Sednica Saveta bezbednosti UN o izveštaju UNMIK-a, Đurić: Jednostrani potezi Kurtija stvaraju klimu straha

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) na kojoj se razmatra novi, šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UNMIK održava se u sedištu UN. Srbiju na sednici predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Đurić je izjavio da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti i istakao da je nasilje nad Srbima na AP KiM eskaliralo i dostiglo alarmantan nivo. Đurić je naveo da je samo tokom 2024. godine više od 90 napada bilo posebno usmereno na srpske pojedince i imovinu, a nijedan počinilac se nije suočio sa pravdom.

"Nažalost, ono što se dešava u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji ne može biti ozbiljnije. Kako pokazuje niz izveštaja UNMIK-a i nedavna dešavanja, u poslednje dve i po godine situacija na Kosovu i Metohiji se značajno pogoršala, a kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti", rekao je Đurić.

On je naveo da je u SB UN kako bi detaljno izneo ozbiljne prestupe režima Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici i da apeluje na hitnu, odlučnu akciju međunarodne zajednice.

"I kao što ćemo danas videti, pravo pitanje sa kojim se ovaj Savet suočava je da li ćemo ostati po strani dok nevini obični ljudi pate ili ćemo preduzeti značajne korake da zaštitimo ugrožene", rekao je Đurić.

On je istakao da je odbijanje Prištine da poštuje Briselski sporazum, koji poziva na osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), lišilo Srbe čak i osnovne pravne zaštite.

"Pre samo dva dana, u javnoj izjavi koja ponovo otvoreno osporava osnove procesa dijaloga i vladavinu 'kosovskih' zakona, Aljbin Kurti je naveo da ne planira da sprovodi sporazum o ZSO. Ovo nije samo odbacivanje obaveza preuzetih uz posredovanje EU, već direktna uvreda ovog Saveta i autoriteta međunarodne zajednice. Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečljla, poznat po svojim dokumentovanim nasilnim napadima na Euleks pre samo nekoliko godina, pojačao je ovu uvredu kada je izjavio da njegova administracija nema nameru da sprovodi član 9. Briselskog sporazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u 'kosovsku' policiju na severu", rekao je Đurić.

Tanjug/AP/Seth Wenig

Naglasio je da je, iako to nije iznenađujuće, ovaj otvoreni prkos skandalozan, da podriva dugogodišnji dijalog i dovodi u sumnju spremnost Prištine da gradi mirnu budućnost.

"Ako sporazumi koji su potpisani, mogu biti odbačeni i ismevani, koji nam temelj ostaje za poverenje i dijalog?", upitao je Đurić.

Istakao je da je nasilje nad Srbima dostiglo alarmantan nivo i da su policijske patrole i provokativni marševi prištinskih oružanih snaga pojačali strah u srpskim oblastima.

"Samo ove godine pucano je na šestoro Srba, a da nijedna osoba nije odgovarala. Ko je pucao u leđa Dragiši Galjku? Ovo pitanje se više i ne postavlja. Etnički motivisani napadi porasli su za 50 odsto otkako je Aljbin Kurti preuzeo dužnost, sa 434 incidenta zabeležena u poslednje dve i po godine. Zamislite da se vaša zajednica svakodnevno suočava sa ovom vrstom nesigurnosti - da li biste se osećali bezbedno?", upitao je Đurić.

Dodao je da na severu AP Kosova i Metohije prištinske specijalne policijske snage preduzimaju sve agresivnije korake ka suzbijanju srpskog prisustva.

"Naoružani policajci su upali u srpske institucije, napadali nenaoružane civile, pa čak i ranjavali decu. Moram da napomenem da, nažalost, imamo porast čak i u broju prijavljenih slučajeva seksualnih napada na Srpkinje, ponekad od strane kosovskih bezbednosnih zvaničnika, bez toga da usledi odgovarajući proces", rekao je Đurić.

On je istakao da je sve ovo deo sistemske kampanje usmerene na zastrašivanje ionako duboko uzdrmane srpske zajednice.

Podsetio je da je prošle godine jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića, zajedno sa njegovim 21-godišnjim bratom, upucao pripadnik takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga uoči Božića, a da je napadač Azem Kurtaj de fakto amnestiran i do danas potpuno slobodan.

"Kakva se to poruka šalje, kada oni koji povređuju decu bivaju oslobođeni bez posledica?", upitao je Đurić.

"Na pruženu ruku saradnje Albancima, Gervala odgovorila uvredljivim jezikom"

Đurić je u replici na nastup predstavnice privremenih prištinskih  institucija Donike Gervale Švarc rekao da predstavlja "tužnu poruku" i da smo od nje mogli da čujemo samo niz uvreda i laži na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića. 

