Usvojena deklaracija u Briselu: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU

Lideri EU i Zapadnog Balkana usvojili su tokom današnjeg samita u Briselu zajedničku deklaraciju, u kojoj su potvrđuje potpuno i nedvosmisleno opredeljenje za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i poručuje da je budućnost regiona u Uniji. 

Istovremeno se podvlači da je proširenje EU geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnost i prosperitet i ocenjuje da postoji nova dinamika u procesu proširenja i značajan napredak od poslednjeg samita.  

"U našem je uzajamnom interesu ubrzanje procesa pridruživanja na osnovu kredibilnih reformi partnera, uslova i principa sopstvenih zasluga",  poručuje se deklaraciji. 

Spominje se i dijalog Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU, i navodi da sporazumi postignuti u tom dijalogu moraju da se sprovedu, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov aneks.

Navodi se da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi u srcu EU, poziva se na sprovođenje međunarodnih sporazuma i poručuje da su još neophodni "dodatni odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje definitivnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja partnera koja imaju korenje u nasleđu prošlosti, kao i preostale slučajeve nestalih lica i pitanja ratnih zločina".

European union

U kontekstu radikalne promene globalne geopolitičke situacije, rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku, te na startu novog ciklusa liderstva u EU, navodi se da je strateško partnerstvo EU i Zapadnog Balkana "važnije nego ikada".

"Geopolitički kontekst u Evropi zahteva od svih nas da budemo ujedinjeni i solidarni u čvrstoj podršci Ukrajini i odbrani međunarodnog reda koji se bazira na pravilima. Zajedništvo sa EU ostaje jasan znak strateške orijentacije naših partnera sa Zapadnog Balkana", poručuje se u deklaraciji.

U tom pogledu, pohvaljuju se partneri iz regiona koji su već u potpunosti usklađeni sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i apeluje na one koji to još nisu učinili da slede njihov primer. 

Ističe se i važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja.

EU je, takođe, izrazila posvećenost približavanju Zapadnog Balkana tom bloku već tokom procesa proširenja. 

U tekstu se govori i o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, u vrednosti od šest milijardi evra, i poručuje da je EU spremna da razmotri dalje predloge za unapređenje ekonomske integracije regiona sa EU, date u okviru Plana rasta, "zavisno od primene reformskih agendi od strane partnera, usklađivanja sa pravilima jedinstvenog tržišta EU i otvaranja njihovih relevatnih sektora i oblasti za sve susede, u skladu sa Zajedničkim regionalnim tržištem, uz potpuno očuvanje integriteta jedinstvenog tržišta EU i jednakih uslova". 

European union

Partneri iz regiona pozivaju se da unaprede regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, održe konstruktivnu saradnju u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), a dodaje se i da se EU raduje što će se uskoro još partnera pridružiti Jedinstvenoj oblasti za plaćanje u evrima (SEPA).

EU je poručila i da će nastaviti da podržava partnere sa Zapadnog Balkana kako bi pomogla u ublažavanju uticaja koji ruski rat protiv Ukrajine ima po njihove ekonomije, društva i bezbednost, kao i da će nastaviti podršku kroz Instrument pretpristupne pomoći, Ekonomski i investicioni plan, Paket energetske podrške i Evropski mirovni fond.

Borba protiv hibridnih i sajber pretnji

U deklaraciji se pozdravlja odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju centralne evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu. 

"Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i jaka uloga civilnog društva ključni su da se obezbedi funkcionalna demokratija", navodi se u dokumentu i napominje da će, u tom smislu, "mere biti glasnije od reči" jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode nužne reforme, naročito u oblasti temeljnih pitanja. 

Potvrđuje se i posvećenost EU daljem razvoju i jačanju dijaloga i saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane sa Zapadnim Balkanom i poručuje da će EU nastaviti da podržava region u borbi protiv hibridnih i sajber pretnji, kao i stranog manipulisanja informacija i mešanja. 

Poziva se i na jačanje saradnje i strateškog partnerstva u upravljanju migracijama i dodaje da su potrebne dalje odlučne akcije za usklađivanje vizne politike, borbu protiv krijumčarenja migranata, trgovine ljudima i svih oblika teškog i organizovanog kriminala.

"Obavezujemo se da ćemo ojačati našu saradnju u kontra-terorizmu i suzbijanju nasilnog ekstremizma", napominje se u dokumentu.

Uz naglasak da je EU najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner i glavni donator, partneri iz regiona se pozivaju da to učine vidljivim u javnosti i da "rečima i delima" pokažu posvećenost vrednostima i reformama EU.

Dokument se osvrće i na niz konkretnih oblasti saradnje, pa se tako poručuje da će EU ubrzati i dodatno produbiti svoj politički angažman sa partnerima iz regiona, kao i da će doprineti bezbednosti u regionu, uključujući kroz Eufor Altea i Euleks.

Što se tiče energetike, navodi se da partneri sa Zapadnog Balkana treba da iskoriste mehanizam EU za zajedničku kupovinu gasa i tečnog prirodnog gasa kako bi smanjili svoju zavisnost od ruskog gasa, kao i da iskoriste priliku što EU otvara svoje tržište električne energije regionu, pod uslovom sprovođenja regulatornih reformi.

U delu zajedničke deklaracije posvećenom transportu govori se o podršci EU integraciji regiona u tržište EU drumskog i železničkog saobraćaja, kao i o primeni zelenih koridora na svim relevantnim granicama.

Navodi se i da EU i Zapadni Balkan treba da nastave rad na integraciji u digitalno jedinstveno tržište EU, da u potpunosti primene zelenu agendu, kao i da nastave rad ka tome da postanu deo lanca vrednosti EU za kritične sirovine. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao posle samita u Briselu da očekuje da će u januaru ili februaru Srbija postati deo SEPE i da će otvoriti klaster tri krajem januara ili početkom februara.