Igre 
Lični stav kolumniste Ivana Radovanovića: Nesrećni autor Dragan Đilas
Komentari16/09/2024
-09:00
Ništa čoveka ne veseli kao čitanje raznih uradaka koji se objavljuju nedeljom.
Napolju pada kiša, ti čekaš ručak, otvaraš razne portale, i zaustaviš se kada, na Novoj.rs naletiš na: "Autorski tekst Dragana Đilasa..."
Zaintrigira to malo, nema šta, zapita se čovek šta znači to: "autorski tekst", pa onda proveriš na internetu, nađeš definiciju, ali tu onda nastane novi problem, i to ne mali.
Zato što je, po definiciji, autorski tekst produkt nekoga ko je već poznat autor, pisac, novinar, sa nizom radova iza sebe.
Autorski tekst podrazumeva da imaš svoj stil, prepoznatljiv, da budeš originalan, autentičan, kreativan, da si, pre nego što si seo da pišeš, ozbiljno istraživao, analizirao, da znaš materiju, etc.
Dragan Đilas? U bilo kojoj od ovih kategorija? Poznat po svom delu? Originalan? Kreativan?
Čovek koji se hvali mašinskim mozgom nikada ništa nije pisao, ne ume, ima muke poruku da pošalje, tvit da naškraba.
Povezane vesti
I nije to ništa strašno, jedino što bi, uz svaki njegov ovakav izlet, nadnaslov morao da glasi: "Pokušaj autorskog teksta Dragana Đilasa..." čisto da čitaocima bude jasno o čemu je reč, a ne da se posle jadni iznenađuju.
Meni se to, iznenađenje, dogodilo posle prve rečenice, koja glasi: "Kristofer Hil nije glup čovek". Stvarno? Ko je to zaključio? Đilas i Marinika, kao reference za pamet?
Ako ti je oni priznaju, ambasador možeš da budeš, a ako ne, pa te proglase za glupog, nepismenog, krezubog, prostog - što rade svaki dan - nemoj mnogo da se sekiraš.
Sigurno ćeš da dobiješ izbore, kao Partizan AEK. Trideset pet, do četrdeset odsto razlike.
Šalu na stranu, dosta skaradno izgleda ta nasilna potreba onih koji su, na našu nesreću, nasledili i nekadašnje intelektualce, i nekadašnju opoziciju, da budu reference, da određuju, i estetski i etički, šta je dobro, lepo, pristojno, pametno, moralno, šta je elita, a šta odvratni, prostački, plebs.
Posebno je pitanje ko im je to dao ćitap da su naslednici, jer kada se zna da su, nekada, autorske tekstove pisali Nikola Milošević, Kosta Čavoški, Vojin Dimitrijević, Mihajlo Marković, a da su opoziciju predstavljali Mićunović, Đinđić, Koštunica, Pekić... dosta teško se može zaključiti da su, posle njih, sasvim prirodni nastavljači, intelektualci poput Biljane Stojković i Vidojkovića, ili političari kakvi su Dragan Đilas, autor, i Marinika.
Tanjug AP/Darko Vojinović
Što bi rekli - niđe veze. Nikome od pomenutih, nekadašnjih predstavnika intelekta i politike, ne bi palo na pamet, primera radi, da osnovnu tezu svog "autorskog teksta" o američkom ambasadoru, bazira na "istraživačkom radu" jednog tabloida, kakav jesu novine koje se zovu Nova.
Povezane vesti
A taj rad, zaključio je, svojevremeno, da bi Đilas danas nekoliko puta ponovio, da je lično Aleksandar Vulin snimao skup ruskih opozicionara u Beogradu, i onda taj snimak odneo u Moskvu.
Bravo. Jeste da skup ruskih opozicionara, bilo gde, danas podjednako zanima i ruske službe, američke, engleske, sve druge, zaključno sa zemljom domaćinom skupa, i da, shodno tome, takav skup snimaju, sasvim sigurno svi.
Na stranu i to da svaka ozbiljna strana služba ima ovde svoje detaširane, zvanične predstavnike, koji sarađuju sa BIA, po raznim pitanjima, i da su predstavnici ruskih službi, sve i da su propustili to sami da snime, pomenuti snimak mogli da dobiju usred Beograda, u ime saradnje, dobrih odnosa, ili za neku protiv uslugu, što je čest običaj među službama.
Kakve to veze ima, kada je jedino važno da baš Dragan Đilas, autorski, zaključi da je lično Vulin išao u tamo neki hotel da ove snima (nema BIA snimatelja, skupo je to, nego sve šef službe sam radi), pa onda seo u avion, otišao u Moskvu, i svečano predao braći Rusima nešto što oni već odavno imaju.
I kako to ne vidi i Hil, ozbiljan čovek, koji sve o službama i njihovom radu zna, nego podržava Vučića koji je sigurno Vulinu rekao da nosi snimak, ali da ga dobro sakrije, carinu kada prolazi.
U španskim serijama ne postoji takav scenario, a kamoli u autorskim tekstovima.
Osim, naravno, kada ih piše autor Dragan Đilas. Pošto je on u stanju, u svom autorskom tekstu, i da ustvrdi, da nije baš jasno zašto Hil "podržava Vučića", da li "volonterski, ili iz nekih lukrativnih razloga (ovde ide zarez Dragane, autorski), o čemu odavno pričaju mnogi pripadnici diplomatskog kora".
Au! Pričaju pripadnici kora! Sa Draganom, s kim bi drugim. O tome da je američki ambasador podmićen. Da ne primeti šta Vulin radi. I da podrži Vučića (Amerika povuče priznanje Kosova).
Pretpostavljam da je Vulin i tu lovu nosio, pošto već nosi snimke levo-desno.
Pa se našao sa Hilom, tajno, u Moskvi, i ćušnuo mu u džep, par hiljada, da mu se nađe.
Još jedan fenomenalan scenario, infantilan, na nivou reptilijanaca i kemtrejlsa. U autorskom tekstu. Mašinskog mozga.
Da nije tragično, zaista bi bilo smešno. A tragično je, jer sve to ne čini samo Đilasa infantilnim blogerom, nego čitavu opoziciju.
I umesto neke stvarne politike, programa, ideje, daje nam večnu frustraciju, i školsku svađu učenika petog razreda oko toga čiji je tata bolji.
Zato što ovo jeste na tom nivou. Autorski tekst o nečijem "tati" (tako Đilas doživljava ambasadore). I fali još samo rečenica: "Zato ću ja da idem kod nemačkog ambasadora, on me voli". Možda i engleski. Španski, verovatno. Ruski ga sigurno obožava.
I red bi bio da čovek, koji na taj prizemni i nezreli način doživljava politiku, prestane njome da se bavi. Nije za nju, nedorastao je, živi u izmaštanom, a ne realnom svetu. I što je najgore, srozava čitavu tu važnu scenu, na nivo tabloidnog smeća.
Takođe, ako već ne može da shvati da treba da se mane ćorava posla, daj da mu bar neko kaže da ne piše više. Pogotovo ne "autorske tekstove".
Ne ide mu. Nikako. Nego, neka se drži tvitera, tamo kemtrejlsovi i reptilijanci idu ko alva. Taman. Pošto ni on, ni ovakva opozicija, nisu za bolje.
Komentari (0)