Politika

Saradnja Srbije i Nemačke: Zbog čega su litijumski projekti važni za Evropu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/12/2024

-

14:36

Saradnja Srbije i Nemačke: Zbog čega su litijumski projekti važni za Evropu
Tanjug/AP/Sebastian Kahnert - Copyright Tanjug/AP/Sebastian Kahnert

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče boravio u Nemačkoj, a u Frajbergu je razgovarao sa kancelarom Olafom Šolcom. Kako je navedeno, razmotrene se u mogućnosti korišćenja naprednih tehnologija i stručnog znanja Nemačke u rudarstvu.

"Verujem da ćemo kroz saradnju sa Nemačkom, koja je lider u primeni inovacija i ekoloških rešenja u rudarskoj industriji, unaprediti naše kapacitete i postaviti temelje za dugoročnu održivost u ovom sektoru. Očekujem da će naša saradnja doprineti ne samo unapređenju rudarske industrije, već i ostvarivanju zajedničkih ciljeva u oblasti energetske tranzicije i zaštite životne sredine. Danas postavljeni temelji biće ključni za budući razvoj naših zemalja u ovom sektoru", objavio je juče predsednik Srbije na Instagramu.

On je rekao i da su razgovarali o tome koliko i na koji način nemački stručnjaci mogu da pomognu u Srbiji. 

"Pre svega kako bismo mogli mi da razumemo da možemo da zaštitimo životnu sredinu, da možemo da obezbedimo normalan život ljudima u čijoj se okolini rudnik otvara, eventualno i naravno da vidimo kakve sve posledice to nosi, da možemo da obezbedimo da sama obrada bude izvedena na potpuno bezbolan način, kao i pitanja deponija i sve drugo", rekao je Vučić. 

Kancelar Šolc je istakao da Nemačka pozitivno ocenjuje projekat Jadar, i kopanje litijuma u Nemačkoj. Dodao je da je najbitnije da se ispoštuju visoki standardi za životnu sredinu i podsetio je da je u EU usvojen Zakon o kritičnim sirovinama kako bi se obezbedilo snabdevanje. 

Instgram/buducnostsrbijeav

 

"Mi smo se danas informisali u saksonskoj pokrajinskoj, Direkciji za rudarstvo u Frajberu o održivoj ekstrakciji litijuma uz očuvanje prirode i životne sredine. Ta ideja održivosti živa je ne samo u Nemačkoj, u Srbiji je to takođe važno, tamo se planira sličan projekat i EU želi da učestvuje u eksploataciji tog nalazišta litijuma u dolini Jadra. Mi kao nemačka vlada pozitivno ocenjujemo ovaj projekat, isto kao i kopanje litijuma kod nas u Nemačkoj koje se planira ne samo ovde nego i u basenu gornje Rajne", rekao je juče Šolc.  

On je dodao da će potražnja za litijumom biti ogromna zbog čega je važno da se realizuje što više takvih projekata u Evropi.

U kojoj fazi je projekat u Nemačkoj?

Komentarišući rudarske projekte u Nemačkoj, dopisnik RTS-a iz te zemlje Nenad Radičević je rekao da je projekat Cinvald jedan od tri za koje se kaže da su u uznapredovaloj fazi.  

Rekao je da je pre par godina urađena ekonomska ocena isplativosti i da je projekat dobio pozitivnu ocenu i da je čak dobio neku ekološku studiju izvodljivosti. 

"Ali, sada se govori o tome da bi zapravo rudnik u Cinvaldu mogao da počne da radi proizvodnju litijuma 2028. ili 2029. godine budući da se sad radi nova, kako se ističe, procena ekološkog uticaja samog rudnika", rekao je Radičević.  

Euronews

Upitan da li u Nemačkoj postoji briga za zaštitu životne sredine, on je naveo da postoji, jer je reč o regionu u kojem su decenijama uglavnom bili rudnici kalaja, i koji je zbog toga trpeo ekološku štetu.  

"Ti rudnici su u međuvremenu zatvoreni i taj kraj je zapravo postao turističko mesto. Sad su brojni ljudi koji su investirali u apartmane zarad širenja turizma, s jedne strane u strahu od toga da će im ulganje i biznis propasti, a s druge strane, da će to dovesti do uništenja životne sredine i onemogućavanja njih da nastave tu da žive", rekao je Radičević.  

