Priština nastavlja da se naoružava, Srbi zabrinuti: U procesu transformacije KBS do 2028. ima jedan ključni znak pitanja

Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je otvaranje fabrike municije i laboratorije za projektovanje bespilotnih letelica, objasnivši da se radi o početku rada vojne industrije. Mi smo proveravali da li je to deo predizborne kampanje ili nastavak militarizacije na prostoru gde osim KFOR-a ne bi trebalo da bude druge oružane formacije?

Po tvrdnjama prištinskog premijera Aljbina Kurtija, udvostručen je broj vojnika i utrostručen budžet za Kosovske bezbednosne snage koje do 2028. godine, koje na osnovu odluke skupštine Kosova,  postaju vojska. Sada je na redu početak rada vojne industrije.

"Koordinirali smo sa našim partnerima i u ovom slučaju, odnosno za otvaranje državne fabrike municije. U kontaktu smo i takođe smo dobili izveštaj o izvodljivosti sa državnim proizvođačem od Ministarstva odbrane Turske. Nalazimo se u fazi finalizacije ovog projekta", naveo je ministar KBS-a Ejup Maćedonci.

Iz kosovske vlade tvrde da ništa ne rade bez dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, najvažnijom članicom NATO-a, koji je zvanično protiv formiranja oružanih snaga na Kosovu.

"Ne vidimo da je NATO protiv naoražavanja KBS-a zato što članice NATO-a, kao što su na primer Turska i Amerika, veoma aktivno naoružavaju i obučavaju snage KBS-a, tako da je možda NATO deklarativno protiv toga, ali njegove najjače članice aktivno rade na jačanju KBS-a", istakao je Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture. 

Da Priština ne preduzima nikakve akcije bez svojih saveznika, potvrdio je i kosovski premijer.

"Naoružanje i municija koju danas vidite u našoj vojsci, kupuje se od zemalja članica NATO-a, a tu treba istaći SAD, Tursku, Nemačku, Veliku Britaniju i Hrvatsku. Ima i drugih zemalja, ali ovo su glavne. Velika većina je kupovina iz budžeta Kosova, a deo je donacija ovih prijateljskih, partnerskih i savezničkih zemalja", naveo je Aljbin Kurti. 

Tanjug/AP/Visar Kryeziu

Pokretanje vojne industrije je u odbrambene svrhe, tvrde u Prištini, dok je za Srbe na Kosovu i Metohiji to dodatna opasnost po njihov opstanak

"Milsim da ovo nastavlja taj proces militarizacije Kosova koji viđamo od ove Kurtijeve vlade. Znači to je kupovina novog naoružanja, pravljenje novih baza, pravljenje helikopterskih baza, otvaranje novih podstanica na severu, jačanje policijskih, oni ih ne zovu vojnim, ali to su praktično vojne snage. Tako da je veoma opasno kada dolazi do tako naglog naoružavanja i militarizacije celog jednog dela, to može voditi u samo jednom pravcu", ističe Rapajić. 

Kosovske bezbednosne snage su već nabavile oklopna i transportna vozila, haubice i minobacače, dronove Bajraktar, protivtenkovske rakete Džavelin, a pre nekoliko nedelja su od Euleksa preuzele i aerodrom Dumoš kod Podujeva, na samo desetak kilometara od administrativne linije sa centralnim delom Srbije.

"Priština istrajava u konačnom planu"

Vojni analitičar Vlade Radulović navodi da Priština istrajava u svom konačnom planu, a to je jačanje Kosovskih bezbednosnih snaga, odnosno njihovo prevođenje u ono što zovu Vojskom Kosova.

"Taj plan je započet negde 2018. godine izmenama tri zakona. Taj plan je podeljen u tri faze. Sve bi trebalo da se završi 2028. godine. Ja sam to najavljivao proteklih godina u više navrata, ova faza koja sada počinje, a to je ta treća, za njih je najznačajnija. Ona podrazumeva i najznačajnije iskorake u opremanju KBS-a", rekao je Radulović za Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, uspostavljanje proizvodnih pogona je samo jedan segment priče, a ono o čemu se sada razgovara jesu proizvodni pogoni za municiju u dva NATO kalibra i potencijalno za određene proizvodne procese za bespilotne letelice.

