"Nema više efektivnih pregovora": Šta posle neuspeha u dijalogu i može li Zapad da napravi "zaokret" prema Prištini

Posle serije hapšenja mladih Srba na severu Kosova i Metohije, blokiranja srpskih institucija u četiri opštine, Beograd je izašao sa merama i zahtevima upućenim Prištini i međunarodnoj zajednici, od kojih je najjznačajnija povratak na status quo ante, odnosno da se raspišu i održe slobodni i demokratski lokalni izbori, da se Srbi vrate u policiju i pravosuđe i da se formira Zajednica srpskih opština. Nakon toga održana je još jedna runda dijaloga na tehničkom nivou u Briselu, ali ona nije donela rezultat. Upravo taj sastanak mnogi su nazvali - "dijalog bez dijaloga".

Dok su u Beogradu isticali da su najavljene mere odgovor na kršenje svih dogovora, u Prištini ocenjuju da je to pokušaj "sabotaže Kosova" i poručuju da izbora na severu Kosova neće biti pre oktobra 2025. godine.

Iako se, kako je sam napisao, našao u vrtlogu diplomatskih napora usmerenih na napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak na kraju nije uspeo u onome što je planirao prethodne dve nedelje. Trilateralni sastanak sa Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem nije održan.

Euronews Srbija

O situaciji na Kosovu i Metohiji, tome da li međunarodna zajednica menja pristup prema Prištini, kao i da li je potrebna nova strategija u dijalogu u emisiji "Nedelja sa Subotićem" govorili su direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić i predsednik Saveta za stratešku politiku Dragan Šutanovac. 

Petković: Beograd bio spreman za sastanak na trilateralnom nivou

Petković za Euronews Srbija ističe da je Beograd bio spreman, kao i uvek, za sastanak na trilateralnom nivou. Bisljimi je, međutim, taj sastanak odbio jer nije želeo da razgovara o Zajednici srpskih opština, poštanskim uslugama, mostu na Ibru.

"Beograd nikada nema problema da na direktnom susretu razgovaramo o onim temama koje kandiduje Priština, ali Priština ne može da nameće šta će biti prioritet u razgovorima. Videlo se ko opstruira dijalog, ko ne želi razgovara i ko samo fingira prisustvo na dijalogu. Kako vi možete da se dogovarate, ako druga strana nije ni prisutna za stolom", rekao je on.

Euronews Srbija

Petković je istakao da poziv Lajčaka postoji, da su teme sastanka bile jasno definisane i da tu nema ničega nejasnog.

"Svakako, iskoristio sam sastanak da prvo ukažem i predstavim mere koje je predstavila Vlada Srbije a koje se tiču srpskog naroda na KiM, o neophodnostima, kroz sedam koraka, za oživljavanje dijaloga, da učinimo iskorak kako bi uopšte mogli da imamo proces normalizacije. Prva tema je ZSO. Bez toga ne možemo da govorimo o normalizaciji. Kurti i kosovska vlada svakog dana krše osnovna prava Srbima, hapse ljude, otimaju imovinu, vrše nelegalnu eksproprijciju, napravili su policijski poligon na severu i 11 godina najdirektnije odbijaju formiranje ZSO", rekao je on.

On je dodao da se razgovaralo i o otvaranju mosta na Ibru i preduslovima koji treba da budu ispunjeni u dijalogu kako bi most bio otvoren. Napomenio je da je razgovarao i sa predstavnicima NATO u Briselu od kojih je dobio garancije da otvaranja neće biti jer postoje ozbiljni bezbednosni rizici.

Na pitanje da li veruje da će diskusija moći da počne i da će dijalog napokon oživeti, Petković kaže da i mere koje je izneo Beograd jasno pozivaju na neophodnost oživljavanja dijaloga.

"Nema više efektivnih pregovora"

Komentarišući rundu dijaloga do koje je došlo u utorak, Mijačić ističe da efektivnih pregovora više nema, naročito u trenutku dok se ne fomiraju institucije u okviru EU.

