Miščević: Do kraja godine treba da ispunimo sedam posebnih mera da bi pokazala spremnost da sprovodi Reformsku agendu

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da Srbija do kraja godine treba da ispuni sedam posebnih mera kako bi pokazala spremnost da sprovodi Reformsku agendu, a među njima su primena preporuka ODIHR za unapređenje izbornog procesa i ponovni izbor Saveta REM.

"Do kraja ove godine prvi prioritet Reformske agende je spovođenje preporuke ODIHR, izbor Saveta REM, sprovođenje Paketa mera za energetsku integraciju, popis šema državne pomoći, podzakonski akti vezani za bezbednost 5G mreže", navela je Mišćević.

Ona je naglasila i da je potrebno izmeniti tri zakona, odnosno izmeniti zakone o elektronskim medijima i o javnom informisanju i medijima, odnosno usvajiti novi Zakon javnim medijskim servisima.

Potrebno je usvajanje Akcionog plana za Strategiju borbe protiv korupcije i dodatno usklađivanje sa viznim režimom EU za dodatne tri države čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u Uniju, dodala je ona.

Tek kada Evropska komisija potvrdi da smo ispunili sve mere, onda možemo dobiti novac iz prve tranše, rekla je Miščević i napomenula da to nema veze sa takozvanim predfinansiranjem.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Mi nemamo datum pristupanja u članstvo, a napravili smo dokument kojim predviđamo da do sredine 2027. godine prihvatamo obaveze koje ima država članica EU, a to po meni govori o ambicioznosti ove agende", naglasila je Miščević.

"Sprovođenjem mera Srbija pokazuje da je kredibilan partner"

Prema njenim rečima, sprovođenjem ovih mera Srbija pokazuje da je kredibilan partner u pregovorima i pristupanju EU.

Miščević je rekla da će naredne nedelje biti održan sastanak sa Nacionalnim konventom o EU (NKEU) da bi se dogovorilo kako će biti uključeni i u praćenje primene Reformske agende.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da će, prema procenama Srbija, moći da računa do 1,58 milijardi evra iz Plana rasta, uz IPA finansiranje.

"To je mogućnost da Srbija i zemlje regiona zatvore taj ekonomski jaz koji postoji između njih i proseka EU, ali i da osete neke povoljnosti pre samog članstva u Uniji", objasnio je Žiofre.

"Želimo da ubrzamo proces integracija, a o tome govori i sama brzina uspostavljanja Plana rasta, zakonske osnove, budžetiranje u samo godinu dana, a sve to uz izbore u EU", podsetio je on.

Žiofre je ukazao da je finansiranje drugačije od IPA i novac će biti uplaćivan po ispunjenju određenih koraka, kao što je Unija to činila prema svojim državama članicama tokom kovid krize.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Kada je reč o praćenju ispunjenja reformi iz Agende, oslanjaćemo se i na civilni sektor", najavio je on.

"To će biti prilika da srpska ekonomija ostvari svoj puni potencijal, ostvari zelenu i digitalnu tranziciju, da ojača vladavinu prava kada je reč o izborima, medijima, sve u cilju bržeg napredovanja ka EU i boljeg kvaliteta života građana Srbije", predočio je Žiofre.

"Evropska komisija i Vlada Srbije radile su naporno na izradi ove agende i nadamo se da će po usvajanju dva zakona u parlamentu imati do kraja godine predfinansiranje", rekao je Žiofre.

Selaković: Nismo zadovoljni ambicioznošću predloženih reformi

Koordinatorka NKEU Bojana Selaković rekla je da civilno društvo nije u potpunosti zadovoljno načinom na koji je proces izrade Reformske agende tekao, jer smatraju da je mogla biti ambicioznija.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Ona je rekla da su NKEU i resorni skupštinski odbor u istom trenutku upoznati sa Reformskom agendom i pratiće njeno ispunjavanje.

"Nismo zadovoljni ambicioznošću predloženh reformi i smatrali smo da je ovo prilika da se one ubrzaju", dodala je Selaković i izrazila nadu da će ispunjavaje mera iz Agende omogućiti da se otkoči proces integracija, koji je tri godine zaustavljen.

Selaković je rekla da je ovo dobar znak i iz Unije, a to je da proces proširenja ima izvestan kraj i da i EU želi da se on okonča i zemlje Zapadnog Balkana budu integrisane.

Vlada Srbije usvojila je 3. oktobra Reformsku agendu, dokument koji sadrži listu odabranih reformskih oblasti.

Za Srbiju bi, prema metodologiji Evropske komisije, predfinansiranje trebalo da iznosi 112 miliona evra, ali je pre toga potrebno da Srbija sa EU usaglasi i ratifikuje u parlamentu sporazume o finansijskom instrumentu i o zajmu.

U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, čije ispunjavanje je uslov za isplatu 1,58 milijardi evra koliko će Srbiji 2027. godine biti na raspolaganju iz Plana rasta za Zapadni Balkan, u vidu grantova i zajmova.

U oblasti Poslovnog okruženja i razvoja privatnog sektora predviđeno je 26 koraka za isplatu novca, u oblasti Zelene i digitalne tranzicije 39 koraka, Ljudski kapital zahteva ispunjavanje 12 koraka za isplatu, dok je 21 korak potreban za oblast Mere u oblasti vladavine prava.

Za Beograd i Prištinu postoji i specifičan uslov i on se odnosi na konstruktivan pristup dijalogu, koji se odvija pod okriljem EU.