Ističe da to sve jeste veoma ozbiljno i da je upereno protiv Srba koji žive na severu Kosova i Metohije, ili na KiM kao celini.

"Sa druge strane, ovo predstavlja dodatni znak pitanja za same oružane snage Republike Srbije. Iako se ne menja nikakav odnos snaga na terenu, i to ne treba niko da dovodi u pitanje, ipak se određena situaicja menja i tu situaicju morate imati u vidu i u skladu sa tim razmišljati šta i kuda dalje", rekao je analitičar.

Otkud različiti stavovi NATO-a i SAD i Turske?

Upitan o različitima stavovima NATO-a i određenih članica, Radulović je rekao da se na prvu loptu čini da tu postoji kontradiktornost.

"Ali kada pogledate sa druge strane, iz NATO-a će vam reći da su oni savez i da odluke donose konsenzusom. Reći će da ne postoji konsensuz i da, što se tiče njih iz NATO-a, za njih je KFOR jedina oružana sila koja može da postoji na prostoru Kosova u skladu sa rezolucijom 1244. Međutim, postoji ona jedna ograda, da svaka zemlja ima svoje suvereno pravo da donosi odluke, da sklapa partnerstva i bilateralnu saradnju. To treba posmatrati iz te perspektive", rekao je Vlade Radulović. 

Smatra i da tu nema ničeg čudnog: "Ko je drugi nego NATO pomogao kosovskim Albancima da dobiju to nešto što oni pokušavaju da nazovu državom? Ko drugi nego sam NATO je bombardovao 1999. godine SRJ?".

Radulović kaže da sa liste zemalja koje prednjače u naoružavanju KBS-a on uvek apostrofira Tursku.

EPA/VALDRIN XHEMAJ

"Turska ima vrlo jasnu poziciju, još od 2008. godine do danas. Imaii ste izjave Erdogana koji kaže: 'Kosovo je Turska'. Imali ste njegovu izjavu od pre dve godine kada je rekao da će mimo bilo kakvih drugih planova i dogovora, Ankara nastojati da po svaku cenu pomogne i podrži članstvo Kosova u NATO-u", rekao je. 

Kako dodaje, kada se sve to pogleda onda ne čudi da prvi protivokolpni sistemu Prištini dolaze iz Turske, kao i samohodni minobacači i neka oklopna vozila.

Priština nema savremena borbena sredstva

Vlade Radulović je KBS nisu vojska, kako god oni sebe nazivali, iako imaju ministarstvo odbrane i sve ostalo.

"Da li imaju moderno naoružanje u određenim segmentima - možemo se složiti. Ali oni nemaju savremena borbena sredstva u smislu najsloženijih borbenih sistema. Nemaju avijaciju, helikoptere i tenkove", rekao je.

Ističe da oni u određenim segmentima prate trendove da oko toga nema dileme. Kao primer navodi turske protioklopne sisteme za koje kaže da su direktan odgovor na jačanje naše kopnene vojske i našeg oklopa. 

EPA/VALDRIN XHEMAJ

Zatim ukazuje i na nameru da se nabave laki prenosni PVO sistemi za borbu protiv dronova, bespilotnih letelica, aviona u niskom letu i helikoptera, za šta kaže da takođe predstavlja direktan odgovor na jačanje tog segmenta u oružanim snagama Srbije.

"Da li oni prate određene trendove - prate. Da li imaju modenro naoružanje - vidite da imaju. Ostaje samo taj ključni znak pitanja koji se zove 'najsloženiji borbeni sistemi' - da li će se i kada ući u tu priču", rekao je Vlade Radulović. 

Dodao je da je, iz njegove perspektive, Priština nad obrom putu da do 2028. godine u najvećoj meri ostvari ono štio je planirala, predvidela i očekivala. 

"I za mene lično, ostaje pitanje prvog sledećeg iskoraka, a ako hoćete konkretnije, moje pitanje glasi: Kada će Priština nabaviti prve višenamenske helikoptere za ono što će oni zvati Vojskom Kosova, a u stvari za njihove bezbednosne snage", zaključio je Radulović.