Euronews Srbija

"Ovo je više bio sistem da se negde smire strasti u ovom nekom periodu. Iskren da budem ja više ne znam ni šta su teme razgovora. Negde i dalje provejava taj plan o implementaciji sporazuma, koje korake strane treba da primene, ali imajući u vidu sve ono što se dešava naročito na severu KiM, zaista nije ni bilo za očekivati da može doći do bilo kakvog pomaka. Sa druge strane svi znamo da Lajčak da zvršava karijeru, da nije nešto popularan u Prištini, tako da naročito sad na kraju karijere on nema neku moć da može da iznedri neki sporazum, tako da je to očekivano bio jedan loš sastanak", rekao je Mijačić.

Sa druge strane, Šutanovac ne misli da Lajčak brzo odlazi sa pozicije, ali smatra da se on "potrošio na poziciji".

"Mora doći neko sa većim kredibilitetom, ne mislim da on ima mali kredibilitet, ali neko ko će imati državu iza sebe koja je koliko-toliko snažnija nego što je Slovačka i neko ko će imati možda fleksibilniji način u vođenju dijaloga i neko ko će biti rigidniji u odnosu na one koji ne izvršavaju obaveze koje su potpisane. Sve vreme se vraćam na 2013. i Briselski sporazum i mislim da je to osnova koja treba da bude vodilja za sve što se izvršava. Znao sam da Kurti neće biti čovek ni mira ni dogovora, on ima svoju agendu koja je strateško opasna za ceo region, on tu agendu gura", rekao je Šutanovac.

Euronews Srbija

Kako kaže, prema njegovim saznanjima, u zapadnim centrima "polako se oči otvaraju" i shvataju šta se dešava.

"Naravno da sve zavisi i od formiranja tih institucija u EU, ali mislim da mnogo zavisi i od izbora u Americi", rekao je on.

"Sve se vrti oko plana implementacije"

Kada je reč o narednim koracima, Mijačić kaže da se sve vrti oko plana implementacije.

"Onda je došla Banjska pa su krenule raznorazne konfrontacije, desila se situacija sa dinarom, zatvaranje pošte... Situacija je toliko eskalirala da je više nemoguće da se resetuje na sam početak, otuda jako je kompleksno voditi pregovore. Što se tiče samog dijaloga, sporazum o putu ka normalizaciji, ono što mi zovemo Ohridski aneks, to je sporazum koji će važiti u nekih narednih desetak godina, sva inicijativa biće da se implementira to, a ne da dođe do nekog novog. Svaki novi pregovarač imaće za stolom ista pitanja koja je imao sad Lajčak. Nažalost kada se pregovarao taj sporazum on nije definisao korake. Negde možemo mi da čujemo da je ZSO uslov za sve druge tačke, ali to ne piše. Mnogi, kao na primer francuski predsednik Emanuel Makron su pohvalili Srbiju za implementaciju. Niko do sada nije uputio nikakvu zahvalnost Kurtiju, tako da Srbija je počela implementaciju, Kosovo nije", kaže Mijačić.

Šutanovac pak kaže da nije siguran da će ti sporazumi definisati politiku u narednih deset godina i smatra da se "neke stvari u Zapadnoj Evropi i Americi menjaju".

Euronews Srbija

"Glavni protagonisti politike Kurtija, mislim na njegovu ličnu politiku, mislim da nisu na pozicijama u Americi na kojima su bili i mislim da tu postoji mogućnost zaokreta koje može da bude iznenađujuće za sve nas. Činjenica da Kurti nema neke odnose sa Ramom, nije nemoguće da se u te pregovore uključi i Tirana kao važan igrač i da onda Kosova polako, odnosno Priština počne da gubi na svojoj važnosti i da se onda tu prave neki dogovori koji će možda i Prištinu u nekom trenutku dovesti pred svršen čin", kaže Šutanovac.

Inače, Mijačić kaže da je problem i što se o imovini ne pregovara, što se ne pregovara o crkvi, a dodaje i da se o kosovskim Srbima pregovara na jedan pogrešan način. Ističe da je potreban unutrašnji dijalog i da je i konferencija predsednika Aleksandra Vučića na kojoj je predstavio mere pokazala neophodnost novog društvenog dijaloga.

Mijačić je inače govorio i o viznoj liberalizaciji, tačnije odluci o ukidanju viza za građane Kosova koji poseduju pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije i napomenuo da je to dobra vest..