsko" kulturno nasleđe.

"Poznato je da je kralj Milutin 1307. godine prisvojio katedralnu crkvu Svete Petke (Srbi je zovu Bogorodica Ljeviška) u Prizrenu, u kojoj je bilo sedište Prizrenske episkopije. Crkva Svete Petke sagrađena je na hramu iz rimskog perioda i na temelju bazilike iz V-VI veka. Tu je bilo sedište prizrenskog episkopa koje datira još od 1019. godine", navodi Muhadri, prenosi Kossev.

Eparhija Raško-Prizrenska je reagovala na tekst objavljen u Kohi navodeći da se takvim tekstom "otvoreno i neskriveno širi etnička i verska mržnja"

Iz Eparhije su poručila da je pored "etničkog čišćenja 200.000 Srba i nealbanaca od 1999. godine naovamo, sada u toku i sve aktivnije negiranje i čišćenje kulturnog identiteta srpskog naroda i SPC", a kao cilj navode "potpuno brisanje svakog traga srpskog postojanja koji se ovde vidi na svakom koraku kroz vekove", navodi se u saopštenju, preneo je Kossev.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija