Igre 
Eksploatacija litijuma i dalje upitna: Da li Rio Tinto ima pravo na odštetu u slučaju odustajanja od projekta Jadar?
Komentari10/09/2024
-19:00
Već nedeljama od nekih predstavnika vlasti ponovo dolaze upozorenja da bi odustajanje od iskopavanja litijuma u dolini Jadra moglo mnogo da košta Srbiju. Između ostalih na to je letos ponovo podsetio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tada je pominjao je milijarde evra.
Naime, prilično je nezapaženo prošla njegova opaska koju je 17. jula ove godine preneo Bloomberg Adria. U uvodu njihovog članka navode se Vučićeve reči da bi naknada koju bi u arbitraži Srbija mogla da izgubi u slučaju zabrane eksploatacije litijuma mogla da iznosi dve ili tri milijarde evra.
Mesec dana kasnije sa sličnom procenom na društvenoj mreži X oglasio se i poslanik naprednjaka Vladimir Đukanović.
"Sve više sam ubeđen da zapravo ove proteste na neki način forsira sam Rio Tinto. Naime, njima se apsolutno isplati da pod pritiskom javnosti budu oterani, jer na arbitraži realno gledano uzeće ozbiljan novac od Republike Srbije. Reda veličine oko tri milijarde evra, po nekoj mojoj računici koja ne mora da bude tačna, ali mislim da ne grešim mnogo", napisao je Đukanović.
Inače, Vučićeva procena o dve do tri milijarde evra štete izneta je uoči julskog dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd, kada je i potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. Taj iznos značajno je viši od procene s kraja 2021. godine.
Tanjug/Jadranka Ilić
Predsednik Vučić u intervjuu za Večernje novosti koji je dao 31. decembra 2021. godine upravo ukazao da je bolje da se pronađe rešenje gde bi obe strane na određen način mogle da budu zadovoljne.
"Evo, hajde da sutra izbacimo "Rio Tinto". Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali? Ili je bolje da se pronađe bolji način za rešavanje problema", rekao je rada Vučić.
Povezane vesti
Takođe, nekoliko dana nakon ove izjave, mediji prenose da je RTS-u predsednik rekao da je siguran da bi Srbija morala nešto da plati, jer bi se išlo pred britanske i američke arbitraže.
Predstavnici vlasti često navode kako je Rio Tinto u Srbiju došao pre dolaska naprednjaka na vlast, kao i da je zakon o rudarstvu svojevremeno izmenjen tako da odgovara toj kompaniji.
Upravo o tome je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić govorila početkom meseca.
"Ti ljudi koji su danas opozicija, 2006. godine su promenili zakon. Isključili su tu mogućnost, i rekli da onaj ko ima istražno pravo, jedini može da se prijavi za eksploataciono pravo", navela je tada Brnabić.
Ana Brnabić još krajem 2021. u ovoj izmeni videla je argument u korist Rio Tinta, jer, kako je govorila, onome ko ima istražna prava i poštuje zakon, država ne može zabraniti eksploataciju.
Gotovo istog dana, tadašnja resorna ministarka Zorana Mihajlović je za Insajder rekla da sve što je kompanija uložila, predstavlja njihov poslovni rizik.
Inače, o ovoj temi je tih dana govorila i tadašnja generalna direktorka "Rio Sava Exploration", Vesna Prodanović, kada je pomenula da je projekat Jadar predmet zaštite Bilateralnog sporazuma sa Britanijom koji predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija.
Rio Tinto: Eventualna zabrana bi predstavljala presedan i promene u zakonodavnom okviru
Eventualna zabrana kopanja litijuma predstavljala bi presedan, poručeno je iz kompanije Jadar. Odgovarajući na pitanje Euronews Srbija o mogućoj naknadi koju bi u arbitraži Srbija mogla da izgubi od kompanije Rio Tinto u slučaju zabrane, iz te kompanije navedeno je da bi to zahtevalo temeljne promene u zakonodavnom okviru koji reguliše rudarske aktivnosti i eksploataciju mineralnih resursa.
Istaknuto je da je u julu ove godine Vlada Srbije donela odluku o ponovnoj primeni Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta "Jadar".
profimedia
Povezane vesti
"Kompanija Rio Tinto trenutno je usredsređena na dijalog zasnovan na činjenicama i konsultacije o Projektu sa svim zainteresovanim stranama. Pre nego što izgradnja Projekta eventualno počne, pred nama je i dalje niz koraka koji uključuju nastavak razvoja projekta u pravnom smislu, ažuriranje studija o proceni uticaja na životnu sredinu, javni uvid i ishodovanje neophodnih dozvola i odobrenja", naveli su iz kompanije u svom pisanom odgovoru.
Šta je ključno u arbitraži?