"Na moju konkretnu i dobro dokumentovanu zabrinutost za položaj srpskog naroda na 'Kosovu' i pruženu ruku saradnje albanskom narodu, prisutni predstavnik Kurtijevog režima je još jednom odgovorio odbacivanjem procesa normalizacije, demonstrirajući neprihvatljiv i uvredljiv jezik. Želim još jednom da ponovim da mi nemamo sukob sa albanskim narodom. Imamo samo probleme sa režimom koji sistematski ugnjetava srpsku i druge nevećinske zajednice na Kosovu", rekao je Đurić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o situaciji u AP Kosovu i Metohiji.

On je ocenio da je Gervala-Švarc u svom nastupu koristila klevetnički jezik, koji samo produbljuje međuetničke tenzije i vraća region u prošlost.

Đurić je dodao da opsesija predstavnika Prištine predsednikom Vučićem govori niz stvari. 

"On dobro vodi Srbiju, a jačanje naše ekonomske bezbednosti i spoljnopolitičke pozicije neke od njih čini ogorčenim i besnim", rekao je Đurić.

Dodao je da predstavnici Prištine još jednom pokazuju nepoštovanje prema žrtvama sukoba, neprikladnim korišćenjem izraza "genocid". 

"Ovo je posebno tačno, imajući u vidu činjenicu da je više od dve trećine srpske zajednice nasilno proterano sa Kosova i Metohije", rekao je Đurić.

On je Gervali Švarc poručio da je, u skladu sa međunarodnim javnim pravom, u UN-u predsednik Vučić i njen predsednik. 

Na to što je Gervala Švarc rekla da postoji navodni nedostatak podrške u srpskoj zajednici na AP Kosovu i Metohiji Vladi Srbije i predsedniku Srbije, on je odgovorio da već tri izborna ciklusa zaredom, Kurtijev režim sprečava Srbe iz južne pokrajine da učestvuju na srpskim izborima. 

"Onemogućava im da ostvare svoja osnovna demokratska prava, a to je više puta osuđivala međunarodna zajednica, uključujući i neke od članova Saveta bezbednosti koji su najsnažniji zagovornici takozvanog nezavisnog Kosova", rekao je Đurić.

Kako je rekao, on je nedvosmisleno osudio svako nasilje nad bilo kojom etničkom zajednicom na AP Kosovu i Metohiji, ali je postavio pitanje zašto vlada Aljbina Kurtija uskraćuje dokaze o incidentu u Banjskoj, dokaze koje je pre mnogo meseci tražilo srpsko tužilaštvo preko Euleksa.

"Svi na 'Kosovu' znaju za činjenicu da vaša vlada uskraćuje ove dokaze i dok se pridružujemo žalosti za svim žrtvama u Banjskoj, uključujući i gospodina Afrina Bunjaka, kojeg je predsednik Vučić javno pomenuo, tražimo dokaze o ubistvu Igora Milenković, Bojana Mijailovića i Stefana Nedeljkovića. Molimo zapamtite ova imena. Njihove porodice i javnost zaslužuju odgovore. Protiv njih je primenjena prekomerna sila. Da li je primenjena na ubilački i zločinački način? Javnost zaslužuje odgovore" rekao je Đurić.

Komentarišući što je Gervala Švarc Srbiju i Đurića nazvala fašistima, Đurić je kao potomak iz porodice koja je preživela holokaust odgovorio skretanjem pažnje međunarodnoj zajednici na činjenicu da je vlada Aljbina Kurtija završila renoviranje kuće jednog od osnivača SS divizije Skenderbeg Džafera Ibrahima Deve u južnom delu Kosovske Mitrovice.

"Bio je jedan od najistaknutijih albanskih kvislinga i saradnika tokom Drugog svetskog rata. Pokrenuo je i počinio zločine nad mnogim Srbima, Jevrejima i Romima. Međutim, danas ga prištinske vlasti doživljavaju kao nacionalnog heroja, a škole i ulice nose njegovo ime. A sada ima i svoj spomenik u Mitrovici koji je izgradila Kurtijeva vlada", rekao je Đurić.

Potom je predstavnica Rusije zatražila reč i ukazala da Gervala Švarc stalno ponavlja istu priču o prošlosti, a da ne može da odgovori na pitanja koja su joj sad postavljena, a koja se odnose na Rezoluciju 1244, Briselski sporazum i uspostavljanje ZSO, kao i razloge za kršenje prava srpskog naroda na severu KiM

"Zašto su Srbi meta nasilja, zašto se hapse ljudi koji pevaju na srpskom jeziku, zašto su domovi povratnika paljeni... Ali nema odgovora na to pitanje", rekla je ruska predstavnica.

