Vojvođanin kao opcija na sledećem popisu? Protivnici: Nisu nacija, zagovornici: To je nadnacionalni identitet

Od partija udruženih u "Vojvođanski front" stigao je predlog da na sledećem popisu stanovništva postoji i opcija "Vojvođani". Oni su se obratili Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, a njihova inicijativa naišla je na reakcije stranaka i u vlasti i u opoziciji, ali i u vladi AP Vojvodine koja se tome protivi.

Konkretno, "Vojvođanski front" traži da postoji mogućnost da se na sledećem popisu stanovništva u Srbiji, koji je planiran za 2022. godinu, stanovnici APV izjasne kao "Vojvođani". Kako su naveli, do sada su oni koji su se tako iznasnili bili evidentirani kao "ostali".

Međutim, pokrajinska vlada je saopštila da je to pitanje nepotrebno uvedeno u dnevnu politiku.

"Svakome je garantovano slobodno izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti, a regionalna pripadnost ne može, po poznatom komunističkom obrascu, biti zamenjena nacionalnom pripadnošću", piše u saopštenju pokrajinske Vlade i dodaje se da se očekuju reakcije Vlade Republike Srbije.

Čomić: Ministarstvo otvoreno za dijalog

Od predstavnika republičke vlade oglasila se ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić. Sa njom su razgovarali oni koji su izneli predlog. Ona je ranije rekla da "kritičari ili ne čitaju zakone, pa su ponosni na neznanje ili ih čitaju pa koriste populizam i sve što bi sprečilo dijalog na koji svi ljudi imaju pravo".

Ministarka Gordana Čomić je za Euronews Srbija navela da postoji preporuka Saveta Evrope na osnovu koje su osnova za dijalog i postizanje dogovora.

"Ne postoje nikakvi 'pregovori' niti postoji ikakvo rešenje o "izjašnjavanju", postoji samo očigledan strah od dijaloga o preporukama Saveta Evrope", izjavila je ministarka Čomić.

Ona je dodala da "svi koji kritikuju nepostojeće teme na osnovu svojih stavova imaju na to pravo, jer je to i sloboda govora".

Ministarka je navela da je Ministarstvo svojim nadležnostima obavezno da dijalog organizuje, "bez obzira ko ga i iz kojih razloga smatrao nepotrebnim, zbog neznanja ili nečitanja dokumenata Saveta Evrope ili iz bilo kojih svojih razloga", kaže ministarka Čomić.

Ona je ranije objasnila i šta se podrazumeva Zakonom o popisu.

"Zakon o popisu garantuje manjinama pravo na izjašnjavanje o njihovom jeziku, pravo na učešće popisivača iz njihove zajednice i sva prava koja Zakon o popisu inače garantuje svim građanima. Gospodin Odžić, Nenad Čanak i Bojan Kostreš su tražili dijalog zato što je veliki broj ljudi u Vojvidini sa kojima su komunicirali, prinuđen da se po Zakonu o popisu izjasni ili po regionalnoj pripadnosti, što je moguće ili da kažu da su "ostali", navela je ministarka Čomić.

EPA/Grzegorz Momot

Prema njenim rečima Ministarstvo je otvoreno i za dijalog sa njima o svim temama koje se tiču popisa i obaveza koje Srbija ima prema Savetu Evrope.

To da li će stanovnici Vojvodine moći da se izjasne kao što su pojedini vojvođanski političari tražili, zavisiće kaže i od toka dijaloga sa njima, a pre svega od Zakona o popisu i Republičkog zavoda za statistiku.

Koji su argumenti "Vojvođanskog fronta"?

Kako je za Euronews Srbija objasnio Aleksandar Marton, portparol Lige socijaldemokrata Vojvodine, zbog kulturno-istorijskih okolnosti na teritoriji Vojvodine stvorio se jedan regionalni identitet.

"Vojvodina 170 godina ima određeni autonomni status, pripadala je različitim državama. U njoj danas žive desetine nacija, verskih grupa. Stvorio se jedan ozbiljan identitet, koji je regionalni, nije nacionalni, možemo reći da je nadnacionalni identitet", navodi Marton.

Pre svega, on ističe da je to pravo moguće po članu 474 Ustava Republike Srbije, prema kojem građani imaju pravo da se ne izjasne o nacionalnoj pripadnosti, ali im to daje pravo da se izjasne po drugoj pripadnosti, u ovom slučaju regionalnoj.

"Po Ustavu je Vojvodina autonomna pokrajina i određeni broj građana ima vojvođanski identitet i tu ništa nije sporno", kaže Marton.

On je dodao da u Vojvodini ima oko 20 odsto mešovitih brakova, te da veliki broj dece, koja su rođena tokom 80-ih, 90-ih godina i kasnije, postavljaju pitanje kako da se izjasne.

lsv.rs

Navodeći i lični primer, on kaže: "Nama je nacionalno izjašnjavanje preusko, kao i mnogima u Vojvodini".

Takođe, kao argument za usjavanje ovog predloga, portparol LSV-a navodi da ta mogućnost postoji u Hrvatskoj, u Istarskoj županiji gde se 12-13 odsto stanovništva izjašnjava kao "istrijani", po regionalnoj pripadnosti.

"U Češkoj oni koji žive u Moravskoj, mogu da se izjasne kao Moravci, a u Poljskoj se u Šleziji 807.000 ljudi izjasnilo po regionalnoj pripadnosti", kaže Marton.