Ističe da nema protesta kao što je to slučaj u Srbiji, ali da postoji zabrinutost i da postoje inicijative koje traže, ako ništa, konkretnu odštetu u slučaju štete. 

Do kakvih saznanja su došli naučnici u Frajbergu?

Kada je reč o iskustvima Nemačke, dopisnik RTS-a podseća da je Nemačka još u 19. veku donosila rudarstvo u Srbiju. 

"Ali u slučaju litijuma Nemačka na svom tlu zapravo nema previše iskustva. Ima jedna kompanija koja ima rudnik u Brazilu, i trenutno je na istoku Nemačke otvorila postrojenje za preradu te rude", rekao je.  

Napominje da u Frajbergu, ge je Vučić juče boravio, postoji tehnološko-rudarski univerzitet i da je tamošnji direktor Instituta za fizičku hemiju govorio o tome da su oni iznašli način kako da vade rudu i da je manje prerađuju, odnosno da sa manjim ekološkim posledicama dolaze do materijala nephodnog za električne automobile.  

"Taj direktor čak pominje i da su oni spremni da ono što budu radili u Cinvaldu podele u Srbiji. Mada u tim njegovim izjavama ne postoji analiza koliko se zapravo ruda, odnosno litijum koji se nalazi u rudi u Nemačkoj razlikuje u odnosu na jadarit", rekao je Radičević dodajući da mu se čini da je ta vrsta transfera tehnolgija i dalje samo na prezentacijama.  

Evropa zavisna od drugih aktera

Urednik portala European Western Balkans Aleksandar Ivković je rekao da u Evropi i dalje nije zvanično započet nijedan projekat litijuma, ali da se na njima radi i da se očekuje da do 2030. godine bude otvoreno nekoliko rudnika koji će pokriti deo tražnje koju Evropa trenutno zadovoljava iz Kine i Autralije.

Ivković je za Euronews Srbija rekao da je problem za Evropu što je zavisna od drugih aktera i zbog toga želi da postane samostalna i nezavisna u tom smislu.

Kada je reč o zabrinutost za životnu sredinu u Nemačkoj, navodi da ona postoji ali da nemačke vlasti to bolje hendluju u odnosu na Vladu Srbije. Ističe da partija Zelenih kontroliše ministarstvo vezano za ekonomiju koje je zaduženo i za rudnik litijuma i ekološke standarde.

"Zeleni su partija koja polaže najviše značaja na životnu sredinu i na očuvanje životne sredine i oni imaju neku vrstu kredibiliteta da tvrde javnom mnjenju da će biti ispoštovani ekološki standardi", istakao je.

Euronews

Dodao je da pokušavaju sve da reše na nivou institucija i komunikacije i da u Nemačkoj ne postoje veliki protesti, ali da postoji zabrinutost lokalne zajednice koju vlasti pokušavaju da preduprede.

Upitan koliko je projekat Jadar potreban Evropskoj uniji, Ivković je rekao da je on važan za EU na dva nivoa.

"Na prvom nivou je reč o proizvodnji električnih automobila. EU je postavila cilj da do 2035. godine svi novi automobili budu karbonski neutralni, odnosno da ne budu na gorivo, da ne zagađuju životnu sredinu. To znači da će električni automobili biti vrlo značajni", rekao je. 

Ističe da EU želi da zaštiti evropske proizvođaće automobila od konkurencije iz Kine zato što Kina trenutno ima prednost u odnosu na evropske proizvođače kada je reč o ceni električnih automobila. Ivković je rekao da misli da oko je trećina novih električnih automobila kupljena prošle godina u Evropi bila proizvedena u Kini. 

"Imamo druge aspekte. Drugi aspekt je kompetitivnost", poručio je i dodao da je to glavni prioritet nove Evropske komisije.

Objašnjava da Evropska unija zbog promene geopolitikog okruženja pokušava da bude nezavisnija od globalnih igrača nego što je to bio slučaj ranije. 

Komentari (0)

Srbija