"Važna je komunikacija sa građanima": Kako vlasti u Nišu i Opštini Medijana planiraju da troše novac iz budžeta?

Mesec i po dana od formiranja vlasti, u niškoj gradskoj opština Medijana, jedinoj u Srbiji gde je pobedila opozicija, ukinute su brojne plaćene političke pozicije, što je, kažu, dovelo do uštede od oko 10 odsto budžeta. U pripremi je rebalans, a građane pitaju kako da potroše taj novac. I iz Grada, gde je na vlasti koalcija okupljena oko SNS-a, najavljuju budžet po meri građana.

Niška Medijana, prva opoziciona opština u Srbiji tokom leta dobila je i novo rukovodstvo, a sada najavljuje i nova delovanja. Njen predsendik Mladen Đurić kaže za Euronews Srbija da neće biti nepotrebnih troškova i pozcija, kako su ranije već obećali. On kaže i da će to doneti uštedu od 18 miliona dinara na godišnjem nivou. 

Đurić navodi da su iz optšine pitali građane kako da potroše novac i dobili više od 150 predloga - od uređenja puteva i stambenih zajednica, pomoći socijalno ugroženima i osobama sa invaliditetom.

"Sve što smo uštedeli, mi ćemo do poslednjeg dinara vratiti građanima. Sve što nije u našoj nadležnosti, idemo ka gradu, ali ne da pošaljemo građane da sami rešavaju, mi formiramo predmet i u kontaktu sa čelnicima grada težimo da se što pre to reši", rekao je Đurić.

Pavlović: Uštede u budžetu Grada kako bismo mogli da izađemo u susret svim građanima

I novi gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović najavljuje budžet po meri građana.

"Naravno da ćemo se potruditi da uradimo uštede u budžetu da bismo mogli da izađemo u susret svim građanima. Ono što su građani za protekle tri nedelje pisali je uglavnom izgradnja ulica, infrastruktura, kanalizaciona mreža, besplatne udžbenike", rekao je.

Građani kažu da je sve prioritet - od zdravstvenih ustanova do ulica.

"Definitivno da se poprave ulice. Katastrofa je za vožnju, moraju da se izbegavaju rupe. Vreme je da se nešto promeni", rekla je jedna Nišlijka.

Tadija Mitić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju objašnjva za Euronews Srbija da je važno da se Nišlije pitaju oko novca ali dodaje i da je takođe bitno da znaju i razumeju kako se on troši.

"Nekada je postojao koncept građanskog budžeta, koji je bio neki "prevodilac"  za građane da se razume šta se nalazi u tom budžetu. Prvo to, a drugo transparentnost. Kako ja kao građanin koji ne želim da idem u opštinu mogu da vidim na sajtu opštine kako se sredstva koja se ulažu u opštinu u kojoj živim zapravo troše. Pritom, ne mislim na novu vlast jer oni funkcionišu tek mesec dana, ali gde su dokumenti do sada", kaže Mitić.

Neke od dokumenata bivše gradske vlasti ispituje VJT u Nišu nakon izveštaja Državne revizorske institucije koji otkriva brojne nepravilnosti o tome kako je ta vlast, na čelu sa Draganom Sotirovski, trošila novac građana. Sadašnji gradonačelnik izveštaj ne želi da komentariše, jer je, kaže, tek preliminaran.

Ilić: Važno je da lokalne samouprave znaju da komuniciraju na pravi način sa građanima

Branislav Ilić iz švajcarske organizacije Helvetia kaže za Euronews Srbija da ono što se dešava u niškoj opštini Medijana jeste izuzetak, ali navodi da je zakonom obavezano da se građani pitaju šta će sa novcem. On takođe napominje da je praksa pokazala da se ljudi obično, kada se nađu u ovakvoj situciji, pre svega odlučuju za rešavanje nekih problema koji bi se pre svega odrazili na kvalitet njihovog života.

"Imamo definisano zakonskom regulativom, i to u dva specifična zakona, da se građani moraju pitati kada se definišu određene politike, pa uključujući i lokalne politike, i kada se definišu budžeti. Oni jednostavno pune te budžete i imaju puno pravo da odlučuju u njihovom raspoređivanju", kaže.

Na konstataciju da većina opština ne fukcioniše na taj način, pa da li to znači da oni tako krše zakon, Ilić kaže da to može tako da se shvati, ali napominje ne definitivno.

"U jednu ruku krše, ali u neku drugu ne. Mi imamo izveštaje o javnim raspravama, to se okači na web sajtove, i to je nekada na taj način odrađeno. Građani jesu pozvani, ali nije s građanima iskomunicirano na način da se građanin zaista oseća pozvanim. Znači, pođemo samo svi od sebe, da li smo se nekada, mi kao individue, osetili pozvanima od strane vlasti, da zaista participiramo u nekakvim odlukama, i da li verujemo u to što smo pozvani i da li verujemo u moć svog glasa. To je ono što je zapravo suštinsko", kaže Ilić.

Navodi da Helvet četvrtu godinu sprovodi jedan projekat koji je podrazumevao da se vežba sa lokalnim samoupravama kako se kominicira sa građanima. Međutim, kaže da su ih imali svega 15.

"Ja ne bih rekao da su lokalne samouprave protiv, znači da gradonačelnici kao nosioci vlasti i opšte lokalne politike su protiv toga. Mislim da prosto nedostaje jedno iskustvo, jedna praksa kako se to zapravo radi na način koji je prilagođen građanima. U Švajcarskoj imaju to iskustvo oko referenduma, oni se pitaju i za najsitnije i veoma krupne državne pitanje. Ovde ima još dosta posla", rekao je.