On navodi da očekuje pozitivan ishod razgovora sa ministarkom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

"Imajući u vidu demokratsko opredeljenje i toleranciju ministarke Čomić, da bez obzira na užanse kritike, patriotske desnice možemo očekivati pozitivan odgovor iz Ministarstva", rekao je Marton i dodao da ne vidi nijedan problem da se to prihvati.

On je istakao da im u prilog ide i nedavno iznet stav Saveta Evrope o višeslojnim identitetima. "U Vojvodini žive različite nacije i činjenica je da postoji taj višeslojni identitet i mnogi ne mogu da prihvate samo jednu nacionalnu pripadnost", zaključuje Marton.

Aleksandar Odžić predsednik Vojvođanske partije i poslanik Vojvođanskog fronta u Skupštini AP Vojvodine saopštio je da "vlada Vojvodine, na čelu sa Igorom Mirovićem, svojim izjavama grubo vređa građanke i građane Vojvodine".

On kaže da je nazivanje drutšvenog dijalog koji u ime Vlade republike Srbije vodi ministarstvo za ljudska i manjinska prava "bespotrebnim" prst u oko ne samo vladi Republike Srbije, već i svim demokratskim procesima, pa i međunarodnoj zajednici koja pomno prati dešavanja Srbiji na putu pridruživanja ka EU.

SNS: Zna se šta je nacionalna, a šta regionalna pripadnost

Osim pokrajinske vlade, terminu "Vojvođani" na popisu protive se i pripadnici vladajuće Srpske napredne stranke.

Potredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica rekao je za Euronews Srbija da je paradoks što ti zahtevi dolaze od političara koji su Srbi, a ne od, kako navodi, mađarskih, rusinskih ili rumunskik političara.

"Mislim da je ovo još jedan neuspešan pokušaj da od nečega što je isključivo regionalna, pokušavaju da naprave nacionalnu odrednicu. Sasvim sam siguran da naredne godine kada bude bio popis od toga neće biti ništa", navodi Zobenica.

Tanjug/Jaroslav Pap

On takođe ističe da bi se u tom slučaju moglo doći i do uvođenja drugih opredeljenja.

"Ako može da bude Šumadinac kao nacija, onda bi bilo logike da bude i Vojvođanin. Zna šte sta je nacionalna, a šta regionalna pripadnost", dodaje Zobenica.

Potpredsednik SNS-a i poslanik Narodne skupštine Srbije Milenko Jovanov naveo je da se pita "kako ministarki Čomić nije palo na pamet da se regionalno ljudi u Vojvodini odrede kao Banaćani, Bačvani ili Sremci".

On je rekao da nije suština u regionalnom identitetu nego u stvaranju nove nacije.

Takođe, svoj stavi iznela je i opoziciona koalicija NADA, koja se takođe protiv uvođenju ove mogućnosti.

U Pokretu obnove kraljevine Srbije (POKS) koji je deo koalicije NADA, za Euronews Srbija navode da se radi o regionalnoj pripadnosti, kao što je i Šumadinac, Krajišnik, Beograđanin.

"Ministarka Čomić se poziva na neke preporuke Saveta EU koje niko nije video, ali i da one postoje, valjda smo mi suverena država koja sama uređuje svoje zakone i propise, u skladu sa našim nacionalnim interesima", navode iz POKS-a.

Oni su rekli da su posle Drugog svetskog rata "stvorene nove nacije na srpskom etničkom prostoru, i da se to nije desilo nijednom narodu u bivšoj SFRJ, osim Srba". 

Ima li osnova da se o tome raspravlja?

Katarina Golubović, članica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) smatra da postoji osnov da se ovo pitanje pokrene i da se o njemu polemiše.

"Mi u Srbiji imamo i nacionalne manjine poput Jugoslovena, dakle pripadnike država koje ne postoje ili Vlahe, koji nemaju svoju državu. To je bila politička odluka, da takve nacionalne manjine postoje", kaže Golubović za Euronews Srbija. 

Prema njenim rečima, radi se o tumačenju Zakona o nacionalnim manjinama, koji može da pruži "osnovu za početak izjašnjavanja i priznavanja Vojvođana kao etničke manjine, iz razloga što naš zakon najšire moguče posmatra tu kategoriju.

"S obzirom da je to multietničko područje, gde nastaju i mešoviti brakovi, ne možemo da kažemo da nema osnova da se o tome priča", kaže Golubović.

Međutim, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da nije izvesno da će ovaj zahtev biti usvojen.

"Pre svega nema osnova za tako nešto. To je regionalno izjašnjavanje, nije nacionalnost. U tom slučaju, moglo bi da bude i 'Šumadinac'", naveo je Popov u izjavi za Euronews Srbija.

On je rekao da zahtev vuče korene iz vojvođanskog separatizma i da bi dalje vuklo da stranu koja nije dobra.

"Ukoliko bi se to usvojilo, bilo bi političkih konsekvenci", zaključio je Popov.

Zavod za statistiku: Svako o nacionalnoj pripadnosti može da se izjasni kako želi

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević izjavio je za Tanjug da će građani koji se prilikom popisa budu izjašnjavali kao Vojvođani prilikom obrade podataka biti podvodeni pod kategoriju regionalna pripadnost, iz prostog razloga što Vojvođani ne postoje kao nacija.

On je naglasio da je svaki stanovnik Srbije slobodan je da se, prilikom popisa stanovništva, o svojoj nacionalnoj pripadnosti izjasni prema sopstvenoj želji, a popisivač je dužan da to verno prenese u popisnicu i da slovima upiše onako kako je građanin rekao.

Rekao je da su se oni koji su to želeli, izjašnjavali tako i ranije.