Govorila i Zijade

O izveštaju je ispred UN govorila specijalna predstavnica generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u AP Kosovu i Metohiji i šefica Misije privremene administracije UNMIK Karolina Zijade.

Ona je rekla da dijalog Beograda i Prištine ostaje ključan za rešavanje svih pitanja uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština. Navela je da je situacija na severu krhka, napredak spor i ocenila kao opasne najave otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.

Prema njenim rečima akcije prištinskih vlasti na severu i 16. oktobra u Srbici umanjili su mogućnost manjinskih zajednica, pre svih Srba, da dobiju pristup osnovnim potrebama, uključujući zdravstvo i školstvo.

Ona je upozorila na opasnost koju predstavljaju akcije takozvane kosovske policije o kojima se vodi istraga zbog preterane upotrebe sile.

"Upravo sam saznala da je generalni inspektor predložio suspenziju dvojice policajaca zbog hapšenja dve osobe na severu", rekla je Zijade.

Ona je rekla da je tokom poslednje posete AP Kosovu i Metohiji razgovarala sa organizacijama civilnog društva i da su stannovnici  izrazili veliku zabrinutost zbog jednostranih radnji koje utiču na njihova osnovna ljudska prava.

"Zatvaranje poslovnica Pošta Srbije i drugih institucija, to je ograničen pristup. Zabrana upotrebe dinara i ukudanje poslovnica Poštanske štedion samo je pogoršalo situaciju. Vlasti u Prištini možda žele da izvrše kontrolu nad obrazovnim i zdravstvenim ustanovama Srba. Priča o otvaranju mosta i sve veća hapšenja kosovskih Srba doveli su do porasta građanskog aktivizma na severu, posebno među ženama i studentima. Zabrinuti smo zbog hapšenja i zabrane okupljanja", rekla je Zijade.

Ona je dodala i da je trenutno u toku istraga o prekomernoj sili policije prlikom hapšenja i u pritvoru. Objavljivanje rezultata istrage moglo bi da povrati poverenje u institucije. Unapređivanje ljudskih prava je srž naše misije zbog dešavanja i od ključnog je značaja za očuvanje imovinskih prava i očuvanja jezika svih zajednica", rekla je Zijade.

Podsetila je da su se glavni pregovarači sastali u Briselu prošle nedelje i pozdravila osnivanje radne grupe za olakšavanje ulaska robe.

"Prošlo je godinu dana od incidenta u Banjskoj i pozivam na privođenje pravdi počinioca", rekla je ona.

Dodala je da se uspeh može postići samo kroz otvoren pristup. "Od ključnog je značaja da se uska grla brzo reše", rekla je Zijade.

Žbogar: Jednostrane akcije na KiM uništavaju poverenje i dovode do eskalacije

Ambasador Slovenije pri Ujedinjenim nacijama Samuel Žbogar izjavio je danas da jednostrane i iznenadne akcije u AP KiM uništavaju poverenje i dovode do eskalacije tenzija.

"Toga je bilo u prethodnom periodu. One ne pomažu i treba ih izbegavati", rekao je Žbogar na sednici SB UN na kojoj se razmatra šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a.

Istakao da je Slovenija zabrinuta navodima koje je iznela šefica Unmika Karolin Zijade i dodao da njegova zemlja traži uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO) i naveo da je potrebna snažnija posvećenost lidera Beograda i Prištine Briselskom sporazumu iz 2013, kao i dogovora iz Ohrida, osudivši zapaljivu retoriku i neoprezne poteze.

"Staza ka miroljubivom suživotu nije ispunjena kratkotrajnim pobedama, potrebna je posvećenost i kompromis. Što pre strane to budu prepoznale, biće napretka i stabilnosti", rekao je Žbogar.

Gutereš u izveštaju ocenio da je atmosfera na severu KiM napeta

Sednicu je sazvala Švajcarska, koja ovog meseca predsedava tim telom.

U novom izveštaju Gutereš je ocenio da je atmosfera na severu AP KiM napeta i da postoji mogućnost eskalacije, i pozvao sve strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje EU.

On je u izveštaju koji se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra, naveo da jednostrani potezi, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, koraka ka ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i ograničenja protoka robe iz centralne Srbije i implementacije nove monetarne politike, podižu tenzije među zajednicama i institucijama.

''Takve akcije ne samo da remete svakodnevni život i socioekonomska prava onih na koje utiču, već i ugrožavaju kolektivni napredak i stabilnost koji su ključni za put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve'', naveo je Gutereš i istakao da je potrebno da se pronađe odgovor na zabrinutost srpske zajednice povodom mogućih akcija koje se odnose na zdravstvene i obrazovne institucije na AP KiM.

Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, SBUN je do 2018. o AP KiM raspravljalo četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje - u aprilu i oktobru.