Do procene koliko bi Srbija mogla da plati ukoliko odustane od rudarenja litijuma dolazi se nakon duge i skupe evaluacije, odnosno tek nakon što se plati određivanje kvantuma, rekao je za Euronews Srbija profesor Pravnog fakulteta Vladimir Pavić i dodao da je u praksi najviša poznata isplaćena suma odštete 50 milijardi.
Dodaje i da ne bi ulazio u to da li postoji pravni osnov da Rio Tinto traži odštetu. Pavić objašnjava da se u investicionim arbitražama može tražiti i ono što se uložilo i ono što bi se po redovnom toku stvari i očekivalo da se dobije, kao i da kada se radi o međudržavnim sporazumima, do spora može da dođe, objašnjava, i kada ugovor nije ni potpisan.
Povezane vesti
"Srbija se obavezala Ujedinjenom Kraljevstvu da da određenu zaštitu prijema investitorima iz Ujedinjenog Kraljevstva. I kada i ako investitor smatra da je Srbija to prekršila, onda može da se obrati arbitraži bez potpisanog ugovora. On se zapravo obraća na osnovu tog obećanja koje je dalo Ujedinjeno Kraljevstvo i svojom tužbom prihvata ponudu Srbije za rešavanje sporova", objasnio je Pavić i dodaje da ne bi trebalo da se ide pred američke ili engleske arbitraže, već bi trebalo da se ide pred arbitražu u Vašingtonu.
"To je arbitraža pri Svetskoj banci. Ona jeste locirana u Vašingtonu, ali zapravo je reč o nadnacionalnoj arbitraži", dodao je.
Pavić navodi i da arbitraža nije američka, po svom nacionalnom poreklu, tako da tu sada postoje, objašnjava, razne alternative.
"Druga alternativa je arbitriranje po pravilima Međunarodne trgovinske komore u Parizu. Opet, ta arbitraža može da bude locirana bilo gde. I treća su jedna vrsta pravila Ujedinjenih nacija. Dakle, u svakom slučaju bi se išlo na priznate mehanizme rešavanja sporova, ali ima li ili nema pravnog osnova, prosto nijedan pravnik vam neće dati taj odgovor na osnovu izjava zainteresovanih, izjava političkih aktera, izjava onih koji su za ili protiv u jednoj vrsti političke borbe", objašnjava Pavić.
Upitan šta treba da bude potpisano između Vlade Srbije i Rio Tinta da bi slučaj mogao da završi na arbitraži, Pavić objašnjava da ništa od toga nije potrebno, da su ovde u pitanju međudržavni sporazumi.
"Oni podrazumevaju da investitor može da se obrati za rešavanje spora čak i onda kada nema ugovor direktno potpisan i zaključen sa državom prijema, u ovom slučaju Srbijom", kaže.
Komentarišući da bi zabrana iskopavanja litijuma mogla da košta dve do tri milijarde evra, Pavić kaže da ne može tako lako da se licitira sa ciframa.
"Ja bih rekao da oni koji operišu tim brojevima možda znaju o čemu govore, ali ono što mogu da vam kažem u praksi arbitražnoj, do tih cifara se dolazi kroz proces. Tu su potrebne duge i skupe evaluacije ljudi koji se time bave. Na primer, arbitraži ovog tipa, tzv. procena kvantuma, košta oko milion evra", kaže.
On dodaje i da je nezahvalno praviti i poređenje sa drugim slučajevima, jer se svaki od njih razlikuje po nekim detaljima, i napominje da su ti procesi jako dugi pa se samim tim i okolnosti menjaju.
"Skoro je završen jedan proces gde se Rumunija sudila sa kanadskim investitorima oko uskraćivanja prava na rudarenje. Tužbeni zahtev je bio skoro pet milijardi dolara, to je bio jedan ogroman rudarski projekat koji se vukao, tako da kažem, petnaest godina. U nekim elementima činjeničnim vi ste mogli da naslutite iz novinskog članka da su stvari slične", kaže Pavić i dodaje da ima nekih sličnosti u smislu sa pritiskom javnosti, da je reč o zaštićenom području i slično.
Komentarišući i upoređujući slučajeve, kaže da je Rumunija na kraju dobila taj spor, ali naglašava da bez obzira što ima sličnosti, to ništa ne može da znači za bilo koju drugu praksu. Razlog za to je, objašnjava, zato što arbitraže u ovom slučaju ne postupaju kao sudovi, odnosno da one nemaju kodifikovanu sudsku praksu.
"Na primer, da je neko drugi u ovom slučaju bio u tribunali, možda bi ishod bio drugačiji. U ovom rumunskom slučaju odluka je bila dva prema jedan u korist Rumunije. Drugim rečima, ide se kao na crveno ili crno", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)